СТВАРАЋУ ДОК ГОД СЕ ТОМЕ РАДУЈЕМ: Луција Шербеџија о трећој сезони серије "Тајне винове лозе", сећању на деда Данета, глуми, музици...

Ј. БАЊАНИН

24. 02. 2024. у 17:00

ПРЕЗИМЕ Шербеџија добро је познато у уметничким круговима, јер мало ко с ових простора није чуо за ову изузетно талентовану и радишну породицу. Тако је и у случају Луције Шербеџије, која иза себе има много успешних глумачких пројеката, а ни микрофон јој није стран.

СТВАРАЋУ ДОК ГОД СЕ ТОМЕ РАДУЈЕМ: Луција Шербеџија о трећој сезони серије Тајне винове лозе, сећању на деда Данета, глуми, музици...

Фото "Телеком Србија" / Мет Ро продакшнс

Мајка јој је била балерина, отац је глумац, његова садашња супруга је позоришна редитељка, сестре се баве позориштем и музиком, а брат је филмски редитељ. Током прошле године Луција је заједно са Иванком Мазуркијевић гласом освојила срца гледалаца и стигла до финала 12. сезоне шоу програма "Звезде певају", али је и љубитеље евергрин нота обрадовала песмом "Прољеће без тебе" у новом руху.

Чврсто ослоњена на позоришне даске, нарочито матичног Загребачког казалишта младих, тек понекад изађе пред камере. Када то и учини, нађе се у кадру са Елизабет Шу у филму "Светац" или Миком Ноусиајненом у "Ослобођењу Скопља", док је Златну арену за главну женску улогу на Пулском филмском фестивалу добила за роле у остварењима "Богородица" и "Полагана предаја".

После дужег времена вратила се у Београд да би пред овдашњом публиком одиграла представу "Ајхман у Јерусалиму", а након пет година и хит серије "Жигосани у рекету" гледамо је на Суперстар ТВ и РТС 1 у трећој сезони популарне драме "Тајне винове лозе", која је настала под окриљем кућа "Телеком Србија" и Мет Ро продакшнс. О свему томе, и још понечему, говори Луција Шербеџија за "ТВ новости".

- Срећна сам да сам била део те савршено уштимоване екипе која ме је прелепо прихватила и од првог дана примила под своје. Захвална сам продуценту и редитељу Дејану Караклајићу што ме се сетио и позвао да будем у трећој сезони. Уживала сам у снимању и дружењу са великим мајсторима свог заната, од колега глумаца па надаље, укључујући све секторе. Снимали смо углавном у Београду, али неке делове и у Суботици и Истри, те наравно да смо дегустирали врхунска вина.

Фото "Телеком Србија" / Мет Ро продакшнс

У серији "Тајне винове лозе" са Војином Ћетковићем и Вањом Ненадић

* Ваша јунакиња Инес Бруњак је енолошкиња с којим је Ања (Вања Ненадић) правила Малвазију у Истри, има сина Матеја (Рок Јуричић), Ањиног младожењу, и љубоморног бившег мужа Јосипа (Горан Шушљик). Шта бисте нам још могли рећи о њој, каквог је карактера, чиме вас је придобила?

- Ето, све тачно пише у најави и претпостављам да и не бих смела више од тога да откријем како би гледаоцима било занимљиво да прате серију. Могу само рећи да ми је улога сочна, изазовна и није једнодимензионална, што је сјајно, а и примамљиво је играти такве ликове. А и толико су ме цуре костимски и шминком скоцкале, да ми је симпатично било да се видим на сету у том фаталном издању, тим пре што сам приватно углавном у фармеркама, тренеркама, патикама и без шминке.

* Ипак, Инес је и нова Верина (Слобода Мићаловић) супарница у борби за Вуково (Војин Ћетковић) срце. Да ли вам је тешко "пало" да одиграте, могли бисмо рећи, заводницу, али и то што аудиторијум због тога неће гледати благонаклоно на ваш лик?

- Дивни су партнери и Боба и Вања и Војин и супер смо се зезали на снимању. Па сад, мора неко да буде и негативац, иначе би било досадно, зар не? (смех) Не, не бојим се да ће ме гледаоци нешто мање волети због приче, па сви смо волели Алексис из "Династије" иако је радила свашта.

* Позоришна публика крајем године гледала вас је у представи "Ајхман у Јерусалиму" током гостовања Загребачког казалишта младих на сцени Београдског драмског позоришта. По чему памтите још једну посету Београду, као и извођење тог комада пред овдашњим гледалиштем?

- Често гостујемо са ЗКМ у Београду и сваки долазак ме радује. Имам ту и породицу и многобројне пријатеље. Додуше, кад гостујемо са неком представом немамо баш времена за дружења и зезање, јер увек дођемо на два дана и фокусирани смо максимално да изведба представе буде што боља, те да је најбоље могуће прилагодимо новом простору, то јест сцени. За представу "Ајхман у Јерусалиму" ми је јако драго што толико често путује на разна гостовања јер мислим да је нарочито важна и почашћена сам што сам и ја део те приче. Београдска публика нас је пратила фантастично и искрено и лепо примила.

* Редитељ Јернеј Лоренци одлучио је да представу заврши личним причама глумаца, а ви сте изабрали да отпевате стихове песме Радета Шербеџије, посвећене оцу Данилу. Када евоцирате успомене на детињство, чега се сећате, којих слика, лекција, савета...?

- Да, на самом крају представа се завршава нашим личним причама. Тешко ми је сада из целог контекста извући како је дошло до те моје приче коју причам о свом деди Данету, будући да је представа прекомплексна и то је само један мали део ње. Међутим, ако ме питате за деду, могу рећи да смо имали јако нежан и леп однос, и често сам га посећивала кад бих била у Београду. Био је правичан, истинит и мудар човек од којег сам много научила.

Фото Инстаграм

У музичком студију

* Поред глумачког, поседујете и музички таленат, па сте нас протекле године обрадовали обрадом песме "Прољеће без тебе". Зашто сте одабрали баш ту нумеру? И хоћете ли да наставите да "пловите" музичким водама? Да ли већ нешто имате у плану?

- Обожавам је и дивим се тој прекрасној Арсеновој песми коју је написао за Ксенију Еркер. Мада ју је и сам често изводио, била ми је велика жеља да је обрадим на нешто другачији начин и тиме подсетим људе на те драгуље из наших детињстава. Имам у плану и даље да стварам музику, доћи ће време ускоро и за то.

* У љубави према глуми и музици могла би се наћи сличност са интересовањима вашег оца. Да ли сте некада имали осећај да се од вас нешто очекивало и да сте морали да се доказујете другима? Како сада са овим животним искуством гледате на све то?

- Одрастала сам на татиним и маминим пробама, представама, те је некако природно да сам и сама кренула тим путем. Моја мама Иванка, осим што је била плесачица и плесна педагошкиња, имала је апсолутан слух, који ме је, додуше, док сам била клинка и свирала клавир, често фрустрирао, али и она је имала свој бенд и певала у младости. Захвална сам им на безбрижном и шароликом детињству.

Фото Д. Миловановић

На премијери филма "72 дана" са братом Данилом и оцем Радетом

* Рекли сте да "треба увек да постоји доза заиграности да би даље веровао у то што радиш". Па, где проналазите инспирацију за ту заиграност и дечју жељу да стварате нешто из уверења?

- Мислим да не постоји ништа опасније у уметности било које врсте од тога да ти то што радиш престане бити уметноост и претвори се у посао који одрађујеш из ових или оних разлога. Оног тренутка када престанем да верујем у представу, филм, серију или песму коју стварам и да се знатижељно радујем, престаћу тиме да се бавим јер више неће бити смисла.

* Иако вам је глума животни позив, у животу се трудите да будете оно што јесте што је и, могли бисмо рећи, ваша девиза. А то је видљиво и из вашег односа према друштвеним мрежама на којима се многи бар мало претварају. Да ли је изазов у овом времену бити природан?

- У данашњем времену је скоро па неприродно и немогуће остати природан, тиме мислим на друштвене мреже које уколико их превише озбиљно схватиш зачас могу постати и опасне. Но, срећом па сам довољно на ту тему неписмена, те не знам ни филтере да користим на "Инстаграму".

* Такође сте рекли "за мене је успех да имам децу тинејџере и да их видим зреле, самосталне и слободне". Како, у вашем случају, изгледа одгајати младеж у данашње време? Шта покушавате да им пренесете у нади да ће се тај пелцер ухватити?

- Ха, да, обоје су сада већ тинејџери и хормони се у кући маказама кроз ваздух могу сећи, те се стално зезам да сам постала слуга и банкомат. Сада су већ своји и самостални људи и оно што ми је најважније је да смо успели да изградимо однос који се базира на комуникацији и пријатељству. Мислим да су им темељи здраво постављени и да су, пре свега, добри људи.

Фото ИМДб

Филм "Ослобођење Скопља"

* Када сте далеко од "дасака које живот значе", уживате у вртларству и књижевности. Шта волите да садите у башти, а шта у врту своје душе?

- Обожавам биљке и оне су ми на неки начин испусни вентил и моја терапија. Негујем их, причам са њима, колико год лудо звучало, али имам тај зелени прст који сам од баке наследила, тако да шта год да убодем у земљу, прими се и израсте. Литература је такође мој спа за душу, а понекад и бег од стварности.

* Које жеље су вам остале неостварене и у каквом светлу бисте још волели да се представите публици?

- Имам много жеља и идеја, али исто тако верујем да све долази у своје време. Тренутно највише желим да падне снег и буде зима у фебруару, а не пролеће, јер ме овај губитак годишњих доба истински плаши и ужасава једнако као и поплаве и земљотреси.

* И за крај, шта треба да се деси да бисте рекли "остварио се мој животни сан"...?

- Веровали или не, стварно немам животни сан. Нек' смо здрави, остало ћемо дан по дан, па како буде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЂОКОВИЋ МУ НИЈЕ ПРВИ НА ЛИСТИ: Ево шта је Андреј Рубљов рекао након што је избацио Алкараза у Мадриду