ДРЖАВА ДАЛА НАДУ: Оживела легендарна планина Цер (ФОТО)

Ne znam u koju vrstu turizma bi se mogla svrstati ova velika "ofanziva" u Pocerini od strane drzave i resornih ministarstava? U redu nega tradicije i cuvanje od zaborava. Jedan osvrt na zivot obicnih ljudi, govorim o zivotu ljudi u Pocerini s ove strane, sabacke. Sela u tzv. gornjoj Pocerini, uglavnom su prazna, preostao je stariji zivalj. Mladi odlaze u vece centre, ili inostranstvo. Uslovi za rad na zemlji prilicno su teski. Kraj je za razliku od nekih drugih krajeva Srbije, aridan, oskudan u vodi. Bunari se kopaju od nekoliko desetina pa do stotinu i vise metara, cesto bez rezultata. Bez nadjene vode. Sto je dodatni razlog napustanja ovih krajeva, primer sela Desic, Grusic, Radovasnica, Dvoriste, Milosevac... O putnoj infrastrukturi ne vredi trositi reci, o nekim ozbiljnijim privrednim aktivnostima ni govora, ako se izuzmu, hladnjace za otkup sezonskog voca, nekog ozbiljnog privrednog objekta nema. Tu mislim na pogone za preradu voca i povrca jer kraj ima prirodne preduslove. U Pocerini takvog objekta nije bilo u novijoj istoriji, kako u vreme komunistickog rezima, tako i post komunistickog a svi su izgledi da ga jos za dugo nece biti. Zato da se vratim naslovu ovog priloga, mozda je zivnula planina Cer, Pocerina jos uvek spava dubokim snom.

Dragi g.m. r. ne mojte biti malodusni, skoro sam procitala da u nemackoj daju celo, prazno selo sa sve kucama, familijama koja hoce da se dosele i zive ,rade obradjuju i td,znaci poklanjaju. Ja se nadam da ce neka sela i oziveti i sami znate kakve su se politike vodile, da su fabrike zatvorene ,industrije nema, p.k.b. rasprodat , znate vi to dobro a znam ija. Puno pozdrava.