БЕЗ ПОЈАСА 60 ОДСТО СТРАДАЛИХ: Алармантни подаци Саобраћајне полиције о трагичним последицама удеса на нашим путевима

В. Ц. С.

29. 03. 2021. у 11:00

ГОТОВО 60 одсто оних који су погинули у путничким возилима на српским друмовима није користило сигурносни појас, показују последњи подаци МУП. Годишње смртно страда око 130 особа које нису биле везане, потврђује, за "Новости", Бобан Милинковић, заменик начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а.

БЕЗ ПОЈАСА 60 ОДСТО СТРАДАЛИХ: Алармантни подаци Саобраћајне полиције о трагичним последицама удеса на нашим путевима

Фото Г. Шљивић

- Ови подаци говоре да некоришћење сигурносног појаса приликом саобраћајне незгоде значајно доприноси тежини повреда - каже Милинковић. - Саобраћајна полиција просечно годишње открије између 250.000 и 300.000 прекршаја некоришћења појаса, за шта је прописана фиксна казна од 10.000 динара. Током недавне акције појачане контроле саобраћаја, за недељу дана откривено је више од 15.000 прекршаја вожње без појаса!

Једна од оних која је пре четири и по године имала саобраћајну несрећу а није била везана јесте и Кристина Грбовић из Чачка, самохрана мајка девојчице од пет и по година. Два месеца пре кобног догађаја остала је удовица. Несрећа се десила у октобру 2016. Уследило је скоро годину дана лечења и рехабилитације. Ипак, Кристина је остала инвалид. О свом искуству као предавач данас подучава младе, у оквиру пројекта "Још увек возим", Савеза за параплегију Србије, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Кристина Грбовић после несреће снагу проналази у ћеркици / Фото Приватна архива

- Враћала сам се од другарице и седела на месту сувозача. Нисам била везана. Због неприлагођене брзине ауто је проклизао, налетели смо на шахт, кола су одлетела у ваздух и завршила на крову. Подлетела су под неко стовариште. Имала сам прелом четири ребра, пробијену плућну марамицу, потрес мозга и прелом кичме - прича Кристина.

Пошто јој је живот био угрожен, превезена је из чачанске болнице за Београд, где је и оперисана. Месец дана је провела на бањичком Институту за ортопедију и још осам месеци на рехабилитацији у Сокобањској.

- У кћерки и породици црпим снагу. Апелујем на све људе да се везују, колико год релација којом иду била кратка. Због себе и због оних које воле - каже Кристина Грбовић.

Према последњим истраживањима Агенције за безбедност саобраћаја из прошле године, појас користи 85,5 одсто возача и 82,6 одсто путника на предњем седишту, и свега 20,6 одсто на задњем. Исто истраживање је показало да је у путничким возилима у насељу везано 82,2 одсто возача, 79,7 одсто путника на предњем седишту и 19,7 одсто на задњем. На путевима ван насеља, сигурносни појас се чешће користи, посебно на ауто-путевима. Ту га везује 93,2 одсто возача, 92,4 одсто путника на предњем и 23,2 одсто на задњим седиштима.

- Ови подаци показују да је одређени број грађана у заблуди да сигурносни појас нема ефекта код саобраћајних незгода које се догађају при мањим брзинама. Напротив, управо код таквих незгода, при сударним брзинама од око 50 км/ч, сигурносни појас има највише ефекта, јер задржава тело у седишту и спречава настанак тешких телесних повреда, које некада могу бити и фаталне. Појас спречава првенствено повреде главе, грудног коша и унутрашњих органа, повреде које су најсмртоносније - каже Милинковић.

ПРОБЛЕМ И ДЕЧЈА СЕДИШТА

ПРЕМА подацима Агенције за безбедност саобраћаја, у 2020. години 62,1 одсто возача је превозило децу до три године старости у безбедносном седишту за децу. Свега 46 одсто је децу од четири до дванаест година старости превозило на законом прописан начин. Дакле, свега 53,1 одсто возача је децу превозило прописно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)