Фељтон

Текстови

Живот дужи 30 година

Просечан животни век већ данас може да се продужи за још 30 година, под условима да се користе расположива средстава за очување одличне физичке кондиције и примењивања тестова, укључујући и генетичке, за откривање рака и болести срца

| 04. 09. 2005. у 00:00

Енигма звана старење

У априлском броју угледног научног часописа "Сајнс" група научних истраживача тврди да ће за 55 година, од данас, дужина живота човека бити равно 100 година. Узроци старења су слободни радикали који оштећују ДНК у свакој ћелији, најмање 10.000 пута днев

| 05. 09. 2005. у 00:00

Живот на тихој ватри

Лјудско тело функционише на режиму температуре од 37 степени, што значи да се комплетан унутрашњи садржај кува на ниској температури све до смрти. Ко жели да види своје праунуке мора драстично да редукује храну и пиће.

| 06. 09. 2005. у 00:00

Рак није - пресуда!

Рано откривање малигнитета кључ је ка дугом животу, јер доноси излечење у 80 одсто случајева. Само две врсте ћелија не подлежу старењу: заметне ћелије и ћелије рака

| 07. 09. 2005. у 00:00

Болест трећег доба

Рак се јавља претежно код старих особа, јер је, у суштини, болест дегенерације гена изазвана трошењем и ситним грешкама после умножавања. Рак ће ускоро бити доведен до стања хроничне болести с којом се може живети много година, као са дијабетесом, ек

| 08. 09. 2005. у 00:00

Пречицом до краја

Пуштање животу на вољу, затим добра, што ће рећи, масна, укусна и обилна храна, алкохол преко мере и цигарете - пречицом воде до озбиљних обољења. Нема дуговечности без одрицања од гастрономских и других прокажених уживања

| 09. 09. 2005. у 00:00

Болест бржа од симптома

Данас постоје скенери који откривају срчане проблеме пре појаве симптома. Идентификација фактора ризика даје смернице за дуг живот. Холестерол - непријатељ без којег се не може.

| 10. 09. 2005. у 00:00

Шећер као отров!

Гојазност не даје велике изгледе на дуговечност. Како да израчунате јесте ли гојазни или не? На шећер се мора пазити као да је отров.

| 12. 09. 2005. у 00:00

"Ремонт" старог ткива

Познати биолог Вилијем Хеселтајн тврди да ће за коју годину бити могуће остарело тело допунити свежим, потпуно младим и потентним ћелијама. Ствари са клонирањем иду много брже него што се могло помислити

| 13. 09. 2005. у 00:00

Балон уместо реза

Без скалпела и хирурга, кардиолози и радиолози убацују балоне и кратке цевчице у сужене крвне судове срца и враћају их у претходно стање. Како живети са пејсмејкером.

| 11. 09. 2005. у 00:00

Клон - етичко питање

Одбачени ембриони који се користе за издвајање и култивисање матичних ћелија имају бољу судбину од оних који су завршили у канти за отпатке. Не треба бити лекар да би се знало како болест не погађа само тело него пустоши и људски дух.

| 14. 09. 2005. у 00:00

Тајна чаробног гена

Најраспрострањенији стероид у телу човека је ДХЕА, али није одгонетнута његова улога. Највећа концентрација овог стероида око 20. године живота и годинама се полако смањује

| 15. 09. 2005. у 00:00

Бебе са личном картом

До сада је рођено 3.000-4.000 здраве деце чији су родитељи пре вештачке оплодње имали генетичке податке о ембриону. Будуће генерације ће гледати на почетак 21. века са чуђењем, јер им неће бити јасно зашто се толико умних и образованих људи противи кл

| 16. 09. 2005. у 00:00

Победа над смрћу

Амерички футуролог Реј Карцвејл предвиђа да је следећи велики светски научни корак победа над смрћу. У својој књизи "Фантастично путовање: живи довољно дуго да би живео вечно" Карцвејл не наводи колико ће дуго живети, али каже да у наредних стотинак го

| 17. 09. 2005. у 00:00

Робот уместо лекова

Једноставне машинице, тј. нанороботе који ће чистити унутрашњост артерија, већ је конструисала, а сада их испробава Кинеска академија наука. Нанотехнологија један од шест приоритетних праваца развоја у ЕУ

| 18. 09. 2005. у 00:00