Фељтон

Текстови

Књаз враћа власт

Како Порта није признала наследно династичко право Милошу Обреновићу, књаз подноси оставку речима: ”Ја сербском народу враћам власт.” Зашто слободоуман Сретењски устав никада није ступио на снагу. Прве парламентарне дебате на – пољани.

| 29. 11. 2003. у 00:00

Књазу народ партија

- Ја за партије нећу да чујем - говорио је Милош Обреновић, схватајући партије као опоненте његовој неприкосновеној моћи. Заклетви у Бога и краља мало се ко придржавао. Потписи посланика крстом.Ингеренције Велике народне скупштине.

| 30. 11. 2003. у 00:00

Прво порез, па гласање

Према Намесничком уставу из 1869. године избори су расписивани сваке треће године, а право гласа имао је сваки пунолетни мушкарац који плаћа порез.

| 01. 12. 2003. у 00:00

Рат преко новина

Осамдесетих година 19. века Србију су потресале жестоке страначке борбе. Ударна песница у конфронтацијама биле су новине, којима је био примарни партијски задатак дискредитовати противника.

| 02. 12. 2003. у 00:00

Слагачи као шпијуни

Око страначких гласила мували су се локални шпијуни, који су за лепе паре откривали тајне **послодавцу**. Случај Нишлије Стевана Станковића, званог ДЖангрља.

| 03. 12. 2003. у 00:00

Гори бољем суди!

На изборима смо преварени обећањима, јер боже сачувај да смо хтели ово данас што се ради, пишу два тежака из Кораћице. Мене су радикали преваром и силом у Такову уписали у њихову странку- гласи исповест неписменог Николе Шљивића.

| 04. 12. 2003. у 00:00

Путовање краља Милана

Чим је грануло пролеће 1982. године српски монарх је кренуо међу поданике, кудећи и омаловажавајући либерале и радикале. Бакљада у Шапцу, поводом доласка краља, умало се није претворила у пожар.

| 05. 12. 2003. у 00:00

Није меана скупштина...

Ви терате политику и страначке свађе и препирке у меани, уз чашу ракије и вина, а не у Скупштини и на званичном месту, корио је краљ Милан Ужичане. Политика није за људе у униформи. Општа туча у Народном позоришту, на премијери комада **Рагабас**.

| 06. 12. 2003. у 00:00

Грех азањског уче

Власти прогласиле лудим Стевана Гојковића, учитеља из Азање и узалуд се овај правдао да је нормалан. **Да си нормалан, зар би био у опозицији и замерао се као радикал властима**, гласио је резон локалног пандура.

| 07. 12. 2003. у 00:00

Режим ужичког начелника

Незадовољан политичким курсом грађана, начелник Браловић у овој вароши забранио ноћу музику и весеље по хановима и вожњу фијакерима, па је град био под окупацијом.

| 08. 12. 2003. у 00:00

Кмет иза барикаде

Кад је грађанство Ваљева донело једнодушну одлуку да се кмет Милош Глишић избаци из фотеље, овај се забарикадирао. Варошани су били приморани да развале врата, извоште кмета и баце га на сметлиште.

| 09. 12. 2003. у 00:00

Пашић тражи хапшење

Афера за афером потресала је политички врх Србије. Вођа радикала ултимативно захтева хапшење Алексе Поповића, председника Скупштине. Покушај да се парламент конституише пораженима на изборима.

| 10. 12. 2003. у 00:00

Свађе пуне барута

Међустраначек конфронтације пуниле су црне хронике ондашње београдске штампе. Чешите се по глупој глави и питајте се зашто сте изгубили изборе, ликовали су победници, ругајући се пораженима. Страначка штат се штитила и оружјем и тојагама.

| 11. 12. 2003. у 00:00

Болан пад с власти

Губитак избора 1888, тешко погодио напредњаке, који су се окупили у Београду да виде шта даље. Гневни на дојучерашње властодршце грађани умало нису линчовали.

| 12. 12. 2003. у 00:00

Сведочење Албера Малеа

Када Србину поставите питање шта си, неће рећи ко је и одакле, него “ја сам радикал, либерал или напредњак”, бележи овај Француз који је подучавао младог краља Александра. Због страначке заслепљености, српска интелектуална елита падала је у потиштенос

| 13. 12. 2003. у 00:00