ПОСТАВЉАМ ПИТАЊА, БРЗО ЖИВИМ, ХТЕЛА БИХ СВЕ И ОДМАХ: Маја Бојић о емисији "Студио знања" и спокоју који налази у књигама и поред воде...

ДОК се десном срдачно рукује, Маја Бојић у левој руци држи књигу "Дневник једног номада" Бекима Сејрановића.

Фото Г. Јовић/РТС

Тренутак касније схватате да, осим шарма и лепоте, ову младу девојку краси вешта употреба речи и ширина знања, као што се види на Радио-телевизији Србије, на чијем Другом каналу је гледамо. У вртлогу бурних догађаја током 2020. године, када је свет обузела епидемија корона вируса, Маја је непланирано крочила на велику телевизијску сцену са само 21. годином. Брзо је привукла пажњу јавности као водитељка емисије "Студио знања" и почела да крчи себи пут за високо место у ТВ новинарству.

- Када је корона мало утихнула, а пошто су колегинице које су водиле емисију остале у другим редакцијама, отворило се место за "Студио знања". Игром случаја, са главним и одговорним уредником редакције Општеобразовног програма, Зораном Живковићем, радила сам један пројект док сам још била у средњој школи и он ме запамтио, позвао на разговор и већ две године сам ту - прича за "ТВ новости" Маја Бојић, која је имала срећу да јој се и пре завршетка студија на Факултету политичких наука отворе врата телевизије кроз која је дуго желела да прође.

Из недеље у недељу пружате квалитет и разноврсност тема, што ретко где публика може да нађе на домаћим каналима. Шта је вама занимљиво у "Студију знања"?

- То је нешто најбоље што телевизија може у овом тренутку да понуди, и то не зато што ја то водим. У којој још емисији шесторо гостију, који су професори и врсни стручњаци из различитих области, потковани и знањем и искуством, сваки из свог угла прича о задатој теми? Једне недеље можете да сазнате нешто о космосу, следеће о култури писања, па оне тамо о роботима, потом о разводу брака, успоравању, екологији...

То је заиста право богатство јер често ни не помишљамо да сагледамо одређену тему са политичке, уметничке или биолошке стране. Одлучили смо да "Студио знања" буде светло које не даје празне информације него вас оставља запитаним да размишљате о темама о којима можда нисте раније и подстиче жељу да о томе нешто више сазнате. У новој сезони добијамо још један студио, па ће бити више могућности за игру, нове госте, наступе музичара и глимаца или хемијске експерименте.

Веома сте млади и одрастали сте у време када су нове технологије почеле да нас окупирају. Зашто сте се определили за телевизију, која је "старомодна", уместо да сте започели свој подкаст или "Јутјуб" канал?

- Зато што сам и сама старомодна (смех). Рођена сам 2000. године, која је на раскршћу између 20. и 21. века, али и између генерације зед и миленијалаца, којима душом потпуно припадам. Одрастала сам уз телевизију гледајући репризе култних серија, бројна ТВ лица и занимљиве емисије. Када сте мали и гледате то, кажете себи "хоћу да будем на телевизији", и то је било то. Мислим да телевизија као медиј неће изумрети, као што није ни штампа, али сматрам и да је задатак свих нас, који радимо на ТВ, да се на малим екранима појављују људи који имају шта да кажу и да се модернизујемо.

Фото Г. Јовић/РТС

Као дете сте пожелели да станете пред камере, а шта је одржавало ту искру да се не угаси?

- Кажу да ме камера воли, вероватно зато што је обострано. Рођени сам екстроверт и још у основној школи сам водила апсолутно све догађаје, од Светосавске академије, преко Дана школе, а имали смо и квизове. Касније, у Деветој гимназији, учествовала сам на државном такмичењу рецитатора где су уочили да сам таленат и за глуму, па сам се придружила драмској секцији и опет водила све школске свечаности.

Који људи су вас усмерили да будете оно што сте сада?

- Када сам одрастала, појавили су се мобилни телефони са камерама и убрзо је постало модерно да се девојке пуће на слици. Кључни тренутак је био када сам се напућила за сликање, а отац који је то видео ме је питао да ли желим да будем као и све остале. То ме је отрезнило јер нисам желела да будем као сви остали на свету и навело да схватим ко сам заправо ја. У основној школи сам имала феноменалну професорку српског језика, Миру Марић, која је речи слагала као бисере. Због ње ми је један од циљева у животу постао да људима буде занимљиво када ме слушају. Зато сам почела да читам књиге и одатле упијам лепоту приповедања и изражавања.

И на интервју сте дошли са књигом у руци. Која дела и писци су на вас оставила снажан утисак?

- Мени књижевност почиње и завршава се са Достојевским. Прво сам се сусрела са "Понижени и увређени", "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Бедни људи"... Достојевски сваким ликом слика све оно што је у нама, па имате осећај да шапућете писцу ваше мисли које је он успео да изрази онако како ви не бисте умели. До тада сам имала елитистички став, који није уопште добар, да су људи маса, да су у суштини сви вођени једном идејом, али сам схватила да свако води своје битке и да на другачији начин прави механизам одбране неко да изгледа зло, а неко да је добар. На другом месту је Меша Селимовић, а његов Ахмед Нурудин из романа "Дервиш и смрт" заувек ће бити разлог зашто ниједан став не узимам здраво за готово. То је приказ човека који је мислио да се налази на врло чврстом тлу и да има врло одређене животне вредности, а на крају се показало да вас различите околности у животу ипак наводе да будете другачији, односно да будете онај који сте се заклињали да никада нећете бити. Зато никад не изговарам никад, јер обично ми живот покаже да све то што сам рекла "никад" некако ми дође. У последње време много ми се допадају Беким Сејрановић и Мухарем Баздуљ. Мислила сам да савремена књижевност не може да ме купи, али ипак јесте.

Делује да су данас млади апатични и незаинтересовани, што је можда предрасуда, али ви сте потпуна супротност. Откуд то?

- Френсис Бекон је лепо рекао да је знање моћ, са чиме се потпуно слажем. Данас живимо у време када схватате да не можете баш много да понесете, ма колико имали, и да вреди само оно што имате у глави. А ја са собом увек носим радозналост, ону праву, дечију.

Одувек сам волела да постављам питања. Била сам најдосадније дете које има хиљаду зашто и на хиљаду зато има још једно "а како". И ништа се није променило, па и сада у новинарском послу увек постављам та питања. Живот би ми био много досадан да се не питам. Волим да знам различите ствари, да уђем у добар разговор, да немам став који ће бити чврсто зацементиран, да дозволим да ме неко добром аргументацијом убеди у нешто друго или да ми макар да другачији угао. Верујем да каква год времена дошла и каква год да су сада, људи који знају и који желе да знају ће увек наћи пут и увек ће имати за саговорнике оне људе који мењају свет.

Где волите да одете за своју душу, останете сами са собом и повежете се са природом?

- Понекад сам брзоплета, пребрзо живим, хтела бих све и одмах. То је повезано с радозналошћу јер ишла бих да видим ово или да чујем оно, а не можемо све. Не можемо све књиге овог света прочитати, не можемо са свим дивним саговорницима овог света причати, а тек када освестим да то не могу, онда мало успорим. Тада одем на неко место које тренутно није урбанизовано, рецимо планину која има реку или језеро. Чак не морам ни да се изместим из Београда, већ да одем до река које има, а виде се са Калемегдана.

Веома ме смирује када гледам воду која се мења и тече, и одолева сваком зубу времена, што помало симболизује проток живота и његове плиме и осеке.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 2

КАКО СЕ РЕШИТИ ХЕРКУЛА ПОАРОА? Месец агате кристи на каналу Епик драма

13. 08. 2023. у 16:00

ТВ Новости

1 0

ЈЕДАН ЋИЛИМ, ВЕЗЕНИ ПЕШКИР, СЕЛО И МАЈАЛУК: Југослава, Драгана и Љиљана, о емисији "Знање имање", гостопримству нашег домаћина...

13. 08. 2023. у 13:06

ТВ Новости

0 0

КАКО СУ ПАЛИ НАЈВЕЋИ НАРКО-КРАЉЕВИ СВЕТА? Ексклузивни снимци у серији "Господари дроге: Хапшење" на каналу Национална географија

06. 08. 2023. у 11:25

ТВ Новости

0 0

УРОШ И ВЕСНА СПРЕМНИ ЗА НОВО ПОГЛАВЉЕ: Друга сезона "Азбуке нашег живота" премијерно на Сарајево филм фестивалу

05. 08. 2023. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације