ИНТЕРВЈУ Никита Миливојевић: Међу нама има још људовања

ПРИЧА о пријатељству црногорског књаза Николе Петровића и Осман-паше Сархоша, заробљеног у бици на Вучјем долу у јулу 1876. године - добиће своју позоришну верзију. С редитељским потписом Никите Миливојевића, култни наслов Моме Капора "Зелена чоја Монтенегра" (инспирисан истоименим филмским сценаријом, писаним својевремено са Зуком Џумхуром), рађен је у копродукцији Београдског драмског, подгоричког Градског позоришта и фестивала "Град театар" у Будви, где ће бити и прво извођење 10. августа.

Никита Миливојевић / Фото Д. Дозет

По речима драматурга Стевана Копривице, овај роман је и посвета друговању писца, карикатуристе и боема Зука Џумхура и Моме Капора, чија је "главна тема историјска, помало бизарна сторија о пријатељству ратних непријатеља, а позоришно виђење припада историјској мелодрами, у којој је оно што се могло догодити важније од онога што се заиста догодило, у којој су емоције важније од фактографије, човек од политике и рата". Капор је роман објавио 1992, три године после смрти пријатеља, једног од наших највећих цртача, карикатуриста, путописаца и приповедача. На корицама књиге нашло се и Џумхурово име, али је ово дело постало и предмет једног мучног судског спора... Ипак, време је сачувало популарност наслова и лепо сећање на вишегодишње друговање два велика уметника, на које је, неочекивано и за кратко, пала сенка.

* "Зелена чоја Монтенегра" је вишеструка прича о пријатељству: књаза и паше, Моме и Зука, а на крају и три театра?

- Оно што је у роману посебно занимљиво и због чега је, између осталог, и мени био инспиративан за представу, јесте управо та двострука прича о пријатељству, књаза Николе и Осман-паше с једне стране, односно Зуке Џумхура и Моме Капора са друге. У томе постоји онај специфично "драмски" моменат. С обзиром на ту чињеницу, као и на историјску позадину приче, чини ми се некако природно да позоришта из Београда, Подгорице и фестивал у Будви, буду партнери у представи. То ми, пре свега, делује као добра комбинација а може, наравно, да се нађе и нека симболика у томе.

* Драмски писац Стеван Копривица урадио је драматизацију. Како се уклопио (стилски, поетски, емотивно) у претходни двојац?

- Мислим да је Стево направио врло добру драматизацију. У њој се сигурно може уочити нешто од његовог препознатљивог стила, рецимо одличних, духовитих дијалога. Али, као и увек, представа никада није само преношење текста на сцену. Ми сада тражимо сценски језик представе, како све то да оживимо. Рекао бих да смо у овом тренутку прилично задовољни оним што смо урадили.

* Роман је настао у мешавини фикције и историјских чињеница, као дивна прича о блискости "природних" непријатеља. Данас би рекли - сродности у различитости...

- Ја сам одувек посебно волео приче у којима постоји одређено мешање времена, простора, стварног и нестварног. Где је све на некаквој нејасној граници када престаје стварност, а почиње фикција. Јер, толико се прожимају да их је понекад немогуће разликовати. У позоришту је то врло инспиративно за мене. "Зелена чоја Монтенегра" је управо једна од таквих прича. Цетиње, где се одиграва радња романа, изгледа ми помало као некаква Казабланка из чувеног филма. Пуно је неких занимљивих ликова, невероватних догађаја, љубави, интриге, политике, страсти. Посматрано из визуре нашега времена, тачније онога што смо ми успоставили као однос према непријатељу, неистомишљенику, однос књаза Николе и Осман- паше делује готово нестварно. На неки начин, то је данас незамисливо. Због тога је ово и фантастична прича и разлог више да се ради представа.

* У лику једног од јунака (Мехмед-паше) је"тајна аутобиографија" Зуке Џумхура. На који начин је он присутан у вашој представи?

- Има посебно занимљив моменат у роману када Момо Капор говори како су пишући сценарио њих двојица помало навијали свако за "своју" страну: Зуко за исламску, Момо за хришћанску. И да су били спремни да један другом чине одређене уступке. Капор духовито описује како је (што су више пили) он настојао да у ликовима Турака открије више истанчаности и достојанства, а Зуко је заузврат хришћанима "поклањао" понашање урођених џентлмена. У том смислу су на неки начин присутни у представи, не као ликови, већ кроз нарацију.

* Има ли у овим тешким временима, што би Зуко рекао, још "људовања"?

- Сигурно има. Увек ће га бити јер је живот такав, невероватан и мистериозан. У њему су историја, фикција и реални догађаји нераскидиво испреплетени, подржавајући једно друго. Ствари су често повезане на чудан, необјашњив, суманут начин. Као у роману, тако се и у нашој представи путује кроз време. Мени то помало личи на оно Маркесово путовање кроз сто година самоће, где се разне генерације, дедови, унуци, праунуци - преплићу и поново сусрећу у неком другом времену.

* Зуку и Мому спајао је и цртачки дар. Да ли је разлог што радите сценографију намера да нешто од личног доживљаја пренесете

на сцену?

- Размишљајући о представи и припремајући се, понекад ми се дешава да одмах имам некакво визуелно решење које ми онда помаже да брже нађем свој кључ за представу. И управо се то десило сада. Иначе, велики сам љубитељ и Зукиних и Моминих цртежа. Њихови радови су маштовити, имају нешто поетско. Обојица имају и диван смисао за хумор. Волео бих да нешто од тог осећања буде и у представи.

ГЛУМАЧКА ЕКИПА

У ПОДЕЛИ су се нашли глумци из различитих позоришних ансамбала: Милош Пејовић, Дејан Ђоновић, Емир Ћатовић, Симо Требјешанин, Јелена Симић, Маја Стојановић, Андрија Кузмановић, Слободан Бода Нинковић, Марко Живић, Милорад Дамјановић, Иван Заблаћански и Стефан Радоњић.

Костимограф је Јелена Стокућа, композитор Александар Сребрић, а за сценски покрет задужена је Амалија Бенет.

СУДСКИ СПОР

СЛУЧАЈ је хтео да некада заједнички сценарио (Моме и Зуке) постхумно, постане предмет и спора око ауторства.

- То је нешто чиме се не бавимо у представи. Прича романа је толико занимљива и оригинална, да јој није потребна та врста "атракције". Могло би се, наравно, на ту тему понешто рећи као нашем "усуду" и слично. Сигурно има доста разлога и примера за то, али истина је истовремено да таквих случајева увек је било и биће. Не само код нас.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРИПРЕМА СЕ "НОСОРОГ": Драма у режији Никите Миливојевића у новосадском позоришту

04. 11. 2020. у 21:22

Култура

0 0

СПУШТЕНА ЗАВЕСА НА ШЕКСПИР ФЕСТИВАЛУ: Позоришни спектакл затворила представа Никите Миливојевића

19. 09. 2020. у 08:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације