ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Историја као усуд

Драгана Бошковић

16. 09. 2021. у 15:28

ДВОСТРУКИ, 54/55. Битеф је, као свој Пролог, на сцени Београдског драмског позоришта уприличио премијеру младог немачког редитеља Ерсана Мондтага, "Ливинг рум" ("Дневна соба").

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Историја као усуд

Новости

У копродукцији БДП и Битефа, млада нада европског театра је показала део трилогије, започете раније, са намером да мапира данашњицу, кроз појединачне судбине. Такође млади, а већ етаблирани уметници, Тијана Грумић (коаутор, драматург) и Југ Ђорђевић (асистент редитеља) добро су упутили Мондтага у овдашња збивања, која су променила ток историје. Знани фудбалски меч, који је прекинут објавом да је умро Тито траје неоправдано дуго на почетку представе, као увод у коме ћемо сазнати да је млада оперска певачица Катарина Малковић (Ива Илинчић) тако изгубила шансу да дебитује те вечери на сцени београдског Народног позоришта, са Пучинијевом "Тоском". То је прави реализам, без жељене примесе магичности, где се кува на сцени, тушира и испуштају гасови. Супруг младе уметнице (Љубомир Булајић) отићи ће, у хаосу деведесетих у рат, као војник, и неће се из њега вратити. То сазнајемо из другог дела представе, када времешна оперска дива Катарина Малковић (Весна Чипчић) долази у самотни исти стан (само изокренут, због нечега), сударајући се на излазу из лифта са собом самом, младом (!). Судбину диве на дан одласка у пензију сазнајемо из слушања Дејана Ђуровића, и примадоне, који разговарају у култној радио-емисији "Драгстор озбиљне музике". За то време, њу само гледамо како живи своју свакодневицу, док, у финалу, ротација тих простора не споји све њих...

Презиме оперске диве, Малкович, асоцира на филм "Бити Џон Малкович" и унапред обезбеђује поверење гледаоца, да ће се одвити бизарна прича. Сам дан, када је објављена смрт Јосипа Броза Тита је маркантана историјска чињеница, но, за погибију Катарининог мужа је недовољно битна чињеница, па остаје да, као украс, виси на ткиву интимне драме.

Сам лик, који тумачи Булајић, не даје много материјала да се разигра и размашта, мада је овај глумац доказано заводљиво спонтан на сцени. Обе Катарине, млада и она на крају своје (педагошке) каријере, тумаче своје страсти са сувише разлике, да би природно биле иста личност. Нека карактерна линија се, ипак, провлачи од почетка до краја људског живота.

Смрт Броза је, по представи, изазвала братоубилачки рат, у коме је погинуо муж примадоне, па је она, због тога, прекинула своју блиставу међународну каријеру и окренула се педагогији... Лапидарно, недовољно за истиниту мотивацију, упркос доброј глуми, врло занимљивом решењу сцене, прекрасним костимима (Josa Marx) и доприносу још једног школованог глумца, Дејана Ђуровића, који је својим гласом био читава једна сценска студија носталгије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)