ПРЕДВИЂАЛИ ИМ ПРОПАСТ, АЛИ ЈЕ РУСИЈА ИПАК ОДОЛЕЛА - КАКО ТО? Путин је све добро израчунао

Новости Онлајн

26. 02. 2023. у 16:30

СТРУЧЊАЦИ кажу да је пад руског БДП много мањи од прогнозираног, а да су власти у Москви повукле добре потезе да спрече економски колапс под западним санкцијама, пише ДW.

ПРЕДВИЂАЛИ ИМ ПРОПАСТ, АЛИ ЈЕ РУСИЈА ИПАК ОДОЛЕЛА - КАКО ТО? Путин је све добро израчунао

Foto: EPA/SERGEI BOBELYV/SPUTNIK/KREMLIN P

Западне санкције против Русије испрва су изгледале као моћно оружје – вредност рубље пала је у бездан, руска централна банка је удвостручила каматну стопу јер је изгледало да се иде ка хиперинфлацији, московска берза је затворена у страху од краха.

Крис Вефер је 25 година радио у Русији као саветник за инвестиције и сведочи да су тамошњи привредници били уплашени. Низ фирми је напустио Русију.

- Било је нагађања да ће губици у трговини и логистици прерађивачке индустрије неминовно бити велики и довести до отпуштања радника. У то доба сам и ја био веома песимистичан кад је реч о прогнозама економског раста за 2022 - каже Вефер.

Али, како додаје, стање се "брзо поправило и могло се видети да се најгора предвиђања неће остварити".

Никад више прихода од енергената

Поготово на Западу су се чуле процене да ће санкције сломити руску економију. Неки стручњаци су најављивали пад БДП од барем 15 одсто. Али, иако је Кремљ спречио да прошле године буду објављени неки битни економски показатељи, јасно је да великог слома није било.

Сада стручњаци – а то је мишљење и Светске банке и ММФ-а, рачунају да је руски БДП у првој години рата пао тек за три до четири одсто.

Први разлог отпорности руске економије је огроман новац од продаје нафте и гаса. Не само од већег извоза Индији или Кини, него и од продаје Западу: ни тамо нису преко ноћи могли да нађу алтернативе.

Штавише, могла би бити истинита тврдња руске централне банке из овог фебруара да је постигнута рекордна добит и пораст од 211 милијарди евра већ и због пораста цена енергената.

- Русима је та огромна добит практично пала с неба јер Запад не само да је и даље куповао у Русији, него је куповао чак и више како би напунио складишта - каже Веферт.

- Тако је у Русији било могуће да се и даље подржавају кључни сектори индустрије и обезбеде радна места. Да се, поврх тога, сносе трошкови рата и остане новца за социјалне програме. Начелно, одржана је економска и социјална стабилност - каже овај стручњак.

Ратна економија има своја правила

У игри је ратна економија: незапосленост не расте због великог броја радно способних који су мобилисани – или су побегли од мобилизације. Војна индустрија има проблема с производима високе технологије, али много тога у војном арсеналу – од муниције па до војничких чизми – нема везе с недостатком чипова.

Русија је пак још далеко од тога да буде самодовољна. То се, између редова може наћи чак и међу вестима државне агенције ТАСС кад на пример поносно најављује да ће Русија већ за неколико година бити независна од увоза млечних производа.

Одлика ратне економије је да најтеже погађа средњи сталеж, образовано и урбано становништво, али председнику Владимиру Путину је тај сегмент грађана Русије ионако увек био највише сумњив и тамо је имао најмање подршке за приче о обнови руског царства.

Вефер подсећа да нису ни изблиза све западне фирме отишле из Русије: јесте МекДоналдс који је морао да чува имиџ међу потрошачима на Западу, али "управо фирме које су економски важне јер плаћају велике порезе или запошљавају много људи, оне су много, много суздржаније у одлуци да напусте Русију".

Претња санкцијама је увек боља од санкција

Проблем су и саме економске санкције. Ту је Запад лаке руке код проглашавања, била то Милошевићева Србија, Ирак Садама Хусеина, па до Ирана, Сирије или сад Русије.

Економисткиња универзитета Харвард, Александра Вакро каже да санкције готово никад не испуњавају очекивања: "Чињеница је да су санкције најефикасније непосредно након што су проглашене".

- Много је већа корист од претње санкцијама - додаје она. "Агресор ће тада још размишљати. У тој фази санкције можда нешто могу постићи. Али чим је руска војска кренула у освајање, више нема полуга да санкције делују".

Вакро каже да је руска централна банка повукла добре потезе како би спречила кризу. А санкције се увек, баш као и овај пут, поткопавају индиректним увозом преко трећих земаља. Чак и производи високе технологије су руској индустрији додуше скупљи, али им много тога стиже преко Кине, Индије или Турске.

Кинеска игра мачке и миша с Путином

Посебно кад је реч о Кини, професорка с Харварда сматра да је она велики добитник у овој игри. То у доброј мери објашњава и политику Пекинга од почетка руског напада на Украјину:

- Кину уопште не занима Русија као тржиште: извоз у ту земљу чини тек три одсто спољне трговине Кине. Али зна да Кремљу Кина постаје све важнија. А то је добро за нас: јер кад Пекинг каже Путину 'не смеш користити атомско оружје у рату у Украјини', онда он то нити не чини и Путин стварно мора да слуша - мисли Вакро.

Шта ће бити с економијом Русије у овој години? Вефер је ту опрезан, али мисли да је "велико питање колико ће Русија зарадити од нафте и гаса ове године. Сасвим сигурно битно мање од онога што је зарадила 2022."

Јер Индија и Кина желе руску нафту и гас и размена с тим земљама цвета, али код фосилних горива је то испод цене коју би платили западни потрошачи.

Прогнозе су различите, ММФ најављује чак раст руске економије од 0,3 одсто, други сматрају да ће уследити пад о два одсто.

На дужи рок, ратна економија не може да надомести губитке – јер треба слати новац подручјима у рату од којих нема никаквих прихода. С временом зна да порасте осиромашење и политичко незадовољство грађана.

Како је недавно рекао шеф европске дипломатије Жозеп Борељ, санкције су попут отрова арсена: смртоносно оружје којем треба времена да делује.

Но, главно питање и даље остаје без одговора – колики су губици у људству, репутацији и економији довољни да Путин седне за преговарачки сто, спреман на уступке?

БОНУС ВИДЕО: ВЕЖБЕ У РАТНИМ УСЛОВИМА - Посаде руских тенкова Т-80БВМ вежбају гађање

(Б92)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

ДВЕ особе су погинуле, а пет се води као нестало када су се два брода сударила на Дунаву, код мађарског града Вероце, око 50 километара северно од Будимпеште, саопштила је данас полиција.

19. 05. 2024. у 12:04

Коментари (0)

УЖАС: Кошаркаш Звезде крвавог лица, ударио га играч Партизана?!