"НОВОСТИ" НА НАУЧНОМ СКУПУ "ПРВИ СРЕТЕЊСКИ СУСРЕТ": Србија чува свој идентитет (ВИДЕО)
"Први сретењски сусрет", научни скуп на тему "Има ли слободе без државе?", одржан је данас у Београду у присуству великог броја историчара, академика, студената и других угледних гостију.
Фото: Новости
У организацији Фондације "За српски народ и државу" о српској државности, важности и улози Сретењског устава, нашој традицији, демократији и култури, говорили су проф. др Драгутин Аврамовић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Миша Стојадиновић, научни саветник са Института за политичке студије, као и проф. др Александар Растовић, научни саветник из Историјског института Београд.
Модератор панела који је привукао изузетну пажњу стручне јавности био је Никола Селаковић, члан председништва СНС.
Реч је о првом у низу Сретењских сусрета, које ће Фондација да одржава сваке године у градовима широм државе, са циљем да се говори о важним темама из српске историје и друштва.
- У правној науци постоји прилично широки консензус поводом почетака српске уставности, који се по правилу везује за 1835. годину и доношење Сретењског устава. Међутим, поред тог, преовлађујућег становишта, постоје и другачија мишљења, попут оног да Србија добија прве уставе тек након Берлинског конгреса 1878. године и стицања пуне, међународно признате независности - истиче Аврамовић, који је одржао занимљиво предавање и говорио о појмовима наше суверености и државности кроз историјску призму дешавања у 19. веку.
Проф. др Миша Стојадиновић је у свом излагању у фокус ставио на питање уставности у Србији које се актуализује настанком модерне српске државе зачете у устанку 1804. године.
Фото: Новости
- Почетком 19. века учињени су озбиљни кораци ка конституисању српске државности, при чему Сретењски устав представља један од веома значајних корака у овом правцу - рекао је Стојадиновић, додајући да је кроз предавање желео да се осврне на критичко преиспитивање друштвено-историјског контекста настанка Сретењског устава са аспекта савремених политичких дешавања у 21. веку.
До српске револуције против Турака у Европи се мало знало о Србији и српском народу, истакао је проф. др Александар Растовић.
Фото: Новости
- И они ретки који су поседовали по неку информацију о српској историји и традицији имали су углавном предрасуде или погрешне судове о Србима. Први пут термин Српска револуција употребљен је у истоименом делу Леополда Ранкеа, чувеног немачког историчара 1829. године. Употребом термина револуција, а не буна, или устанак како је то био случај до тада, Ранке је српском националноослобилачком покрету и борби дао ширу, европску димензију и с правом је изместио из уског локалног и балканског миљеа - рекао је Растовић.
Догађај је организовала Фондација "За српски народ и државу", која се бави унапређењем политичке културе у Србији, неговању традиције и српског културног наслеђа, едукацији младих и издавачкој делатности.
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана
РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).
21. 03. 2026. у 13:35
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
МИЛЕО АУТО-ПУТЕМ: Полицајци били у чуду кад су видели КО је за воланом (ВИДЕО/ФОТО)
КАДА су због споре вожње на ауто-путу зауставили аутомобил марке Доџ, полицајци из Огдена у америчкој савезној држави Јута, помислили су да је возачу позлило.
22. 03. 2026. у 22:25
Коментари (0)