ИНТЕРВЈУ Анита Ангеловска Бежоска: "Отворени Балкан већ даје резултате, трговина Скопља и Београда већ је повећана за 20 одсто"

Душан СТОЈАКОВИЋ

19. 12. 2022. у 12:15

ИНИЦИЈАТИВЕ попут "Отвореног Балкана" које могу да смање препреке слободном протоку људи, робе, услуга, капитала, имају потенцијал да побољшају изгледе за економски раст регионa. То је посебно значајно за наше мале и отворене економије, са релативно ниским нивоом реалне конвергенције са ЕУ. Досадашњи успешни примери транзиције сугеришу да је за брже приближавање економија, посебно малих, од великог значаја да се смање баријере и повећа трговинска интеграција.

ИНТЕРВЈУ Анита Ангеловска Бежоска: Отворени Балкан већ даје резултате, трговина Скопља и Београда већ је повећана за 20 одсто

Фото: Кабинет гувернерке Народне банке Северне Македоније

Ово у интервјуу, за "Новости", каже гувернер Народне банке Северне Македоније Анита Ангеловска Бежоска, и додаје да је посебно важно кад у условима оваквих криза регионална сарадња може да помогне:

 - "Опен Балкан" већ показује позитивне сигнале, с обзиром на успостављени интегрисани систем прекограничних прелаза, као и зелени коридор за трговину прехрамбеним производима. У том смислу, подаци указују на повећање трговине између три економије. На пример, трговина између македонске и српске економије повећала се за 20 одсто ове године. Ефекат може имати и настојање да се повеже тржиште рада, у условима када се све три земље суочавају са смањењем радно активног становништва. Повећање интеграција може учинити економије конкурентнијим и привлачнијим за директне стране инвестиције.

*Који су били највећи изазови монетарне економије у овој години?

- Након деценије ниске инфлације, ове године је готово свуда достигла историјски високе нивое. Истовремено, економски раст успорава, а краткорочни изгледи нису повољни, што показује да инфлација није одраз класичног шока потражње, на коју ми као централне банке можемо ефикасно да делујемо. Али, ови ценовни притисци трају дуже и веома су јаки, због чега се преливају на друге цене и подижу инфлаторна очекивања. Зато централне банке немају другог избора него да заоштре монетарну политику. Уосталом, овај циклус заоштравања монетарне политике у глобалним оквирима постаје све више синхронизован - све већи број централних банака заоштрава све јачим интензитетом. Зато је кључни изазов како укротити инфлаторне притиске, који су у великој мери вођени немонетарним факторима.

*Могу ли економије Србије и Северне Македоније још тешње да сарађују? Каква је сарадња централних банака наших земаља?

- Са НБС имамо квалитетну сарадњу. У том контексту је и заједнички регулаторни потез за увршћавање денара и динара у оквирима курсне листе, што је омогућило куповину и продају обе валуте на домаћим девизним тржиштима. Тиме се поједностављује економска сарадња. Традиционално добра професионална и ефикасна сарадња између наших централних банака у наредном периоду ће бити продубљена и у домену активности платног промета.

Инфлација готово свуда достигла историјски високе нивое

*Колика је инфлација код вас, а колико су порасле камате на денарске и стамбене кредите? 

 - Инфлација у нашој земљи закључно са новембром у просеку износи 13,8 одсто, а наша основна каматна стопа повећана је за 300 базних поена и тренутно износи 4,25 процента. Видимо знаке умереног померања каматних стопа на новоодобрене кредите, које су од краја прошле године порасле за 0,8 процентних поена, а сличних померања има и на новопримљеним депозитима. Укупна камата на кредите и депозите у октобру износила је 4,4 и 0,74 одсто, респективно. Каматна стопа на стамбене кредите тренутно износи 3,9 процената и релативно је стабилна. Засада не видимо значајан ризик од заоштравања монетарних услова за билансе приватног сектора и банака, с обзиром на то да су промене каматне стопе постепене, али и да су биланси банака изузетно отпорни, са високом стопом капитализације од око 18 одсто и ниско учешће нефункционалних пласмана у укупном износу кредита од нешто мало изнад три процента. Међутим, неизвесност је велика и потребан је стални надзор.

Фото: Кабинет гувернерке Народне банке Северне Македоније

*Колико имате страних банака, који проценат чине домаће? Да ли се број банака смањује, сажима банкарско тржиште?

- Банкарски систем се до сада успешно носио са изазовима и пружа солидну кредитну подршку. У октобру је кредитни раст предузећа износио 12,9, а становништва 7,5 одсто, без нарушавања његове стабилности. То је због чињенице да је био добро припремљен, односно да су у деценији пре пандемије биланси банака значајно ојачали због строжих регулаторних захтева. Тренутно ради 13 банака и нема значајнијих промена у односу на стање пре пандемије. Девет банака је претежно у страном власништву (углавном из ЕУ) и на њих отпада 71,3 одсто укупне активе банкарског система, односно 81,8 процената укупних кредита нефинансијског сектора.

*Да ли су монетарни системи Србије и Северне Македоније спремни да ускоро пређу на евро?

 - Обе земље видљиво континуирано раде на томе да, када за то дође тренутак, брже прођу кроз процес монетарне интеграције. Први услов је пуноправно чланство у ЕУ. Други услов је испуњење Мастришких критеријума, а обе земље су у том погледу показале добре перформансе, што показује висок степен спремности. Уосталом, Извештаји ЕК указују на такве констатације.

ЖАЛБЕ ГРАЂАНА НА ПРОВИЗИЈЕ

ДА ли су грађани задовољни радом финансијског сектора и у којој мери се жале? 

- Што се тиче банака, грађани се највише жале на услуге које се односе на платни промет, односно на обрачун и износ провизија. Очекује се да ће проблеми у овом домену бити смањени применом новог Закона о платним услугама, који предвиђа већу конкурентност. Такође су предвиђени појачани захтеви за транспарентност цена банкарских услуга, као и одређена ограничења за њих.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У УКРАЈИНИ, СВИ БЕЖЕ: Стотине аутомобила на граници са Пољском, настао потпуни колапс

ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У УКРАЈИНИ, СВИ БЕЖЕ: Стотине аутомобила на граници са Пољском, настао потпуни колапс

У ЛАВОВСКОЈ области у Украјини на граници са Пољском, настао је прави колапс услед саобраћајних гужва које чине стотине аутомобила, преноси ТВ канал Обсшћественое , позивајући се на представницу локалног пограничног одреда Александру Кучковску.

17. 05. 2024. у 17:47

Коментари (0)

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове