МАШТА И ИГРА ВОДЕ МОЈЕ ГЛУМАЧКО БИЋЕ: Драган Мићановић о Периши у "Дугу мора", Вукашину Катићу у "Времену смрти" и Михаилу Обреновићу

Ј. БАЊАНИН

14. 05. 2023. у 09:00

СРЕБРНА коса и брада, које сада дају посебну експресију на лицу Драгана Мићановића, чини се да још више додају искричавости његовим плавим очима у којима се огледа и мудрост и детиња радост. Благ, пријатан и харизматичан као пре отприлике три деценије када је започео каријеру у позоришту, али и пред камером.

МАШТА И ИГРА ВОДЕ МОЈЕ ГЛУМАЧКО БИЋЕ: Драган Мићановић о Периши у Дугу мора, Вукашину Катићу у Времену смрти и Михаилу Обреновићу

Foto: Telekom Srbija

Заиграо је у филмовима "Убиство с предумишљајем" и "Танго је тужна мисао која се плеше", а улога матуранта Филозофа у остварењу "Лајање на звезде" донела му је ширу популарност. После небројено много рола и признања, овај драмски уметник своју професију и дан-данас сматра игром која, ипак, није увек лака.

- Игра, али понекад није тако лака. Уме да буде и стресна и напорна, зависи од ликова које желимо да оживимо кроз себе. Овакав сам човек и због улога које су прошле кроз моје тело и мој мозак. Кад говорите, нарочито мисли великих писаца, морате да их сажваћете, ментално да прођете склоп тих реченица и да их усвојите. Свака од њих остави мало трага. Кроз мене су прошли и Шекспирови Ромео и Хамлет, Молијеров мизантроп Алсест, па и жена Порција која је 14 година живела у мени док смо играли представу "Млетачки трговац" Југословенског драмског позоришта - објашњава нам Драган Мићановић ког смо недавно гледали као ефенди Миту у "Нечистој крви" и Перишу у "Дугу мору", а тек ћемо га упознати као Вукашина Катића у ратној драми "Време смрти", Михаила Обреновића у филмском и ТВ остварењу "Што се боре мисли моје" и Пупина у истоименој серији.

* Недавно је почело снимање 4. сезоне мистичне драме "Дуг мору", а ви сте се вратили лику Перише и причи инспирисаној, између осталог, словенском митологијом.

- Мој јунак Периша је мало издвојен од те мистике. Он не жели да верује у то, тако да сам био поприлично "поштеђен" те магијске линије приче. Међутим, она је толико јака у нашој серији да и њега лагано увлаче у тај зачарани свет. Не знам како ће се снаћи, јер га тек полако усисавају. Видећемо шта су писци смислили за ову, финалну сезону. На снимању су нам мештани са полуострва Луштица причали разноразне приче, али више као легенде и анегдоте. Није мене лако убедити у такво нешто. На пример, раније су ми препоручивали да идем на хипнозу како бих се одрекао пушења, али не верујем да је то могуће, тако да нисам то никад ни покушао. Али сам престао на други начин, уз јаку вољу и таблете.

Фото Monte Rojal Pictures

Са Бојаном Маљевић у серији "Дуг мору"

* Шта вас је у животу водило поред те јаке воље?

- Мислим да је глумачки позив прилично везан за истраживање и испитивање себе. Машта је та која води глумачко биће, исто као и игра, отвореност ка игри. Сваки глумац мора да има дете у себи и да га негује. Што га дуже негује, дуже ће трајати. У мени још не недостаје те маште, жеље за игром, за истраживањем, копањем по себи, и авантуризма. Сваки нови лик је авантура за себе, то ме још држи, и надам се да ће и убудуће.

* Да ли вас то истраживање себе о коме говорите чини рањивим?

- Да, понекад. Када радите неке тешке улоге, нарочито у позоришту - филм је нешто друго, јер краће траје - када сте у пробама које понекад трају месецима, морате да се отворите свом партнеру и редитељу. А када сте отворени, онда сте и поприлично рањиви. Ствар је искуства да научите да се носите са тим. Као млађи сам доста патио због тога, а сад већ искуство чини своје, па знам и да се заштитим. Али сећам се да сам као млад глумац био поприлично рањив. Све је то у склопу посла.

* Много ређе се отварате према медијима и важите за неког ко се труди да приватни живот сакрије од очију јавности.

- Не волим много да се експонирам. Морам понекад, али покушавам то да дозирам. Ово време је такво некакво, не знам ни сам како бих га описао, прилично лудо. Човек не може лако да се снађе и онда се затварамо. То примећујем не само код себе, већ и код других. А поводом онога што смо причали, када се медијима отворим, онда сам лака мета да ме "избуше" са свих страна.

* Снимате и серију "Време смрти", екранизацију врхунске литературе Добрице Ћосића, у којој играте Вукашина Катића ког бројни критичари сматрају најузбудљивијим ликом у овом делу?

- Они који су прочитали роман, знају са каквим се дилемама, изазовима и мукама сусреће лик Вукашина Катића. Мени је огромно задовољство што имам прилику да га играм. "Време смрти" осликава људе и мрачно време Првог светског рата у којем Вукашин Катић покушава, колико год може, да нађе светло. Или, како и сам каже у тексту, да нађе излаз из безизлаза у коме се нашао наш народ током Великог рата. Тема је тешка, снимање је веома дуго и напорно, али с обзиром на то каква је екипа и испред и иза камере, задовољство је велико. Мислим да радимо баш значајан посао који ће оставити трага и који ће обележити телевизијски програм следећих година.

Фото Eye to eye

У серији "Време смрти"

* Дајете ми шлагворт да вас питам да ли смо нашли излаз из тог безизлаза?

- Уз огромне жртве. За то знамо из прича и литературе, али мислим да је данашњим генерацијама малтене незамисливо колика је то жртва била. Вукашин Катић на Скупштини Србије, као посланик и политичар, изговара реченицу "Сама слобода, тврдим вам господо, није та којом се може искупити оволико гробље по Србији". Замислите да чак ни слобода није довољно велика колико је то гробље. Изгубили смо малтене више од пола мушког становништва, напустили територију и кренули у епопеју преко Албаније. Да ли је слобода вредна толиких жртава које је наш народ поднео? Када на то гледа из данашњег угла, човек се запита како је то могуће и како су ти људи то издржали? Покушаћемо да путем ове серије подсетимо на наше претке и на огромно страдање које је овај народ доживео.

* Још једно остварење које покушава да нас подсети на претке јесу филм и серија "Што се боре мисли моје", у којима играте главну улогу - кнеза Михаила.

- И о кнезу Михаилу мало знамо и било је баш велико задовољство играти га, иако приказујемо посљедњих седам дана у његовом животу пред атентат у Кошутњаку. Али, имамо флешбекове па се враћамо на значајне датуме из живота кнеза Михаила. Не бих откривао даље јер видећете и сами ускоро. Премијера филма би требало да буде на јесен, а потом ће бити и мини-серија. Једва чекам да видим шта смо урадили. То остварење је жанровски специфично и веома интересантно. Мислим да се код нас јако ретко ради та врста жанра који бих назвао историјски трилер са примесама мистике, а кроз то су провучене и две мелодрамске приче.

* Осим што је био владар, Михаило Обреновић је био, могли бисмо рећи, ренесансан човек. Како сте га ви доживели?

- Ја сам га доживио као песника. Многи не знају да је кнез Михаило написао песму "Што се боре мисли моје", по којој се филм и серија зову и која је лајтмотив нашег остварења. Михаило је био више песник него државник, барем по мом суду. Верујем да се многи неће сложити са мном, али имам право на своје мишљење и утисак о њему на основу читања овог сценарија.

фото Промо

Драган Мићановић и Јана Ивановић у филму "Што се боре мисли моје"

* Што се ваше мисли боре?

- Није сад то више не знам каква борба. Тешко је одговорити на то питање, али можда је одговор да сам у миру са самим собом сада. Примирје је између мене и мене. То је постићи тешко, али искуство чини своје.

* Често вам дају, а и ви прихватите, улоге које су драмске, тешке, углавном историјске, као што су ове две о којима смо причали. Да ли желите да заиграте у другачијем жанру, рецимо комедији?

- Имао сам искуства и те врсте, односно играо сам и комичне улоге које су биле мало "лакше" и не тако драмске. Било ми је лепо и уживао сам и у томе. Али, тога скоро није било, а заиста бих волео. Не знам да ли ће таква понуда ускоро доћи, јер у продукцији мало кубуримо с тим "лаганијим" жанровима који су добро написани. Ми сми, изгледа, слаби у томе иако словимо за духовит народ.

* Мало ко је од наших глумаца имао привилегију често да ради са светским звездама, а ви сте играли у серијама "Собе убиства: Мистерије правог Шерлока Холмса" и Ultimate Force, као и у филмовима "Лоше друштво" (Bad company), "У вртлогу злочина" (Layer Cake)...

- Стварно давно то беше. Нисам скоро гледао та остварења, али погледам кад налетим на неком каналу, и углавном су издржала тест времена, што би се рекло. Имао сам срећу да радим са глумачким звездама. Зимус сам био на Фесту где сам имао премијеру кратког филма "Чувам те". Након тога је емитован документарац који је радио редитељ Џејмс Ајвори, у коме је из архиве извадио филмске траке које је снимио пре 60 година у Авганистану. То је диван човек, с којим сам, ето, имао срећу да 2004. године снимам филм "Бела грофица" (The white countess) у Кини. Нисмо провели много времена заједно, било је то неколико дана снимања у Шангају, али присетио сам се тога и помислио "Боже, ја сам радио и са овако дивним човеком". Гледао сам га у том документарцу, и осећај је био чаробан.

* Како сада гледате на "лондонске године" свог живота?

- Живео сам у Лондону три и по године, играо у позоришту и по разним серијама. Све је то била авантура, мени јако значајна. Цео тај период живота ми је био веома значајан, али остаје доза недоречености када играте на страном језику. Ликови који се нама нуде пишу се јако површно, немате неки велики глумачки захтев. Са годинама све мање пристајем на такво нешто, јер ми више није никакав изазов. Много ми је значајније да радим улоге које ми се нуде овде, које су много слојевитије и више ме испуњавају. Али, никада те "лондонске године" не бих променио, нити сам се икад покајао што сам у ту авантуру ушао јер то је незаборавно. Када бисте ме питали да ли бих опет исто, рекао бих "да" без размишљања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

МРАЧНА СТРАНА ИСТИНЕ: У Украјини убијен двоструки шампион Европе - ружне прошлости