ЖИВОТ БЕЗ ИЗАЗОВА НЕМА СМИСАО: Биљана Вранеш, уредница временске прогнозе на РТС, о професији, узорима и младим колегама

ПОСЛЕ више од три деценије на малим екранима, уредница и водитељка Временске прогнозе на РТС, Биљана Вранеш, и даље плени шармантном појавом, као и знањем.

Фото: Никола Ристић/Инстаграм

Скоро сваке вечери у Дневнику од ње сазнајемо не само да ли ће да пада киша или сија сунце него и какав ваздух удишемо и како да побољшамо животну средину. Одувек је била сигурна да ће се бавити метеорологијом, чак је стекла и звање мастера, али није ни слутила да ће то бити пред ТВ камерама.

 - Током студија била сам сигурна да ћу се бавити метеоролошком науком у неком од европских прогностичких центара, али посао на телевизији пронашао је мене, а не ја њега. Још као тинејџерка стицала сам глумачко и водитељско искуство пред микрофоном Радио Београда и радија Студио Б. Од тога нисам могла да побегнем, а нисам више ни желела да бежим - прича за "ТВ новости" Биљана Вранеш, откривајући нам да жели да изађе и на терен.

 - Презентација пред камерама је само крај путовања, и то за тај дан. Сутра изнова у нове теме, а оне о клими, животној средини, очувању планете су важне за све нас. Али, будући да живот без изазова нема смисао, ја свакога дана пред себе поставим циљ до кога зацртам најрационалнију путању. Један од мојих циљева односи се и на пројекат који је у настајању. Надам се да ће угледати светлост дана. Сада бих радо из студија на терен. Планирам управо тако нешто...

Фото: Никола Ристић/Инстаграм

*Неколико година провели сте у драмској групи ТВ Београд са Мирјаном Јоковић, Ненадом Ненадовићем, Николом Којом... А од кога сте учили новинарски занат и стицали искуство?

 - Мој "развојни пут" ишао је од Трећег канала, преко Београдског и Јутарњег програма до Дневника, али сам увек остајала верна метеоролошкој струци. Додуше, било је излета јер сам уређивала и водила Јутарњи програм, а пре тога колажну емисију на Трећем каналу. Учила сам од најбољих у редакцији Београдског програма, Мире Адање Полак, Банета Вукашиновића, Микија Недића... Ипак, одлазак на терен, нарочито током ванредних ситуација, у зоне угрожене поплавама или након снажног земљотреса и извештавање за информативни програм од мене извлачи оно најбоље. Тада је важно сналажање у тренутку, ради адреналин и нема простора за грешку, а нема ни спавања. Одморићете се када се вратите кући.

*Чувени Каменко Катић давно је рекао са сте му права наследница. По чему памтите једног од првих и најпознатијих презентера временске прогнозе у Југославији?

 - Имала сам огромну срећу да познајем Каменка. Иако по струци није био метеоролог, од њега сам много научила, посебно како да ти гледалац верује. Причао ми је да је одлазио у Хидрометеоролошки завод и тамо учио основе метеорологије како би био бољи презентер временске прогнозе. Већ је увелико био у пензији када је долазио у ову своју другу кућу и тада смо дуго разговарали.

*Да ли сте међу млађим колегама запазили некога ко би могао да буде "светла будућност" ваше професије?

- Неколико колега који су у међувремену дипломирали метеорологију на Физичком факултету у Беграду прави су настављачи идеје за коју се залажем да на телевизијама раде школовани метеоролози. С пажњом пратим њихов рад и свакодневно ме уваравају да су посвећени послу. Жао ми је свих оних младих колега који каријеру почињу у медијима који каљају углед новинарског позива. Шунд, неистина, сензационализам су болести овог века, а надам се да ће они који улазе у новинарство смоћи снаге и имати мудрости да врате углед овој професији.

*Често видимо на које све начине климатске промене узимају данак, а за све је одговоран човек. Да ли некада имате осећај као да се борите са ветрењачама?

- Не мислим да је то донкихотовски. То за шта се залажем није узалудно, непријатељ је реалан и то је битка коју морамо добити. Ипак, неће бити лако, мада је готово цела планета јединствена на путу успоравања глобалног загревања. Фузија знања изнедриће решања, техничка и практична, како би и надаље наша планета била добро место за живот.

*Пошто већ неколико година уназад немамо право пролеће, да ли ће га коначно бити ове године?

- Зима за нама била је трећа најтоплија у Србији од како се мери темпераутра. Београд је имао само 12 дана са мразом, од чега само један дан током читавог јануара, што је рекорд за тај месец још од 1888. године, од оснивања метеоролошке опсерваторије на Врачару. Топла зима уследила је након друге најтоплије године од када постоје мерења у Србији. Ипак, видели смо да је на крају "баба марта" показала своје лице. Климатска криза је већ на делу. Не треба да се изненадимо ако се екстреми наставе и у, за мене, најлепшем годишњем добу.

*Гледаоце благовремено упозоравате на екстремно време, а како ви у свакодневном животу препознајете "црвени аларм"?

- Како се прилагодити изненадним, потпуно новим условима, а сачувати присебност и рационалност је вештина коју треба да развијамо у свакодневном животу. Када добро упознамо непријатеља, бићемо спремни да кроз потешкоће прођемо са што мање штете и да опоравак буде лакши.

*Са супругом Борисом, пилотом "Ер Србије", спојила вас је љубав, али и професија. Шта је за вас најважније у емотивној вези?

- Верујте у љубав и несебично се дајте особи која то заслужује. Будите један другом снажан ослонац. Живот је пун препрека, изненадних, тешких сутуација и зато је важно да смо искрени и спремни да заједно истрајемо.

*Да ли су ваши синови Марко и Душан некад показали жељу да стану пред камере?

- Синови су ФОН-овци и њихов пут не води до ТВ камера. Они имају другачије амбиције. За њих је, као и за мене, мој посао сасвим обичан. Можда за разлику од већине других родитеља, готово никада немамо заједнички викенд, Божић, Ускрс... Али на то су одавно навикли. На то сам пристала оног дана када сам потписала уговор за рад у информативном програму.

*Која је ваша најбоља антистрес терапија када се камере угасе?

- Одлазак у зелену оазу. Једна моја омиљена је у Шумадији, а друга преко Дрине код Бијељине. Волим да у пролеће садим башту, волим мирис земље, покошене траве, поглед на пропланке, тишину коју ремети само цвркут птица. Уживам у посматрању природе. Сутон је мој омиљени део дана. Волим и плаветнило мора. Остајем на плажи до касно, када више никога нема, уживајући у шуму таласа. А када нема времена за одмор, у равнотежу се на дневном нивоу враћам вежбајући пилатес и то са истом екипом већ двадесет година. Дуге шетње крај Дунава су такође моја дневна доза здравља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације