ГИНУЛИ ЗА СРБИЈУ А НА БЕЛЕЗИМА ИМ ЈУГОСЛАВИЈА: Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства (3)

Милена Марковић

09. 11. 2023. у 14:32

СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Бито­љу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана.

ГИНУЛИ ЗА СРБИЈУ А НА БЕЛЕЗИМА ИМ ЈУГОСЛАВИЈА: Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства (3)

Свако овде има неког свог, Фото Приватна архива

Ове речи министра Ни­коле Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македони­ји посетио српско војничко гробље у Битољу, примамо као путоказ до овог свети­лишта. На овим простори­ма, просторима некадашње Старе Србије, готово да нема места где, под земљом, нема костију страдалих српских војника изгинулих у ослободилачким ратови­ма за отаџбину.

После пробоја Солунског фронта и коначне победе, уследили су потресни да­ни: прикупљање посмрт­них остатака изгинулих у биткама на Кајмакчала­ну, Ветернику, Козјаку, за ослобађање Битоља. Краљ Александар Карађорђевић одлучио је да се, где год има и једна кост српског војника прикупи и пренесе у гробља и костурнице. И скупљали су их са свих страна. Са уса­мљених кота, из камењара. Из плитких гробова. Ста­вљали су их у беле платнене вреће. Неколико година су довожени ови тужни товари надомак Битоља и на узвишици сахрањени без име­на, испод дрвених крстова. Редни број ових белега зау­стављен је на 1.321, мада се сматра да је укопаних мно­го више. Истовремено када је настало ово гробље, на самом врху, подигнута је и спомен-костурница у којој почива 4.400 јунака, међу њима и један део страдалих у балканским ратовима. Сви су се борили за слободу отаџбине, па им је место у заједничкој гробници. Нак­надно је над костурницом подигнут велики бетонски крст и постављена плоча са натписом: "Слава храбро палим јунацима за краља и отаџбину у ратовима за ослобођење и уједињење."

- У сваки грумен земље овде су у вечност уписани њихови подвизи - каже за "Новости" Зоран Жугић, председник Заједнице Ср­ба.

- И, ми можда никада нећемо сазнати колико се још њих жртвовало за сло­боду и отаџбину. За будућ­нос предака.

Зоран Жугић, Фото Игор Маринковић

На први поглед види се да је гробље брижљи­во одржавано. На други, намећу се многа питања, понајвише она која се тичу управо надгробних беле­га. Њихова судбина, кроз време, пратила је судбину страдања војника. Дрве­ни крстови замењени су металним, а на средини крста плочице са редним бројевима су у тробојци - у бојама заставе прве држа­ве Југословена коју је уте­мељио Александар Кара­ђорђевић, још као регент. Других обележја нема. На улазу у гробље, носећи сту­бови капије спојени су бе­тонским луком, а на њему исписано само - Војничко гробље. Да у једном делу, лево на падини, нема не­колико старих споменика са српским именима које су потомци подигли пре­цима, путник намерник би се заиста упитао чије је ово гробље. А имена и епита­фи још се јасно разазнају и година укопа - 1922. Тада су овде сахрањени Станоје Николић, санитетски по­ручник Првог пешадијског пука српске војске и Аћим Аћимовић, начелник сани­тета...

- Наша је ово несрећа. Како је ово гробље обеле­жио краљ Александар да би се додворио Словенцима и Хрватима у заједничкој држави коју је створио та­ко су белеге и обновитељи оставили 1998. - казивао нам је Жугићев претход­ник Драгиша Страхињић када смо, идући траговима српских ратничких белега, разговарали са овим вели­ким ентузијастом. Он је, уз Жугића, бринуо о гробљу док га је здравље служило.

Фото Игор Маринковић

Казао нам је:

- Стари ратници су гину­ли за отаџбину Србију, па мислим да барем заслужу­ју боје и грб заставе њихове Србије. То нам често при­говарају не само потомци сахрањених на овом светом месту, већ и Срби који долазе из дијаспоре.

То не спори ни Зоран Жугић, достојни Страхи­њићев наследник, одани чувар традиције српских ратника и успомена на време њиховог узвишеног херојства. Он се нада да ће мисија коју је започео министар Селаковић би­ти оживотворена и овде у Битољу, али разуме да "не може све одмах, иако у ти­му има сјајне сараднике". А, ја бих волео да обнови­мо и црквицу на Кајмакча­лану и уредимо ово гробље и не бих жалио да умрем.

- Неопходно је да се уреде стазе између белега и да се мештанима који имају домаћинства уз са­ми комплекс уради нови пут који би заобилазио гробље - нада се Жугић.

- План је већ договорен са Заводом за заштиту спо­меника културе.

Српско војничко гробље у Битољу није једини неми сведок страдања наше вој­ске у ратовима од 1912. до 1918. године. Процењује се да од овог места до Кајмак­чалана има барем још осам до десет хиљада гробова српских ратника, који су деценијама, запуштени и занемарени, тонули у зако­ровњеним утринама. Све­дочанство о изгледу једног од таквих гробаља, на путу од Скочивира према Кај­макчалану, оставио је и Ар­чибалд Рајс, 1921. године.

- Прођосмо поред јед­ног малог гробља што га за време рата војници по­дигоше својим друговима који остадоше да спавају мртвим сном - записао је Рајс.

- Око дрвених крсто­ва и белих плоча са црним натписима обрасла густа трава. Нема нигде никог да њиховим гробовима упали свећу. Само горе, у ваздуху, орлови бдију над овим кутком вечног одмо­ришта.

Бројне безимене хумке

У ПОДНОЖЈУ Ниџе, на ободу села Скочивир, на тридесетак километара од Битоља, налази се српско војничко гробље где почива непознат број војника погинулих током пробоја Солунског фронта. Друго је у самом селу код Цркве Свете Петке. У веома лошем је стању. У овом селу током 1917. године била је војна болница руске принцезе Александре Наришкине. А у Бачу, такође недалеко од Битоља, о вечној стражи јунака сведоче бројни безимени белези. У овом селу извесно време била је и Врховна команда српске војске.

Кости, огледни експонати

КОСТУРНИЦА на српском војничком гробљу у Битољу није покривена до краја

осамдесетих.

- Овде су до тада долазили студенти и професори медицине и узимали "експонате" за огледе - прича Зоран Жугић.

- Један професор, не тако давно, ве- роватно због гриже савести, дошао и вратио цео скелет. Како је костурница већ била запечаћена, скелет почива на једном постаменту на улазу у крипту.

Фото: Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024