КЊИЖЕВНО ПАМЋЕЊЕ ЖИВОТНИХ ПРИЗОРА: Писцу Радовану Белом Марковићу додељена Повеља Општине Лајковац

Б. Пузовић

17. 09. 2021. у 12:15

ОДЛИКОВАН сам, данас и овде, за животно дело, то јест за књижевно запамћење оваквих слика, међу којима је и слика мршаве кравице која мокри крв, док је недозвани Ћелијанац води на државну вагу, како би залегла за ненамирен порез, а и слика колута дима у високом небу, иза последњег воза шумадијским краком Лајковачке пруге.

КЊИЖЕВНО ПАМЋЕЊЕ ЖИВОТНИХ ПРИЗОРА: Писцу Радовану Белом Марковићу додељена Повеља Општине Лајковац

Радован Бели Марковић, књижевник, Фото В. ДаниловФото И. Данилов

Нема, међутим, нити може бити слике са које се отпрве позна да је, прелазећи Ћелијанску ћуприју, машина описаног воза промукло пиштала, "на развлаке, као да је кољу"... На писцу је, стога, да јемствује за то пиштање машине и за ћелијанске кречаре, таман колико и за совљачке баштоване, да утуби колут дима у небесу, а и да, ако ишта, недозваном Ћелијанцу ("са кравицом о кратком повоцу"), земљачки довикне: Идеш ли, Роде.

Овако је, између осталог, беседио један од најзначајнијих савремених српских књижевника Радован Бели Марковић, јуче на свечаној академији поводом Дана општине Лајковац, на којој му је уручена Повеља за рад и достигнућа од посебног значаја за ову локалну самоуправу и за изузетно вредна публикована уметничка остварења.

Фото Б. Пузовић

Радован Бели Марковић са повељом Лајковца

- Ред заповеда да честитам Дан Општине, желећи среће и од Бога здравља, мир на дому и на путу, у кући и на пољу сваког берићета, а и да, у име Кућанице моје, госпође Емилије, и у своје име, заблагодарим на високом признању - Повељи за животно дело којом сте ме удостојили - поручио је Радован Бели Марковић. - Село моје, Ћелије, бејаше и хлебно и винородно и баштованско, али ће у Народном памјатнику остати као кречарско, почем је креч "држао цену", а ћелијански камен, осим за жежење креча и грубо неимарство, ни за шта друго не бејаше погодан - нису се у њему примале чрте и резе, камоли словеса и изображења кнежрева и војевода, само плавом кредом мајданџијски знаци, па се за извесно може узети да ни један Ћелијанац не почима под крстом и надгробником срезаним од ћелијанског камена, без којег не би било ни једног здања у пола Србије.

Књижевник Радован Бели Марковић ове године обележава пет деценија стваралаштва, које се одвија у Лајковцу, у ком живи. У Лајковац је, подсећа, дошао из родних Ћелија, у којима се одвајкада пекао креч...

- Ћелијанци су на убску пијацу у запрежним колима одвозили креч, прекривши га поњавама, као болесника, еда га не скваси небеска киша... Не бејаше, тим добом, лако ни совљачким баштованџијама паприку докиријати до лајковачке штације, одакле ће железницом до Београда и до Сарајева, али паприка је паприка, а креч је креч, осетан на кишу, као девојана уочи вашара... - рекао је писац.

ЛАУРЕАТИ

ПРИЗНАЊА су уручена и ковид амбуланти Дома здравља Лајковац, чији је координатор била др Војка Ђурић Марковић, за изузетне резултате, акције и постигнућа у превенцији, лечењу и заштити здравља, фирми "Агро-Тара" из Лајковца, власника Алексе Пипера, за акције пружања помоћи појединцима или групи људи, Одбојкашком клубу "Железничар" из Лајковца, за афирмацију, развој и унапређење спорта. Ученица четврте године Ваљевске гимназије Ивана Милошевић добитница је плакете за постигнуте резултате током школовања, те на републичким и међународним такмичењима, а за хуманитарни рад, награђен је Црвени крст Лајковац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)