СРБИЈА ВИШЕ НЕЋЕ ЗАВИСТИ ОД ХРВАТСКОГ "ЈАНАФА": Копчу са "Дружбом" правимо од јуна

СРБИЈА повезивањем на "Дружбу" добија још један правац допремања нафте, сигурност снабдевања рафинерије "Панчево", и јефтинији транспорт. Осим тога, наша земља више неће зависити од хрватског нафтовода "Јанаф". Преко њега, од 5. децембра прошле године не можемо да купујемо црно злато из Русије, због санкција ЕУ.

Фото АП

Споразум о изградњи цевовода којим ће руска нафта, из нафтовода "Дружба" стизати до српских потрошача, Србија и Мађарска би требало да потпишу у јуну. То је најављено након састанка министарке енергетике Дубравке Ђедовић и мађарског министра спољних послова Петера Сијарта у Будимпешти, прошлог четвртка. Како је речено, МОЛ и "Транснафта" настављају преговоре о новим улагањима у пројекат.

Нафтовод ће се градити између Алђа у Мађарској и Новог Сада. Биће дугачак 128 километара, а изградња ће коштати око 100 милиона евра. Испорука руске нафте преко "Дружбе" не подлеже санкцијама Европске уније, јер је ембарго уведен на увоз црног злата морским путем. За изградњу може да се користи коридор гасовода од Србије до Мађарске, што ће смањити време реализације пројекта. Процењује се да нафтовод може да буде завршен за годину и по до две године. Инвеститор са српске стране је јавно предузеће "Транснафта".

Сирова нафта до Србије сада долази тако што се транспортује бродовима до Омишља на Крку, а одатле нафтоводом "Јанаф" кроз Хрватску, до рафинерије у Панчеву где се прерађује. Стручњак за енергетику, Милош Здравковић, оцењује да изградња новог нафтовода између Србије и Мађарске значајна, јер обезбеђује још један извор и правац снабдевања наше земље и смањује уцењивачки потенцијал Хрватске.

- Диверзификација нам даје нам сигурност и јефтинији транспорт - истиче за "Новости" Здравковић. - Што се тиче економичности, највише се постиже повезивањем на "Дружбу" и до Мађарске је најкраћа траса. Трошкови транспорта ће бити мањи, јер је нафта већ у нафтоводу, нема претакања са танкера на терминалу у Омишљу за "Јанаф". Сваки барел нафте који буде долазио преко "Дружбе" биће јефтинији. НИС транзит не би плаћао Хрватској, већ Србији, јер је то државни пројекат.

Он наводи да у будућности постоји могућност изградње новог нафтовода ка Румунији и луци Констанца. Са тим бисмо, како додаје, добили потпуну диверзификацију и били бисмо транзитна земља. Из Констанце може да долази и руска и било која друга нафта која стиже на Медитеран.

Србија је, пре увођења ембарга ЕУ, куповала руску нафту која је стизала "Јанафом". Она је лане имала значајно повољнију цену, па је њен удео у односу на укупно увезене количине достигао 55 одсто. Међутим, од 5. децембра више не можемо да транспортујемо руску нафту преко "Јанафа", па је она замењена црним златом из других извора. Пре две године је удео ирачке нафте био највећи и износио је око 47 процената.

"Дружба" је најдужи нафтовод на свету и један од највећих. Њиме се нафта транспортује трасом дугом 4.000 километара од Татарстана у Русији. Нафтовод пролази кроз Белорусију где се рачва на два крака. Један иде за Пољску и Немачку, а други у Украјину, Чешку, Словачку и Мађарску.

Србија и Мађарска су у енергетској кризи ојачали своје партнерске односе, а сарадња у овој области има стратешки карактер, тако да изградња нафтовода није једини заједнички пројекат. Министарка Ђедовић је истакла да је договорено и потписивање споразума који се тиче оснивања оснивања заједничког предузећа за трговину енергијом у власништву "Србијагаса" и мађарске компаније МВМ.

- Већ смо продужили уговор о закупу складишта гаса, а разговарамо и о повећању капацитета складиштења у Мађарској за потребе наше земље пред наредну грејну сезону - рекла је Ђедовићева. -Изградњом гасовода Балкански ток, Србија се позиционирала као важна транзитна земља, и разматрамо додатне краткорочне капацитете за потребе Мађарске, а са изградњом гасне интерконекције између Србије иБугарске имаћемо и додатни капацитет, али и приступ алтернативним изворима гаса. То је важно и за сигурност снабдевања наших грађана и привреде, посебно у сусрет наредној зими кад ће бити велика борба за енергенте.

Министар Сијарто је рекао да се снабдевање енергијом у Европи наилази на тешкоће због рата у Украјини и да Србија и Мађарска већ раде на усаглашавању припрема за наредну зиму.

- Питање обезбеђивања енергената је и безбедносно питање, а стратешка сарадња на подручју енергетике је гаранција да ће снабдевање наших држава бити осигурано - истакао је Сијарто.

Он је захвалио Србији на сигурном транзиту гаса којим до Мађарске дневно стиже и до 10 милиона кубних метара овог енергента и поручио да Србија може и наредне грејне сезоне да рачуна на капацитете за складиштење гаса у Мађарској.

- Заинтересовани смо и да, кад буде завршена интерконекција између Србије и Бугарске, набављамо додатне количине гаса из Азербејџана овим гасоводом - рекао је Сијарто. - Сигурност снабдевања гасом је европско питање и ЕУ би требало да обезбеди финансијска средства за градњу инфраструктуре у југоисточној Европи, па и у Србији, преко које и Европа добија приступ алтернативним изворима гаса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације