КРУПАН ТРОШАК ЗА СИТНЕ ПАРЕ: На недостатак металног новца у оптицају утиче понашање грађана, али и предузећа и трговина
НЕМАМ ситно. Ова се реченица све мање чује у трговинама. Можда јер кусур није толики проблем, много се више плаћа картицама, али се продавци увек обрадују кад се спреми "метал".
Фото М. Анђела
Прави ситниш, кованице од пет, 10 или 20 динара, проблем су и даље код наручивања кафа, грицкалица и напитака из кафемата који су постављени у фирмама, школама, болницама... Апарат, једноставно, не враћа кусур.
Из централне банке поручују да су последњи пут кованице од 10 и 20 динара пустили 2013. и да би их било сасвим довољно на тржишту да нису задржане у разним "касицама прасицама" или овим покретним кафићима, такозваним вендинг машинама. Металне паре од 10 и 20 динара исплаћују се банкама само у количинама затеченим у трезорима, па апелују на све који новац задржавају да га врате у оптицај.
- Проблем кованог новца је стално актуелан јер су много веће исплате него уплате. Овај новац задржавају предузећа која се баве трговином за потребе враћања кусура, а и грађани имају навику да ситне апоене не враћају у платни промет, па тако долази до расипања кованог новца - кажу у НБС.
- Израда кованог новца је изузетно скупа, нарочито у садашњим отежаним условима. Са економског аспекта рационалније је штампати додатне количине папирних апоена од 10 и 20 динара, јер је цена кованог новца вишеструко већа, због високих цена метала на Лондонској берзи.
Од 2003. године, у оптицају је 1.247.187.845 комада кованог новца свих апоена. То чини 70,88 процената од укупне количине готовог новца у оптицају. С друге стране, због мале номиналне вредности кованица, номинални износ кованог новца у оптицају свих апоена је 3,78 милијарди динара, што чини 1,04 одсто укупног номиналног износа готовог новца у оптицају.
Из НБС тврде да планирају и израђују довољне количине новчаница и кованог новца свих апоена, али наглашавају да воде рачуна о одржавању оптималне количине и структуре готовине у оптицају, као и висини трошкова његове израде.
Док се од 2013. године више не израђују апоени од 10 и 20 динара у металу, у апоенима од 1, 2 и 5 динара израђује се по редовном годишњем програму и има га на залихама у трезорима Народне банке Србије. У складу са прописима који регулишу послове са готовином, банке се снабдевају готовим новцем у филијалама НБС.
Петодинарки 348.207.195 комада
КАКО у НБС објашњавају, по апоенској структури, у оптицају се налази 516.527.432 комада од једног динара, 323.689.399 комада по два динара, док је петодинарки 348.207.195 комада. У апоенима од 10 динара пуштено је 29.357.392 комада, а по двадесет - 29.406.427 комада.
Исплата по захтеву банака
УВЕК смо у могућности да у оквиру расположивог стања готовог новца у трезорима исплатимо апоене по захтеву банака - кажу у НБС. - При томе водимо рачуна да у промету има довољно одређеног апоена, без обзира на то да ли је он израђен у папирном или металном облику.
Препоручујемо
УСКОРО СТИЖУ ПЕНЗИЈЕ: Ево ко први добија новац - детаљан календар исплате
26. 02. 2026. у 10:22
БЕОГРАДСКА БЕРЗА ИМАЛА МИЛИОНСКИ ПРОМЕТ: Завршила дан са преко 145.780.000 динара
25. 02. 2026. у 21:41
МОЛ И ЈАНАФ ДОГОВОРИЛИ УСЛОВЕ: Следи дугорочно тестирање капацитета на ЈАНАФ гасоводу
25. 02. 2026. у 21:27
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)