Фељтон

Текстови

Најдражи сведоци - оптужени

Окривљени који пред Трибуналом признају и покају се за злочине, тужилаштву су још драгоценији као сведоци на процесима другим оптуженима.

| 11. 02. 2004. у 00:00

Право на избор

Дражен Ердемовић имао је, по мишљењу Хашког трибунала, право да као стратегију своје одбране одабере признање кривице, у коју се савршено уклапала његова кооперативност у поступку против Караджића и Младића.

| 12. 02. 2004. у 00:00

Накнадно признање и кајање

Одлука Биљане Плавшић да призна српски злочин у Босни могла би лако да буде темељ готово свих будућих осуда заточених Срба у Шевенингену.

| 13. 02. 2004. у 00:00

Судије тврдог срца

Учестали неспоразуми оптужених са тужиоцима нагло су пресечени, кад су судска већа почела да изричу строже казне од договорених.

| 14. 02. 2004. у 00:00

Речити келнер и чувар

Готово је несхватљиво да је један обичан и необразован човек, какав је оптужени Предраг Бановић, успео толико стручно да формулише своју и туђу кривицу.

| 16. 02. 2004. у 00:00

На кратком ланцу

Мирославу Дероњићу је тужилац предложио казну од 10 година затвора, али ће суд рећи своје тек кад се увери како је оптужени сарађивао са тужилаштвом.

| 17. 02. 2004. у 00:00

У задњи час признање

Стеван Тодоровић је чак 26 месеци порицао кривицу за злочине у Босанском Шамцу 1992. године, али се ипак покајао на време да му суд изрекне релативно блажу казну.

| 18. 02. 2004. у 00:00

Брз пут до пресуде

Чим се тужилаштво и оптужени споразумеју око признања кривице, суђење се брзо заказује, а истог дана кад га оптужени понови пред судијама, изриче му се и пресуда.

| 19. 02. 2004. у 00:00

Суђење преко телефона

У пресуди Милану Симићу, суд рачунао као посебну олакшавајућу околност што се оптужени одрекао права да лично присуствује суђењу и из ћелије телефоном контактирао са браниоцима.

| 20. 02. 2004. у 00:00

**До виђења, жупане**

Оцењујући понашање Милана Бабића 25. 10. 1994 године као издајничко, овим речима се Биљана Плавшић у Книну растала од њега. Признавање злочина их саставило после десет година.

| 21. 02. 2004. у 00:00