Друштво

"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Почиње прикупљање плазме пацијената у Крагујевцу и Ужицу

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

25. 09. 2020. у 11:00

ПРИКУПЉАЊЕ плазме пацијената који су прележали ковид 19, ускоро ће почети и у Крагујевцу и Ужицу, сазнају "Новости".

НОВОСТИ САЗНАЈУ: Почиње прикупљање плазме пацијената у Крагујевцу и Ужицу

Доктор Наташа Вавић, трансфузиолог, начелник Одељења за донорске афере Института за трансфузију Србије, потврдила нам је да су службе за трансфузију у овим центрима добиле неопходну опрему и да су спремне да се придруже Београду, Новом Саду и Нишу, у којима се спроводи пројекат започет пре око пет месеци.

Откако је први давалац донирао реконвалесцентну плазму 11. априла, у Институту за трансфузију крви у Београду, програм прикупљања плазме одвија се свакодневно.

- До сада смо прикупили више од 2.000 јединица плазме у Институту за трансфузију Србије и у Заводу за трансфузију у Новом Саду - наводи др Вавић. - Прикупљање плазме је започето и у Нишу, а ускоро ће да се укључе центри у Крагујевцу и Ужицу.

Број давалаца ковид 19 плазме се свакодневно мења. Тренутно их је неколико стотина.
- Више давалаца је донирало плазму већ неколико пута, неки и по пет пута - објашњава др Вавић.

Донирање плазме обавља се помоћу сепаратора крвних ћелија и компонената. Из даваочеве крви се прикупља само одређена количина плазме, а сви остали састојци крви се истовремено, током процедуре, враћају кроз исти, један убод у вену.

НЕ МОЖЕ СВАКО ДА БУДЕ ДОНОР

ДА би неко могао да донира плазму мора бити здрав, јер ми истовремено и подједнако бринемо о здрављу и даваоца и примаоца - наводи др Наташа Вавић. - Давалац би требало да буде без хроничних, малигних или аутоимуних болести. Потребно је да потенцијални давалац има позитиван тест на SARS-KoV-2 PCR методом или позитивна ИгГ антитела, као и да је 14 дана без симптома болести. Донори треба да буду старији од 18 и млађи од 60 година, са телесном масом изнад 60 килограма, адекватним венским приступом... Уколико је давалац раније примао трансфузије или је реч о женској особи која је имала трудноће, потребно је да се ураде скрининг тестови на анти-ХЛА антитела.

- Процедура плазмаферезе траје око 40 до 60 минута, а уобичајени временски период између две процедуре је 15 дана - објашњава др Вавић. - Количина дониране плазме је око 600 мл или 10 мл по килограму телесне масе. Донирана количина се надокнади за 48 сати.
Постоје јасни критеријуми ко може да донира крвну плазму, а неки са списка давалаца су одлагани јер се још нису довољно опоравили од ковида. Одбијених, тј. одложених донирања, како каже др Вавић, било је око 20 одсто, а многе особе које су желеле да буду донори, и пре ковида, имале су неке друге болести због којих иначе не испуњавају критеријуме за донирање ни крви ни плазме. Они код којих је вирус корона изазвао и упалу плућа, одлагани су на три месеца.

Плазмом је у Србији досад третирано више од 200 пацијената са најтежом формом ковида. Ефекат антиковид крвне плазме испитује се у Кини, Русији, неким чланицама ЕУ, Америци, али је Светска здравствена организација још сматра "експерименталном терапијом". За СЗО резултати ове терапије које пријављују земље појединачно, ипак, још нису "довољно убедљиви" и траже додатна праћења и процене.

- Терапију плазмом је тешко стандардизовати, с обзиром на то да људи производе различите нивое антитела и да плазма мора индивидуално да се прикупља од опорављених пацијената - став је СЗО.