Фељтон

Текстови

Пастир у најму

Преци вође Првог српског устанка доселили су се у Шумадију, у село Вишевац (Смедеревска Јасеница), највероватније са херцеговачко-црногорских брда после аустро-турског рата 1737-1739. године.

| 24. 08. 2003. у 00:00

Бекство из Србије

Непосредно по женидби, због убиства Турчина и избегавања права прве брачне ноћи, Ђорђе је био приморан да бежи из Србије. Бежећи пред Турцима, Карађорђев отац Петар отказао послушност и припретио издајом.

| 25. 08. 2003. у 00:00

Тешка, трагична одлука

Ђорђе је веома ретко говорио о оцеубиству, једаред је рекао Јокићу: **Видиш ону јаругу, онде је мој отац закопат**. Срби ратници у две војске - турској и аустријској.

| 26. 08. 2003. у 00:00

Прошло време хајдучије

Пошто је породицу сместио у Тополи, Карађорђе се оканио хајдучије. За јунаштво у аустријској војсци додељена му је медаља за храброст и официрски чин. Неуспео покушај Турака да ухвате и погубе Црног Ђорђа на Руднику.

| 27. 08. 2003. у 00:00

Раји шуме градови

Откупом од сто гроша Карађорђе се дочепао слободе и ретко је отад ноћивао у кући, него по шуми око Тополе. Како су се дахије домогле жалбе српских кнезова и свештеника, која је преко спахија била упућена султану.

| 28. 08. 2003. у 00:00

Почиње српска буна

Страх од издаје био је толики да је провераван сваки непознат појединац који би се појавио на скупу.

| 29. 08. 2003. у 00:00

Барјак црном Ђорђу

Старешинство је прво било понуђено харамбаши Станоју Главашу, али га је он одбио, па трговцу Теодосију Марићевићу и напослетку Ђорђу Петровићу.

| 30. 08. 2003. у 00:00

Понуда лукавих дахија

Делегација белобрадих Турака понудила је Карађорђу 500 кеса новца да примири народ. Аганлија важио за мирољубивог дахију. Народ је ватрено стао уз устанике, широм Шумадије, Мачве, Посавине...

| 31. 08. 2003. у 00:00

Уби Вожд Теодосија!

**Којекуде, по души те! Кад си ти боље знао од мене уређивати и заповедати, зашто си мене нагонио да се овога посла примим**, речи су Црног Ђорђа упућене Теодосију Марићевићу који је први потегао оружје.

| 02. 09. 2003. у 00:00

Стамбол тражи главе дахија

Бећир-паша је издао бурунтију Ибрахим-аги у Адакалеу да допусти Миленку Стојковићу да погуби дахије. Одрубљене главе дахија, донете у Београд, а одатле у царски град на Босфору. Власт у Београду преузео крджалијски насилник Алија Гушанац.

| 02. 09. 2003. у 00:00

Термопиле српских хајдука

Тако је Ранке окаректерисао битку на Чокешини у којој су српски јунаци изгинули до последњег од неупоредиво бројчано јачих Турака. На Остружничкој скупштини Карађорђе је устаничку војску поделио у 12 нахија при чему је свака нахија имала по један табор.

| 03. 09. 2003. у 00:00

Први тријумф устаника

Три пута су Турци јуришали на устаничка утврђења код Иванковца и три пута били одбијени, да би потом под заштитом ноћи напустили Параћин. Порту су плашили успеси Срба, па је одмах издата наредба о ангажовању нових снага за поход против устаника.

| 04. 09. 2003. у 00:00

Султан спрема одмазду

Селим Трећи одбио је аустријско посредовање у корист Срба, решен да покори побуњене поданике. Шта је српска депутација тражила од аустријског монарха? Устаници наручили 30 топова у Лајбаху, али испорука стопирана.

| 05. 09. 2003. у 00:00

Джихад против Срба

Порта је наредила пашама око Србије које мере да се предузму против неверних Срба, а те мере пратила је и фетва шеик-ул-ислама о ратно-верском походу. У припремама за рат, султанову војску припремали су Наполеонови официри.

| 06. 09. 2003. у 00:00

Први програм уједињења

Вожд Карађорђе и Савет били су уверени да би ратни успех донео уједињење три државе - Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. На позив за борбу против Турака, митрополит црногорски се радовао обнови српске славе, али не и да учествује као савезник.

| 07. 09. 2003. у 00:00

Београд по опсадом

Ушанчени, устаници су у опсади држали Београд рачунајући да ће се Турци предати. Неуспео јуриш, после топовског гранатирања београдске вароши. Вожд тражи од Петрограда помоћ у новцу, војној опреми, официрима..

| 08. 09. 2003. у 00:00

Погибија Хајдук Вељка

Приликом једног од свакодневних обилазака шанчева, око 10. августа, легендарног јунака Крајине случајно је погодило топовско ђуле.

| 09. 09. 2003. у 00:00

Замукла српска звона

Карађорђево бекство изненадило и поколебало храбре браниоце отаджбине. Милош Обреновић одлучио да остане у покореној земљи.

| 10. 09. 2003. у 00:00