БЕЗОБРАЗЛУК ПРОИЗВОЂАЧА И ТРГОВАЦА: И презле поскупеле због рата у Украјини?!

ПРОИЗВОЂАЧИ и трговци користе кризу изазвану ратом у Украјини да нереално подижу цене прехрамбених производа, како би остварили већу зараду и надoместили губитке, а све, на крају, плаћају потрошачи.

Foto: Profimedia

Грађани све више страхују од уласка у продавницу, јер их свакога дана дочекају нова поскупљења. Промене су толико честе да радници у маркетима не стижу да истакну све измене. Произвођачи се правдају растом трошкова производње, трговци поскупљењем производа у набавци, и тако се зидају цене чијем расту се не назире крај.

Дирeктор познатог аустријског трговинског ланца објаснио да поскупљење намирница може само делимично да се правда високим ценама енергије и сировина, а да је остатак у похлепи појединих концерна произвођача.

Презле су један од прехрамбених производа који је у Србији забележио највећи скок, од око 50 одсто. Сада кесица од 200 грама иде и до 80 динара, што значи да је достигла цену појединих врста хлеба од пола килограма, који нису на режиму ограничених цена. Нејасно је шта је од трошкова производње могло у овој мери да утиче на поскупљење хлебних мрвица. Цена струје за привреду је повећана тек у септембру. Гориво је већ неколико месеци на истом или нижем нивоу. И то се потрошачи питају за готово све прехрамбене производе.

Марко Драгић, правни саветник у Националној организацији потрошача Србије, истиче да грађанима само остаје избор и да ли нешто хоће или неће да купе и шта им је приоритет.

- И произвођачи и трговци користе нестабилност на тржишту да би подизањем цена надоместили своје губитке - објашњава Драгић за "Новости". - Трговци имају разне прикривене марже. И код произвођача је слична ситуација. На пример, када купују храну за стоку на велико, они одређену количину добијају гратис, а пријављују да су и то платили и то урачунавају у своје трошкове.

Економски аналитичар, добар познавалац прилика на тржишту, такође, истиче да актуелну ситуацију користе и једни и други, али сматра да произвођачи више диктирају раст цена него трговци. Генарално, како додаје, код привредника постоји психолошки притисак неизвесности, они не знају како ће се даље развијати ситуација, зато користе сваку прилику да подигну цене до нивоа до ког потрошачи то могу да издрже. Он истиче да када прође инфлација, цене неће падати, него ће се задржати на том високом нивоу.

Директор аустријског ланца супермаркета "Шпар", Маркус Касер, недавно је добро објаснио узрок скока цена прехрамбених производа. Он истиче да поскупљење намирница може само делимично да се правда високим ценама енергије и сировина, а остатак је у похлепи појединих концерна произвођача. Он је у вези са тим користио амерички појам "гридфлејшн", што је инфлација подстакнута похлепом.

- Добит похлепних концерна плаћају купци - истакао је Касер за "Клајне цајтунг".

- Док концерни саопштавају огромне добити, све више потрошача не може себи да приушти брашно и тестенину. "Шпар" и сам производи прехрамбене производе и знамо све о ценама сировина и паковања.

Наши суграђани су се пожалили редакцији "Новости" на велико поскупљење воћног јогурта, који је коштао 75 динара, а сада је 125, као и да је једна популарна паштета са 110 отишла на 179.

- Сиреви су драстично поскупели, то је неиздрживо - каже нам Јасмина Пантић из Београда.

Ниједан тврди сир није испод 1.000 динара за килограм.

Како у трговинским ланцима објашњавају, код намирница које су на режиму ограничених цена, произвођачи су енормно поскупљивали пратеће производе да би надокнадили губитак. Млеко је било "замрзнуто", па су они подизали цене млечних производа. Грађане је изненадило и поскупљење банана које иду и до 220 за килограм, и поморанџи чија се цена креће од 250 до 300 динара

- Код тропског воћа немамо произвођача у нашој земљи, ту дистрибутери подижу цену - наводе у једном мегамаркету.

- Они ће рећи да су трошкови превоза скочили. Треба имати у виду да је поморанџа сезонско воће и да су то први плодови који су стигли на наше тржиште, и можда ће појефтинити касније. Али сада имамо парадокс, никада није било да је ананас јефтинији од поморанџе, а сада јесте, јер се његова цена креће од 230 до 280 динара.

С друге стране, како додаје, банане имамо стално и реалније се може пратити. Њихова цена је прошле године почела да расте. Наш саговорник указује да је то воће увек било на листи од топ 10 најтраженијих производа вредносно гледано, не количински.

ПОКРЕТАЧИ ИНФЛАТОРНЕ СПИРАЛЕ

ПРОФЕСОР Економског факултета Љубодраг Савић истиче да украјинску кризу користе и произвођачи и трговци, али да то може да траје неко време, док потрошачи могу да поднесу. Он указује на два генератора инфлаторне спирале, који нису везани за реалан раст цена. Део произвођача и привредника покушава да предупреди инфлацију тако што унапред подиже цене. Када се то дешава у ланцу, од произвођача до маркета, то се преноси до малопродајних цена.

- С друге стране, грађани покушавају да се боре са инфлацијом тако што купују више, то повећава потражњу и утиче на раст цена. Нико то свесно не ради, али то је инфлациона спирала у којој сви губимо, само монополисти могу да рачунају на зараду.

ПАЗАРИ СЕ САМО ОСНОВНО

ВЕЋИНА наших грађана пазари само основне прехрамбене производе због слабе куповне моћи - истиче агроекономиста Милан Простран. - Потрошачи који имају дубљи џеп купују тврде сиреве, киви и сличне производе. Према његовој процени, раст цена намирница се неће зауставити, јер је недостатак основних производа из Украјине и Русије, које учествују са 30 одсто у светској производњи, урушио глобални биланс хране. У Украјини неће моћи да се обави сетва и то ће се, како наводи, пренети на следећу годину.

- Србија ће имати хране, али цене ће расти. Проблем ће бити што ће се повећавати притисци тражње са стране. Важно да не извеземо залихе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације