ДУГ ЈУНАЦИМА ИЗ ПРОШЛОСТИ: Изложбу о генералу Черњајеву и његовим добровољцима у ИМС отворио Александар Боцан-Харченко

М. КРАЉ

24. 09. 2021. у 22:51

ФОТОГРАФИЈЕ из албума "Успомене о Србији", награде руским добровољцима који су се борили на нашој страни у српско-турском рату, личне забелешке и преписка генерала Михаила Черњајева са организаторима покрета Иваном Аксаковим и Николајем Рајевским (према коме је Толстој створио грофа Вронског у роману "Ана Карењина", а погинуо је у борбама), гравире са призорима одласка трупа у рат, битака, али и пријема словенске браће у овдашњој средини...

ДУГ ЈУНАЦИМА ИЗ ПРОШЛОСТИ: Изложбу о генералу Черњајеву и његовим добровољцима у ИМС отворио Александар Боцан-Харченко

БИТКА Черњајев руководи артиљеријском ватром, Фото Приватна архива

Сви ови експонати први су представљени нашој научној јавности и публици у Историјском музеју Србије, на јуче отвореној изложби "Повратак генерала - 145 година од доласка руских добровољаца у Србију", аутора професора Алексеја Тимофејева. Поставку су организовали ИМС, Државни историјски музеј из Москве и Руски дом у Београду, као део манифестације "Дани духовне културе Русије у Србији", у оквиру које у Београду борави Олга Сергејевна Јарилова, заменик министра културе Руске Федерације.

На свечаном отварању, после кога је уследило стручно представљање руских музеја и округли сто о размени искустава у овој области, стручњаке из Русије и директоре наших институција, угостила је Душица Бојић, директор ИМС.

- На овој изложби су прикупљени бројни значајни артефакти из времена када је генерал Черњајев са добровољцима дошао у Србију у помоћ српског браћи - истакла је Јарилова.

ИСПРАЋАЈ Пренос тела пуковника Рајевског, Фото Приватна архива

- Све ово потиче из фондова нашег главног историјског музеја, чија адреса Црвени трг број 1, говори о његовом значају.

Директор Државног историјског музеја из Москве, Алексеј Констатинович Левикин, открио је да је материјале везане за генерала Черњајева овој установи предала његова ћерка 1920. Поред докумената, то су биле војне карте, признања, писма, оружије које је носио...

Из каталога који прати поставку, у чијој реализацији је помагао и Срђан Белић, може да се види да је под командом Черњајева, на крају борби, у Србији било 2.446 добровољаца, од чега 640 официра, 1.806 подофицира (шест месеци пре рата српска војска је имала само 317 официра). Поред тога Руско друштво Црвеног крста послало је 95 лекара, 111 болничара, 60 сестара милосрђа и 128 тона опреме.

ДОБРОВОЉЦИ Учесници последњих борби код Ђуниса, Фото Приватна архива

- Покушаји ревизије историје, најчешће запостављају заједничку борбу Руса и Срба у Првом и Другом светском рату, умањујући улогу СССР - рекао је отварајући изложбу Александар Боцан-Харченко, руски амбасадор у Београду.

- А што се тиче српско-турског рата и руског добровољачког покрета, покушава се да се та прича стави у заборав. Задовољан сам што Срби поклањају више пажње заједничкој сарадњи, јунаштву, братству, у току борбе против Турака. Историја нам није потребна само због радозналости и сазнања, већ због будућности. Треба нам за чување и јачање наших тековина и традиције.

СВЕЧАНО Ванушићева, Харченко, Јарилова и Бојићева, Фото Танјуг

У току јучерашњег дана, у Малој сали Народне скупштине, одржано је Треће заседање Радне групе за културу и туризам, а у Руском дому, седница Руско-српског културног форума, на којој је министарка културе Маја Гојковић истакла заједничку спремност да се у ситуацији изазваној пандемијом препозна значај културне размене.

ДОСТОЈЕВСКИ О ЧЕРЊАЈЕВУ

ГЕНАРАЛ Михаил Черњајев, Фото Приватна архива

СЛОВЕНСКУ борбу против Турака подржали су и Чајковски (компоновао "Руско-српски марш"), хемичар Мендељејев, и писци Тургењев и Достојевски, који је о руским добровољцима писао у "Дневнику писца".

На залагање Достојевског подсетила је јуче и Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију.

- Срби ће се сећати убијених Руса, који су положили жртве за њихову земљу. Руси ће отићи, али ће велика идеја остати. Велики дух руски оставиће трагове у њиховим душама - из руске крви проливене за њих израшће - записао је књижевни горостас, бранећи генерала Черњајева у за њега најтежем тренутку (због непослушности био му је забрањен повратак у Русију и одлазак у Србију, као и учешће у борбама на Балкану, током руско-турског рата).

Сарадња

У ОКВИРУ "Дана духовне културе Русије у Србији", потписан је и меморандум између Александринског театра из Санкт Петербурга (основаног 1756) и нашег Југословенског драмског. Споразум подразумева сарадњу кроз заједничке пројекте, фестивале, размену уметника, гостовања, образовне догађаје. Потписали су га директори - Тамара Вучковић и Сергеј Јемељанов, који је посетио ЈДП са сарадницима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)