СПОМЕНИКЕ УГРАЂУЈУ У ТЕМЕЉЕ ШТАЛА: Културно богатство са археолошких локалитета у општини Нова Варош годинама без заштите

ПОСЛЕДЊИ је час да се преко десетак римских надгробних споменика - стела, ципуса и жртвеника, које скривају трава и шибље на неколико некропола у општини Нова Варош - сачува од нехата и немара, заштити и конзервира, јер су велико културно богатство, остаци народне традиционалне културе у периоду од 2. до 4. века нове ере.

Фото Архива Музеја у Ужицу

Овај апел општинским властима упутила је пре осам година мр Љиљана Мандић, археолог и саветник Музеја из Ужица, која је са документаристом Зораном Домановићем обилазила значајна налазишта у оквиру пројеката "Античко наслеђе југозападне Србије".

Уследило је тада неколико разговора у Општини да се нађе дом за споменичко наслеђе. Најпре је помињан пројекат лапидаријума у Радоињи, месту са, како је подсећала Мандић, дугом духовном традицијом и познатом античком некрополом. Објекат би био у облику римског атријума (централног дворишта), од сличних материјала као из тог периода. Овде би, на једном месту, били сакупљени и изложени надгробни споменици, наравно уз уређење прилаза и осветљење, али и могућности за друге поставке.

СТЕЛА Римски надгробни споменик у Радоињи, Фото Архива Музеја у Ужицу

Пошто је у ветар отишао овај предлог, касније се, пак, помињала сеоба белега у двориште одељења ужичког Музеја у Новој Вароши, отвореног 2012. године, где је у поставкама симболичан број експоната са неколико локалитета у међуречју Увца и Лима.Чињеницу да је Нова Варош годинама на маргини истраживача, овде правдају незаинтерсованошћу музејских установа, али и недостатком пара и кадровском оскудицом. С друге стране, стално се помиње оскудна туристичка понуда...

У раду "Археолошки локалитети на територији Нове Вароши" Мандићева подсећа на скромна истраживања, сондажна и заштитна, обављена углавном пре седам деценија и крајем минулог века, али и последње налазе ужичког Музеја.

У селима Акмачићи, Комарани, Дрмановићи, Дражевићи, Радоињи, Рутоши и Ојковици има 20 археолошких локалитета. Поред великог броја праисторијских хумки у низу места, посебно је драгоцено наслеђе каснијег периода.

- На локалитету Лисичјак у Акмачићима су антички споменици са натписима и рељефима, у Радоињи је, поред Гробљанице, у засеоку Бјелин грчко гробље, античка и словенска некропола. Овде је откривено да су била заступљена два обичаја сахрањивања - спаљивање и сахрањивање у праисторијској хумци, а нађене су и словенске урне. Посебно је интересантно "Џиновско гробље" или "Црквина" у Рутошима, са већим бројем камених плоча, камених сандука и усадника. У близини су остаци куле и тврђаве, а у средњовековној некрополи налазе се симболи круга, крста, полумесеца и женских фигура.

ИСТОРИЈА Ископавања у Радоињи, пре 18 година, Фото Архива Музеја у Ужицу

БАШТИНА Некрополе у Рутошима чувају благо, Фото Архива Музеја у Ужицу

ПОСТАМЕНТ Камене плоче на локалитету Лисичијак, Фото Архива Музеја у Ужицу

НАСЛЕЂЕ Ара на њиви у Акмачићима, Фото Архива Музеја у Ужицу

Антички ципуси и стеле уграђени су у цркву Свете Тројице у Новој Вароши - истиче Мандићева.

Немаром чувара баштине ломљени су антички споменици, а према казивању Миланка Пуцаревића, одношени су и уграђивани у задружни дом или темеље штала у селима на падинама Златара, где су се укрштала два римска пута. Занимљиво је и да "Милешевски записи" у 9. броју (2012. године) сведоче да су два римска надгробна споменика из Дрмановића пренета у депо Музеја у Пријепоље, а да власник њиве није дозволио да се откопа ара.

ГРАД КЛАК

ИЗНАД леве обале Увца у Рутошима сачувани су остаци зидова и куле средњовековног утврђења Клак. Према запису из 1326. године, град Клак је подигнут још за време владавине Немањића. Имао је стратегијску улогу да контролише долину Увца. Утврђење се помиње у неколико средњовековних повеља под именом Клек, те у поседу Херцега Стјепана, да би га средином 15. века освојили Турци. У близини су и две градине и црква Јања - истиче мр Љиљана Мандић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације