Фељтон
Текстови
Србија скупља снагу
Мала Србија, са свега 40.000 квадратних километара и два милиона душа те 1911, мобилисала је 202.000 људи за одлучујући рат против петовековног тиранина. Како је Анри Барбиа видео и описао ову судбоносну борбу.
Османлије магла крије
Док су се српске снаге распоређивале, Турци су, заштићени сумаглицом, довлачили артиљерију и заузимали положаје. Још за време мобилизације, Турци су знали о бројном стању наше војске и плановима наступања.
Турци туку топовима
По распрскавању шрапнела и експлозији граната јасно се видело да Турци унакрсном ватром засипају положаје 13. пука. Погибија храброг мајора Војислава Велимировића.
Јунаци, стиже помоћ!
Тим речима грмео је мајор Милан Маринковић, соколећи своје војнике који су били под снажним ударом Низама, и помоћ је - стигла.
Напред, браћо, изгибосмо!
На овај поклич војника, који се и дан-данас препричава, кренуле су српске снаге на Турке. Пет тешких рана мајора Војислава Николајевића. Велики губици на обе стране.
Тишина крије победника
У историји је забележено да је ватрени судар на Сртевици, који се одиграо изненада, био необично силан и трајао је свега петнаестак минута. Ко је претрпео слом и изгубио битку није се одмах знало.
Једини лек - завој!
Ни доктора, ни хране, нити лекова, болничари су имали само завој. Како је мајор Војислав Николајевић преживео свих пет тешких рана. Спас у баракама Ристовачке болнице.
Депеша краљу Петру
Телеграм српском монарху, који је прочитао генерал Радомир Путник, гласио је: “Непријатељ је, после упорне борбе, под нашим притиском почео одступати на целом фронту...”
