ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Поприште битака многих

Драгана Бошковић

23. 09. 2021. у 11:32

ТЕКСТ Јасена Василева, који прати плесну представу трупе 2nd to the right , младог иранског кореографа Eхсана Хемата, врло индикативно усмерава гледаочеву пажњу на проблем тела, као кавеза за ум, што кроз представу "Омађијао сам те" варира много пута.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Поприште битака многих

Новости

Било да троје играча из Белгије, Ирана и Јапана изводе своје наглашено механичне покрете, у белом простору, испред екрана, који их приказује као обрнуте слике које види дрон (видео Maarten Van Vooren), било да их дрон физички надзире, улазећи им буквално "у крајнике", па чак и кад иначе техно, музика сугерише разломљене носталгичне, ноте композиције "Омађијао сам те" (асоцијација "бежи" на Нину Симон и хит I put a spell on you, што не може да буде случајни парадокс)) - тема су клаустрофобија, неслобода и " високи надзор" над органским интегритетом људског бића...

Данас није неопходно да уметник долази из земље у којој се изолација намеће као друштвени систем. Нажалост, цео свет је увежбао ту врсту неслободе. Дистанца, надзирање, страх, неизвесност, које у представи "Омађијао сам те" потенцира модерна технологија, дрон који прекида сваку емотивну релацију, постали су саставни део наших живота, па је и "мађија" у кореографији разумљивија и ближа хорору који живимо.

Удружени са свеприсутним "дежурном оком" дрона, чији поглед пратимо на видеу, где, својом топлотом, тела (као симбол супротности слободном духу) стварају слике за себе, аутентичне и стране, простудирани елементи покрета и "актанцијалних" група, које приказују три играча различитих раса - чине читљивом и универзалном информацију, тачно ону коју Василев изражава речима "Што кажеш, мислиш, напишеш твоје више није." Или што одиграш, да додамо.

Ништа више није наше. Ни чиста природа, ни јасни ум, ни носталгична осећања. "Навикавање на стрепњу", основно осећање грађанина света данас, упозорава нас ова представа, постаје и узрок, а и последица манипулације над људским, над некадашњом, прецивилизацијском хармонијом тела и душе, коју узалуд, по свој прилици, чекамо. Дрон, оружје, вирус, сопствена несавршеност, као и васпитање да је тело срамотни баласт људском уму, чине да, уместо да памти доброту, наше тело нас кажњава, опомиње, плаши и кажњава.

Прва кореографија младог уметника Ерсана Хемата почива, јасно, је, на општим, препознатљивим мотивима, много пута коришћеним (па и на овом Битефу), али доноси свежину кроз елементе физичке патње, због библијског "изгона из раја" човека разореног муком данашњице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)