МИНИСТАР МАЛИ ПОДВУКАО ИСТИНУ: "Са задовољством износим аргументе у корист наших тврдњи"

МИНИСТАР финансија Синиша Мали на свом Фејсбук профилу изнео је чињенице којима је оспорио бројне покушаје медија блиских опозицији да умање и оспоре економске резултате које наша земља постиже.

Фото Танјуг

- У последње време смо сведоци да медији блиски опозицији упорно покушавају да оспоре наше економске резултате. Свакодневно имамо прилику да читамо разна поређења, која показују како наводно Србија није баш толико успешна у економији и како је неко претходно руководство имало боље резултате у вођењу економске политике.

Мене неретко радују овакви текстови, јер су наше изјаве о економским резултатима увек добро поткрепљене чињеницама, тако да са задовољством износим и аргументе у корист наших тврдњи.

У низу тих покушаја, изашао је и текст под насловом “Пре него што је СНС дошао на власт привреда је расла три пута брже” где се износе поређења о расту привреде од 2001. до 2011. године и од 2011. године па до данас.

Интересантно је да се и сам аутор, након што је на почетку изнео ову тезу, на крају текста ограђује од те констатације и пише како је раст у тим годинама био неодржив и на “стакленим ногама”.

О овој теми сам писао у публикацији под називом “Две деценије економске политике Републике Србије – од финансијског краха до стабилизације и убрзаног раста”, где на самом почетку детаљно образлажем каква је била економска политика до избијања светске економске и финансијске кризе.

Период до почетка светске економске кризе 2008. године карактеришу изузетно повољне међународне економске околности и експанзивна путања глобалног раста. Раст наше привреде је био заснован пре свега на потрошњи, а не на инвестицијама и извозу, као што је то случај данас. Имали смо и изузетно високу, двоцифрену стопу инфлације, двоцифрену стопу незапослености и потпуно урушавање тржишта рада. На тржишту рада је било евидентно и да долази до повећања сиве економије и до пореске евазије. Приходи од приватизације су били извор финансирања непродуктивних државних расхода, што је касније довело до спирале раста дефицита и дуга.

Такође, финансирање потрошње је генерисало снажан раст увоза и висок двоцифрен дефицит текућег рачуна који је достигао 20%. Извоз је био дестимулисан јаком апрецијацијом курса која је значајно умањивала конкурентност привреде.

Највећи допринос БДП-у долазио је од сектора услуга, пре свега трговине, саобраћаја и комуникација, док је индустрија бележила смањење учешћа у БДП-у и давала знатно скромнији допринос његовом расту.

Дакле, суштина је да су у том периоду генерисане спољне и унутрашње неравнотеже и да је раст економије био поптуно неодржив, као што и сам аутор текста каже. Сви други макроекономски показатељи су били изузетно неповољни, за разлику од ситуације коју имате данас.

Управо је економски раст, уз присутне бројне спољнотрговинске и унутрашње неравнотеже, представљао озбиљну претњу макроекономској одрживости, о чему сам такође писао у поменутој публикацији. Модел раста привреде који је био заснован на повећању непродуктивне потрошње и увоза, у условима смањеног прилива капитала и интензивних екстерних глобалних шокова, имао је за последицу неуравнотежену спољнотрговинску позицију земље.

Све наведено довело је земљу у изузетно тешку позицију, па сте тако 2012. године, поред кризе јавног дуга, имали и кризу ликвидности. На рачунима државе крајем јула 2012. године било је свега 8,4 милијарди динара. Само за исплату месечног фонда за пензије у том периоду је било потребно 40 милијарди динара, од чега је буџет Републике дотирао 22 милијарде динара. Дакле, средства на рачуну нису била довољна чак ни за пензије. Поређења ради, данас на рачуну имамо 263,9 милијарди динара.

Осим тога, данас имате рекордно ниску незапосленост, а не заборавите да је 2012. године износила 25,9%, затим ниску инфлацију од 3,3% међугодишње, стабилан курс већ годинама уназад, ниво јавног дуга у потпуности под контролом чак и у условима пандемије корона вируса, а који данас износи 55,4% БДП-а.

Раст нашег БДП-а данас је одржив, заснован је на реалним основама, на расту индустрије, на производњи у фабрикама које се готово свакодневно отварају. Србија данас није земља као што је некад била, а искрено сумњам да ће неки грађанин рећи да је живео боље након 2000. године него што живи данас. Ми данас градимо ауто-путеве и брзе саобраћајнице, градимо болнице и школе, отварамо нове фабрике и нова радна места, повећавамо плате и пензије… Радимо све како би наши грађани живели боље и томе остајемо посвећени, упркос свакодневним критикама и мржњи којима смо изложени.

Препоручујемо

Друштво

0 1

"ДОСТОЈАН": Министар Мали честитао устоличење митрополиту Јоаникију

05. 09. 2021. у 12:47

Политика

0 3

МАЛИ ОДГОВОРИО НИКЕЗИЋУ: У првих осам месеци дефицит је 70 милијарди динара, баш онолико колико је Ваш газда украо од грађана Србије

04. 09. 2021. у 21:24

Економија

15 0

МАЛИ: Боримо се за бољу и успешнију Србију

03. 09. 2021. у 11:10

Економија

0 10

ПЕНЗИЈЕ РАСТУ ВИШЕ ОД ПЕТ ОДСТО, ПОВЕЋАЋЕМО И ПЛАТЕ: Синиша Мали о минималној цени рада и стању у државном буџету

03. 09. 2021. у 07:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације