БАЛКАНСКО ГРКОЉУБЉЕ: Професор Спиридон Сфетас објашњава да је устанак Грка против Турака имао значај за све православне народе

Спиридон Сфетас

28. 03. 2021. у 13:14

УСТАНАК Грка против Турака од чијег подизања се управо навршило два века, био је важан догађај не само за Грчку, већ и за цео Балкан. Тим поводом, у ауторском тексту, Спиридон Сфетас, професор новије и савремене историје Балкана са Аристотеловог универзитета у Солуну, за "Новости" и "Катимерини", тумачи ове догађаје као и нераскидив однос Грка и Срба.

БАЛКАНСКО ГРКОЉУБЉЕ: Професор Спиридон Сфетас објашњава да је устанак Грка против Турака имао значај за све православне народе

Обележавање Дана независности Грчке / Фото АП

У ПЛАНОВИМА грчког тајног удружења "Пријатељско друштво", које је у априлу 1820. себи пронашло вођу у лику неисквареног, али политички неспретног Александроса Ипсилантиса и у октобру исте године у бесарабијском месту Измаил донело одлуку да се подигне грчки устанак, постојала је балканска димензија. Успех устанка на Пелопонезу био је приоритет, али је из разлога одвлачења турске пажње било потребно да се и остали балкански православни народи побуне.

То се очекивало, како због општег утицаја хеленизма, тако и Цариградске патријаршије. Нису, међутим, постојали разрађени планови за политичку организацију балканског простора, нити је било знања о условима који су владали у Подунавским кнежевинама, где је под фанариотима утицај хеленизма био значајан, али су Грци у бројчаном смислу били мањина. Ти планови нису обухватали ни на оружје већ подигнуту Србију, која је после Другог српског устанка из 1815. следила пут дипломатије, као ни Бугаре, који се још нису били национално разбудили. Време када је донета одлука да се подигне грчки устанак било је време кризе Османског царства, које је ратовало са јањинским Али пашом и рачунало се на ослабљену моћ јаничара и војски локалних паша.

У ПОДУНАВСКИМ кнежевинама, где није било непосредне турске власти, очуване су старе друштвене структуре са локалним бољарима и сељацима кметовима. Локални бољари желели су да замене Грке фанариоте локалним владарима. Три велика бољара Влашке - Гика, Брунковеану и Вакареску - одлучили су да организују устанак у Влашкој са циљем уклањања фанарских Грка и преузимања положаја владара. Бољари су оценили да је Тудор Владимиреску најприкладнија особа за мобилизацију пандура, слободних сељака. Три велика бољара су га 15. јануара 1821. овластила да започне преговоре са члановима тајмог грчког друштва "ради хришћанског народа и наше отаџбине".

Владимирескуов споразум са члановима "Пријатељског друштва", Јоргосом Олимпиосом, у Србији познатим капетаном Јоргаћем, учесником Првог српског устанка и мужем Чучук Стане, и Јанисом Фармакисом био је усмерен против османске државе, али у свом прогласу у Влашкој, Владимиреску се није окренуо директно против Османлија, већ против Грка Фанариота.

Када је Александрос Ипсилантис у фебруару 1821. прешао реку Прут, у Јашију га је оберучке примио владар Молдавије Михаил Суцос. Њихов проглас "Бори се за веру и отаџбину" одјекнуо је углавном код тамошњих мањинских Грка. Углавном, незаинтересованост званичне Русије, брисање Ипсилантиса и Владимирескуа са списка руских официра и анатема коју је цариградски патријарх бацио на грчке устанике, створили су нове околности. Тројица великих бољара напустили су Букурешт и власт је фактички прешла на Владимирескуа. У страху од турског паљења Букурешта, Владимиреску је Грцима иза леђа започео тајне преговоре са турским пашама, а његов састанак са Ипсилантисом, који није ни ушао у Букурешт већ се упутио ка Трансилванији где су га ухапсиле аустријске власти, био је бесплодан. Владимирескуа су на крају, као кривоклетника, након стравичних мучења почетком јуна 1821. убили припадници "Пријатељског друштва". Последњи чин грчке драме одиграо се у Драгашану 19. јуна 1821. и у манастиру Секу у Молдавији, где је капетан Јоргаћ јуначки погинуо у септембру.

Спиридон Сфетас

ИПСИЛАНТИСОВ устанак можда није успео и трајао је само неколико месеци, али је одвукао пажњу Високе порте и помогао устанку на Пелопонезу. Избор Подунавских кнежевина, близу граница Русије, одговарао је фанариотском идеалу православне нације јер су процењивали да ће се им придружити Грци, поједини Бугари и Срби, староседеоци Молдавци и Власи, без обзира на званични став њихових земаља.

Што се тиче Србије, Карађорђеви подвизи били су свакодневна тема разговора међу Грцима, али је крај Првог српског устанка 1813. показао како се војне победе лако могу претворити у поразе. Због тога се Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, определио за пут дипломатије са Османским царством за аутономију Србије.

Присталице "Пријатељског друштва" су потом пришле Милошу, нудећи му признање титуле наследног владара Србије. Ипак, званична Србија је остала неутрална, пратећи пут дипломатије и унутрашњег поткопавања османске власти. Упркос таквом ставу, Срби попут Хаџи-Продана су учествовали у догађајима у Подунавским кнежевинама, а српске трупе су се спустиле у побуњену Грчку, предвођене Хаџи Христом Даговићем који се посебно истакао у Дервенакији, а касније постао и ађутант првог грчког краља Ота.

На крају се може закључити: ако је из античке Грчке изникло европско гркољубље, из православља је изникао балкански филохеленизам.

УБИСТВО КАРАЂОРЂА

КРАЂОРЂЕ је у Бесарабији, где се склонио, пришао "Пријатељском друштву" које је организовало његов тајни повратак у Србију, како би повео нови устанак. Али Милош, који је страховао да може бити уклоњен са положаја, наредио је 1817. да Карађорђа убију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024