Фељтон

Текстови

Дилеме вође устанка

Велики народи и те како умеју да искористе мале, па да их, тако искоришћене, одбаце на ђубриште. Хајдук саветује војсковођу.

| 27. 06. 2004. у 00:00

Царски дочек Доситеју

Из Карловца је лађом у Београд стигао Доситеј Обрадовић, коме је Карађорђе приредио дочек уз постројену војску. Дотичеш земљу као Антај, петом, рекао је велики учитељ Вожду. Родофиникин је успео да Вожду учврсти пољуљану веру у руску искрену привржено

| 28. 06. 2004. у 00:00

Како спречити атентат

Француски генерал у писму Јану Брески наводи да је извесни Захарије Димитријевић задужен за извршење планираног атентата на Карађорђа. Родофиникин на сваки начин хтео да спасе Вожда чији су углед и утицај 1807. били недостижни у Србији.

| 29. 06. 2004. у 00:00

Војводе туже Вожда

Војводе су све јаче викале против Карађорђа и жалиле се на њега руском изасланику у Београду, Родофиникину. Лавров у Србију стигао са закашњењем, као што је већином и стизала помоћ из Русије. Увек иста прича, увек иста игра великих са малима.

| 30. 06. 2004. у 00:00

Издашне понуде султана

Султан ми је нудио 200.000 пијастера, с тим да ја оставим Србе и пређем у Аустрију да живим, говорио је Карађорђе. Устаници, као и Вожд, имали су много разлога да буду незадовољни и разочарани својим великим савезником. Године 1808, у којој је важио угов

| 01. 07. 2004. у 00:00

У самоћу због неслоге

Вожд је почео много да се усамљује и да пије и да, при пићу, постаје неумерен и у понашању и у деловању, сведочио је Родофинкин. Странци су преузели да му уређују земљу, доушници вршљају где стигну а он мирује у Тополи као да није Вижд.

| 02. 07. 2004. у 00:00

Слава код Црног Ђорђа

За Светог Климента, Карађорђе је децембра 1808. окупио све виђеније војводе, али је видљиво било одсуство руског изасланика. Родофиникин је узео превише власти за себе, присвајајући право да у име Срба преговара и са Аустријанцима и са Турцима.

| 03. 07. 2004. у 00:00

Разарање нада устаника

Српски депутати су били разочарани ставом руске владе да ће се Петроград заузимати за ствар српске самосталности, али само у оквиру турске државе. Уверен да ће се о свему одлучивати на бојном пољу, Карађорђе је припремао своју војску за бојаз.

| 04. 07. 2004. у 00:00

Синђелићу помоћ не стиже

Главни командант Милоје Петровић био је издао наредбу да нико не сме да напусти сопствени шанац да би пошао у помоћ нападнутом шанцу. Једни српски устаници су допуштали да други српски устаници искрваре и изгину. Општа бежанија после пада Делиграда.

| 05. 07. 2004. у 00:00

Бугарима стижу Руси!

Устаницима у корист ишла су трвења међу турским командантима, али и појава руске војске у Бугарској. Није то била нарочито бројна војска, али је била добро наоружана. Величанствене победе у биткама за Варварин и Лозницу.

| 06. 07. 2004. у 00:00

Свако себи - војвода!

После две сјајне победе вођа устанка је имао опет да се носи са својим злим војводам а- како их је једном самназвао, којима је он био онолико одан колико они њему нису. Првог јануара 1811. година, по старом календару, сазвана народна Скупштина. Важна мес

| 07. 07. 2004. у 00:00