КРУПАН ТРОШАК ЗА СИТНЕ ПАРЕ: На недостатак металног новца у оптицају утиче понашање грађана, али и предузећа и трговина

Б. Царановић

03. 10. 2022. у 14:46

НЕМАМ ситно. Ова се реченица све мање чује у трговинама. Можда јер кусур није толики проблем, много се више плаћа картицама, али се продавци увек обрадују кад се спреми "метал".

КРУПАН ТРОШАК ЗА СИТНЕ ПАРЕ: На недостатак металног новца у оптицају утиче понашање грађана, али и предузећа и трговина

Фото М. Анђела

Прави ситниш, кованице од пет, 10 или 20 динара, проблем су и даље код наручивања кафа, грицкалица и напитака из кафемата који су постављени у фирмама, школама, болницама... Апарат, једноставно, не враћа кусур.

Из централне банке поручују да су последњи пут кованице од 10 и 20 динара пустили 2013. и да би их било сасвим довољно на тржишту да нису задржане у разним "касицама прасицама" или овим покретним кафићима, такозваним вендинг машинама. Металне паре од 10 и 20 динара исплаћују се банкама само у количинама затеченим у трезорима, па апелују на све који новац задржавају да га врате у оптицај.

- Проблем кованог новца је стално актуелан јер су много веће исплате него уплате. Овај новац задржавају предузећа која се баве трговином за потребе враћања кусура, а и грађани имају навику да ситне апоене не враћају у платни промет, па тако долази до расипања кованог новца - кажу у НБС.

- Израда кованог новца је изузетно скупа, нарочито у садашњим отежаним условима. Са економског аспекта рационалније је штампати додатне количине папирних апоена од 10 и 20 динара, јер је цена кованог новца вишеструко већа, због високих цена метала на Лондонској берзи.

Од 2003. године, у оптицају је 1.247.187.845 комада кованог новца свих апоена. То чини 70,88 процената од укупне количине готовог новца у оптицају. С друге стране, због мале номиналне вредности кованица, номинални износ кованог новца у оптицају свих апоена је 3,78 милијарди динара, што чини 1,04 одсто укупног номиналног износа готовог новца у оптицају.

Из НБС тврде да планирају и израђују довољне количине новчаница и кованог новца свих апоена, али наглашавају да воде рачуна о одржавању оптималне количине и структуре готовине у оптицају, као и висини трошкова његове израде.

Док се од 2013. године више не израђују апоени од 10 и 20 динара у металу, у апоенима од 1, 2 и 5 динара израђује се по редовном годишњем програму и има га на залихама у трезорима Народне банке Србије. У складу са прописима који регулишу послове са готовином, банке се снабдевају готовим новцем у филијалама НБС.

Петодинарки 348.207.195 комада

КАКО у НБС објашњавају, по апоенској структури, у оптицају се налази 516.527.432 комада од једног динара, 323.689.399 комада по два динара, док је петодинарки 348.207.195 комада. У апоенима од 10 динара пуштено је 29.357.392 комада, а по двадесет - 29.406.427 комада.

Исплата по захтеву банака

УВЕК смо у могућности да у оквиру расположивог стања готовог новца у трезорима исплатимо апоене по захтеву банака - кажу у НБС. - При томе водимо рачуна да у промету има довољно одређеног апоена, без обзира на то да ли је он израђен у папирном или металном облику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИЈА ПОНОВО МЕЊА ДРЖАВНУ ГРАНИЦУ: Одлука ступа на снагу у јануару 2025. године

РУСИЈА ПОНОВО МЕЊА ДРЖАВНУ ГРАНИЦУ: Одлука ступа на снагу у јануару 2025. године

МИНИСТАРСТВО одбране Русије предложило је ажурирање координата, односно промену државне границе у области Балтичког мора, како произилази из нацрта правног акта објављеног на порталу правних информација, преноси РИА Новости.

21. 05. 2024. у 15:25

КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)

КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)

ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.

20. 05. 2024. у 11:53

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНА ПОНУДА ЗА ЛЕТОВАЊЕ: У понуди егзотична дестинација - ово су цене