Економија

СПИРАЛУ ПОСКУПЉЕЊА ГУРА ЦРНО ЗЛАТО: Србија засад оделева притисцима са глобалног тржишта енергентима

Е.Б.Т.

23. 10. 2023. у 16:58

ШТА ће се дешавати на глобалном тржишту енергената је кључно питање, јер од тога зависи и да ли ће нови талас инфлације запљуснути Европу и друге делове света и смањити шансе за опоравак привреде. Рат између Израела и Палестине погурао је раст цена нафте и гаса, али стручњаци сматрају да се драматичне последице могу очекивати једино у случају да се сукоб прошири на остатак Блиског истока, посебно на Иран. Према речима помоћника директора Сектора за стратешке анализе ПКС Бојана Станића, аналитичари процењују да је овај рат потенцијално опаснији него сукоб у Украјини.

СПИРАЛУ ПОСКУПЉЕЊА ГУРА ЦРНО ЗЛАТО: Србија засад оделева притисцима са глобалног тржишта енергентима

- У екстремном сценарију предвиђа се увлачење Ирана у сукоб што би изазвало катастрофу на тржишту енергената, јер је та земља кључна и за нафту и за гас - каже Станић. - У том случају би се могло говорити о новом инфлаторном притиском који би био жешћи него овај који који је изазван енергетском кризом, као последицом рата у Украјини.

Он подсећа да је Србија зависна од увозних енергената, нафте и гаса. Драстичан скок њихових цена, како додаје, изазвао би поремећај у платном билансу и нови инфлаторни притисак.

- Блажу варијанту тога, као последицу сукоба у Украјини, смо искусили - наводи Станић. - Дефицит је 2022. године био повећан на 11,4 милијарде евра. То је највећим делом последица пораста цена енергената и инфлације. Већ две године заредом бележимо инфлацију око 13 одсто, смањење куповне моћи становништва и потенцијала за дугорочни раст.

Како истиче, ми трпимо последице рата, јер је наш модел економског развоја заснована на слободној трговини и инвестицајама из свих делова света.

- Имамо споразум о слободној трговини са ЕУ, па они уведу квоте на челик, или ЦЕФТА споразум, а они блокирају улазак српске робе на Косово и Метохију - објашњава Станић. - Зато морамо да се диверзификујемо. У том контексту споразуми о слободној трговини имају смисла. Такав је потписан сада са Кином. Имамо их и са Евроазијском економском унијом и Турском, а преговара се и са Египтом и Уједињеним Арапским Емиратима.

Последице које је сукоб у Украјини оставио на економију Европе најбоље се види на примеру Немачке која је у рецесији. А, ово посртање ЕУ утиче и на нашу привреду.

- Немачка има скупље енергенте због одрицања од руских јефтинијих који су били значајни за конкурентност њене привреде - наводи Станић. - Њени односи са Кином су под притиском зато што Запад инсистира на смањењу зависности од те азијске земље. Немачки министар привреде Роберт Хабек истиче да та политика мора да се следи без обзира што ће се негативно одразити на привреду.

НАМА ЈЕ НЕМАЧКА ГЛАВНИ РЕПЕР

ПАД потражње у ЕУ одражава се и на Србију која је везана за то тржиште. Смањује се потреба за извозом из наше земље, што значи и производња. То је посебно изражено у случају Немачке која је наш највећи спољно-трговински партнер и наше главно извозно тржиште, па све што се догађа на њему, по систему спојених судова, утиче и на Србију.

- Код нас раде немачке компаније, као и наше фирме које су укључене у њихове добављачке ланце - објашњава Станић. - Пад тражње у Немачкој код нас највише утиче на део металске индустрије, произвођаче ауто-делова и разних компоненти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 21

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

Репортаже

0 4

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00