НОТАРИ НЕ РАЗВОДЕ, АЛИ ДЕЛЕ ИМОВИНУ: Бракови све чешће пуцају под притиском обавеза и очекивања

У ПОСЛЕДЊИХ десет година број развода бракова у Србији повећао се за четвртину - неумољиви су најновији статистички подаци, а више од половине растављених има децу (52,5 одсто). Пре једну деценију разишла су се 7.372 супружника, прошле године њих 9.813. Искуство на терену показује да су незадовољне најчешће - жене.

Свега трећина разведених очева редовно плаћа издржавање деце, Фото Shutterstock

- Највећи број развода иницирају жене, после вишегодишње дилеме и разматрања - каже за "Новости" Слађана Ивановић, породични терапеут и руководилац Саветовалишта за брак и породицу Градског центра за социјални рад у Београду. - Најчешћи разлози су дугогодишње неразумевање, свађе, насиље, преваре, преоптерећеност послом и кућним обавезама, децом, различити погледи на будућност, мешања и утицаји примарних породица.

Према њеним речима, савремено доба донело је усложњавање позиције жене, која очекује демократске односе и заједничко учешће у подизању деце и обавезама, када је углавном сваки од партнера радно ангажован.

Фото архива

- Чини се као да се мушкарци теже адаптирају на захтеве савременог друштва, где је потребно да се и њихова улога редефинише - објашњава наша саговорница. - Они су ређе иницијатори развода, најчешће у ситуацијама када их жене преваре или уколико они нађу другу партнерку са којом желе да отпочну нову заједницу. Развод је, пак, резултат заједничке одлуке обично код оних парова између којих годинама не постоји блискост, већ формално функционисање зарад деце или имовинског статуса.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је просечно трајање брачне заједнице 13,8 година, мада се највећи број оконча у првих пет. У две трећине случајева деца буду додељена мајци.

И у ЕУ се број венчаних парова деценијама уназад смањује, док се број развода повећава, мада су оба тренда успорила последњих година, нарочито током пандемије короне. Уочен је и пораст броја ванбрачне деце. Зато национална европска законодавства дају све већа права невенчаним паровима.

- Модернизација друштва утицала је и на брак - каже демограф Иван Маринковић. - Парови сада лакше прибегавају разводу него у традиционалном друштву. При том, чак и у време социјализма ми смо имали већи број развода него неке друге источноевропске земље, јер смо више били оријентисани ка западу.

Маринковић додаје да га не чуде разлози које жене наводе. Њих, каже, на неки начин препознаје и Стратегија подстицања рађања из 2018. године, из које се види да финансијска подршка није довољан подстицај, већ је потребно да се и отац више укључи у родитељство.

- Држава је дала могућност да и отац узме одсуство због рођења детета, па је могуће нпр. да шест месеци с посла буде одсутна мајка, а шест месеци отац. У пракси, ово је и даље изузетно ретко - констатује Маринковић.

Иако се говорило да ће споразумни развод моћи да се обави код нотара, што познају многе земље у окружењу, код нас Породични закон то и даље не предвиђа. Засада је код јавног бележника могуће само закључити споразум о деоби заједничке имовине.

- Споразумна деоба, односно закључење овог уговора, могуће је и након развода, ако се бивши супружници договоре - објашњавају у Јавнобележничкој комори. - Овај уговор се такође оверава код јавног бележника, у форми солемнизације (провере и овере уговора).

Из искуства бележника, овакве уговоре најчешће сачињавају адвокати, па их нотари солемнизују и исправе достављају катастру непокретности, како би донео решење и унео одговарајуће измене, ако је реч о некретнинама.

Фото В. Данилов

У ЈБК кажу да није уочен пораст броја ових солемнизација, али се последњих година уочава незнатан пораст брачних уговора закључених пре ступања у брак, колоквијално називаних предбрачним, а које оверавају бележници.

- Њима будући супружници тачно дефинишу шта је чија посебна имовина и чија ће бити имовина стечена у браку. Према Породичном закону, имовина стечена радом у току брака представља заједничку имовину партнера, али Закон оставља могућност да се имовински односи другачије уреде брачним уговором. Тај уговор, поред имовинских, може да регулише и друга питања, али све одредбе морају да буду допуштене, не смеју бити противне прописима, јавном поретку и добрим обичајима - поручују из ЈБК.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације