НОВИ ТАЛАС ЕКОЛОШКЕ ОДГОВОРНОСТИ: Да ли и грађани мењају старе навике

Почетком двехиљадитих година еколошки проблеми нису били у фокусу јавности. Заштита животне средине углавном се посматрала као тема резервисана за стручњаке и државне институције, док су грађани ретко препознавали сопствену улогу у том процесу.

Фото В.С.

Први помаци почињу око 2010. године, када се кроз процес евроинтеграција и уз подршку међународних донатора издвајају средства за еколошке пројекте. Тада се јача и улога невладиних организација које почињу систематски да се баве питањима отпада, загађења и одрживог развоја.

Ипак, током последње деценије примећује се видљивија промена у понашању грађана.

Климатске промене, загађење ваздуха, растуће количине отпада, прекомерна употреба пластике, бацање хране, нерационално трошење воде и енергије, као и ослањање на аутомобиле чак и за најкраће релације, постали су проблеми које више није могуће игнорисати тако лако.

Њихове последице данас су опипљиве – загађене реке, депоније које се шире, лош квалитет ваздуха и све чешћи екстремни временски услови.

Ове зиме, ваздух нас прилично гуши.

Први пут смо тако сазнали и за "ефекат шерпе” - на сајтовима који мере загађење, буде “обојена” у љубичасто или чак бордо – боје које означавају веома нездрав и опасан ваздух! Почели смо да инсталирамо такве апликације - важно нам је да меримо чистоћу ваздуха.

Управо свест о тим последицама покренула је промену. Док су се раније решења очекивала искључиво од државе и великих индустрија, данас се све више пажње усмерава на улогу појединца.

Грађани полако, мењају устаљене навике и постају активни учесници у очувању животне средине.

Од раздвајања отпада до смањења пластике

Нови талас еколошке одговорности огледа се у бројним конкретним примерима.

У Београду, Новом Саду, Нишу и другим већим градовима расте број грађана који раздвајају отпад и користе контејнере за рециклажу.

У појединим општинама организују се акције сакупљања електронског отпада, старе беле технике и батерија, чиме се спречава да опасне материје заврше на депонијама. Ипак, за онај отпад који не заврши у рециклажи потребно нам је више енергана на отпад (спалионица).

Фото М. Анђела

Једна од видљивијих промена односи се на смањење употребе пластике. Пластичне кесе, које су деценијама биле симбол једнократне потрошње, све чешће замењују платнене или вишекратне торбе. "Цегери" су нам постали модни детаљ.

Одлуке трговинских ланаца да наплаћују кесе или да у понуди имају кесе са мањим уделом пластике додатно су подстакле грађане да размисле о својим навикама.

Флашице за вишекратну употребу, термос-чаше и посуде за храну постају свакодневни предмети, нарочито међу млађом популацијом.

Генерација З покретач промена

Посебну улогу у овим променама има генерација З, млади рођени од средине деведесетих до раних 2010-их година.

За разлику од претходних генерација, они одрастају у времену интензивних климатских промена, дигиталне повезаности и глобалних еколошких покрета.

За њих еколошка питања нису апстрактна тема, већ непосредни изазови са којима се свакодневно суочавају.

Генерација З мења навике на више нивоа. Све више младих бира производе са мање амбалаже, купује половну гардеробу, подржава локалне и одрживе брендове и размишља о пореклу производа које користи.

Дигиталне платформе користе као алат за информисање, повезивање и организовање, док кампање на друштвеним мрежама често имају снажан ефекат у подизању свести о смањењу отпада, рециклажи и заштити биодиверзитета. Својим примером утичу и на старије генерације, али и постављају темеље здравијих навика за будућност.

Одрживији начини кретања и потрошње

Позитивне промене примећују се и у начину кретања. У Новом Саду, Суботици и другим градовима расте број бициклиста, док се у Београду постепено развија свест о коришћењу јавног превоза и дељених превозних средстава.

Истовремено, све више грађана бира локалне и домаће производе, чиме се не само подржавају мали произвођачи, већ се и смањује негативан утицај транспорта на животну средину.

Грађанске иницијативе и чистија енергија

Важну улогу имају и грађанске иницијативе и еколошка удружења. Акције чишћења обала Саве и Дунава, пошумљавања у централној Србији и кампање за очување планинских река окупљају велики број волонтера и показују да постоји спремност грађана да се активно укључе у заштиту природе.

Промене су видљиве и у области грејања, једном од највећих извора загађења током зимских месеци. Све више домаћинстава одустаје од угља и лож-уља и прелази на еколошки прихватљивија решења, попут топлотних пумпи, пелета, биомасе и соларне енергије.

Активно учествујемо у санацијама локалних зграда. Користимо државне субвенције за соларе.

Локално, симпатични примери уливају додатну мотивацију. Сетимо се само Шапца који је добио прву градску башту.

На само два километра од центра, локална самоуправа уступила је парцелу од једног хектара на коришћење суграђанима који желе да се баве органском производњом хране.

На парцелама је забрањена употреба вештачких препарата. За заштиту биљака користиће се средства органског порекла.

Мале промене, велики ефекат

Иако је пут ка здравијој животној средини дуг и захтева системска решења, оптимизам лежи у чињеници да промене већ трају.

Свака платнена кеса уместо пластичне, свака боца за вишекратну употребу, раздвојен комад отпада или одлука да се енергија користи рационалније – мали су, али важни кораци.

Управо из таквих одлука настаје снага промене.

БОНУС ВИДЕО: ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић | Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Економија

0 2

ДУГ 450, ШИРОК 12, А НА СРЕДИНИ МЕСТО ЗА ОДМОР: Овако ће изгледати 5. новосадски мост за пешаке и бициклисте (ФОТО)

11. 02. 2026. у 10:11

Економија

0 1

НАЈСКУПЉИ ПИРИНАЧ НА СВЕТУ: Једе се на посебан начин, а тек да чујете цену по килограму

11. 02. 2026. у 09:02

Економија

0 0

"АМЕРИКА ПРАВИ ПРОБЛЕМ" Европске земље желе да се осамостале

11. 02. 2026. у 09:02

Економија

0 0

МОДНА ИНДУСТРИЈА НА УДАРУ: Ево шта више не сме да се ради са непродатом гардеробом

11. 02. 2026. у 09:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације