ОТПАД КАО РЕСУРС: Како Србија може да претвори смеће у енергију
ЗАМИСЛИТЕ Србију у којој уместо несанитарних депонија имамо зелене површине и функционалне системе који отпад претварају у корисну енергију и сировине. Тај циљ све је ближи реалности, али да би се остварио, неопходно је потпуно променити начин управљања отпадом у земљи. У Европској унији концепт претварања отпада у енергију интегрише се у стратегију затварања депонија и максималног искоришћавања отпада као ресурса. Србија, иако полако усваја овај тренд, још увек је на почетку тог процеса.
Фото Pixabay free images
Како отпад постаје енергија
Уместо да смеће лежи на депонијама и трује околину, могуће је његовим контролисаним сагоревањем у енерганама на отпад (wасте-то-енергy) добити топлотну и електричну енергију за домаћинства и индустрију. Свака тона отпада сагоревањем може дати знатно више енергије него што би се добило само сакупљањем гаса из депонија — чак око 600 кWх електричне енергије по тони, насупрот око 65 кWх код обичног депоновања. Овакве енергане у развијеним европским земљама попут Аустрије, Данске, Шведске и Немачке успешно претварају отпад у енергију, значајно смањујући количину отпада на депонијама и смањујући емисије штетних гасова.
Рециклажа као предуслов
Да би отпад могао ефикасно да се користи за енергију, прво мора да прође кроз систем селекције и рециклаже. То значи да се издвајају материјали попут метала, пластике, папира или грађевинског отпада пре него што се они шаљу на спаљивање или одлагање. Тиме се обезбеђује већ ниво очувања ресурса и смањује притисак на природне сировине.
Стручњаци оцењују да би ефикаснија рециклажа и прерада отпадних материјала не само смањила загађење, већ и обезбедила релевантне сировине за индустрију и смањила потребу за увозом.
Регионални центри и инфраструктура
Један од кључних корака у трансформацији отпада у ресурс су регионални и рециклажни центри: објекти где се отпад прикупља, сортира и припрема за даљу прераду или искоришћавање. Њихова изградња један је од стратешких циљева Министарства заштите животне средине, који би омогућио бољу организацију и смањио притисак на несанитарне депоније широм земље.
Енергетски и еколошки потенцијал
Прелазак на систем у коме се отпад користи као енергент доноси вишеструке користи: Смањење загађења и утицаја на животну средину. Производња чисте енергије која може да допринесе енергетским потребама домаћинстава и индустрије. Смањење зависности од фосилних горива и подстицај зеленој транзицији. Процене показују да би Србија могла покрити значајан део своје потрошње енергије управо кроз овакав начин управљања отпадом — али то захтева модерну инфраструктуру, јасне прописе и одговарајуће инвестиције.
Уместо да отпад буде проблем који затрпава депоније и угрожава здравље људи, исправно управљање отпадом може га претворити у драгоцен ресурс — сировину и енергију. Рециклажа, регионални центри и енергане на отпад заједно чине нову парадигму у управљању отпадом која Србији отвара врата ка еколошки одговорнијој и енергетски одрживој будућности.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)