ПОГЛЕД ИСКОСА: Ка идеји неоренесансе

Дејан Ђорић

20. 12. 2023. у 09:00

У ЕРИ (пост)модерне проглашен је за законит повратак свим могућим стиловима, правцима и покретима. Нема преовлађујуће ликовне појаве али су све на снази.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Ка идеји неоренесансе

Тамара Симић Дражић - Жеља за срећом; Фото: Едвард Налбатјан

Једна од неиспитаних области таквог мноштва је могућност естетике по узору на ренесансну. Први који су се озбиљно бавили том идејом у двадесетом веку били су чланови београдске групе Медиала, али су је пројектовали у далеку будућност. Примећено је да критичар који не уме да води дијалог са собом не зна за основне претпоставке писања.

Исто тако, уметник који нема однос према прошлости не заснива целовито дело.

Београдска сликарка Тамара Симић Дражић током децембра има самосталну изложбу слика и цртежа у Кући краља Петра. Ученица је чувеног Жељка Тоншића. Ова млада сликарка (Травник, 1985) сада је на факултетском усавршавању под менторством познатог сликара Ненада Станковића. Зато овладава радом са јајчаном темпером и уљем, људском фигуром у њеним пропорцијама и инкарнату, портретом, што је део упућивања ка естетици старих мајстора. Њено посезање за ренесансом је релативно а не апсолутно, јер како је приметила сликарка Љубица Мркаљ, нико више не зна да слика на начин ренесансних мајстора. Ни реалистичко нити симболистичко, ренесансно сликарство од кога усамљено у својој генерацији полази Тамара Симић Дражић се као крајње оригинално смешта у своју нишу историје. Остаје само сећање на њега и овакви ликовни подухвати више су омаж него реално заснивање неке неоренесансе. Нису на начин ренесансних мајстора знали да сликају ни сјајни назарени и прерафаелити, ти велики повратници у деветнаестом веку на рану ренесансу, предренесансу, на невиност и чистоту пре појаве Рафаела. Рецептуре, технологија и сликарске тајне су заувек изгубљени, а људски, стваралачки материјал постмодерног човека истрошен и далеко од највеће концентрације генија у историји, између четрнаестог и седамнаестог века. Можда се нешто слично збило само у старој Грчкој. Из те перспективе упознајемо тежину напора наше сликарке и стога овакав наслов текста, више се може ићи ка идеји него реализацији неоренесансе.

Свесна изазова па и могуће неостваривости највишег ликовног задатка који је себи поставила, суочена са тешкоћама иза којих је дух овог олаког и неозбиљног времена, ова београдска сликарка не полази само од копирања и учења од старих волшебника, већ настоји да се приближи оном кључном, идеалном, што је и њих покретало а што додирује и савременог човека. Она трага за изворима ренесансне лепоте, тог невиђеног цветања бића. Зато толико од Сандра Ботичелија на њеним платнима, Ботичелија који је презирао пејзаж а уздизао врлине људске и божанске лепоте. Отуда на овим сликама толико хероина лепоте, јасних ликова младости, сликарства које би да откључа тајну магичности слике и света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)