Како ће изгледати нови систем за чисту Србију? Министарство животне средине: Крај прве фазе увођења ДЕПОЗИТНОГ СИСТЕМА на јесен

ДЕПОЗИТНИ систем као ефикасан начин за прикупљање пластичних, стаклених флаша и лименки функционише у нордијским земљама већ деценијама.

FOTO: Promo

  Немачка је 2003. године следила њихов пример добре праксе, затим и Балтичке државе, док је у државама у окружењу уведен за сада само у Хрватској. Србија је 2020. године била на корак од увођења депозитног система када је изменама Закона о амбалажи предвиђено увођење овог вида прикупљања амбалаже, али се на то још увек чека.

Ипак да није у питању само мртво слово на папиру показује и то што је Министарство заштите животне средине Србије у априлу ове године започело прву фазу консултација на тему увођења депозитног система са стручњацима и кључним привредним субјектима.

Прва фаза консултација до краја септембра

Сандра Докић, државна секретарка у овом Министарству истиче да ће консултације трајати довољно дуго колико да би се сагледали и успешно решили сви изазови за увођење депозитног система.

- Предвиђено је да прва фаза консултација траје до краја септембра. Ту је циљ да сакупимо ставове и мишљења привреде, односно кључних актера и заинтересованих страна привредних субјеката који стављају на тржиште амбалажу која се може сакупљати кроз депозитни систем. У консултације су укључени и произвођачи амбалаже, сакупљачи и рециклери, како бисмо најбоље дефинисали главне смернице за измену Закона - каже Докић.

FOTO: Promo

Објаснила је да ће током ове фазе консултација бити утврђено који су то  материјали и производи који ће ући у депозитни систем, као и начин и места за сакупљање, висину трошкова и рокови за његово увођење. Подсетила је на то да је депозитни систем за амбалажу од напитака најсличнији моделу кауције за пивске и друге флаше који се у Србији примењује деценијама.

- Разлика је у томе што потрошачи у депозитном систему кроз цену производа плаћају повратну накнаду односно депозит за једнократну амбалажу, која уместо у пунионице на поновно пуњење одлази као сировина у фабрике за рециклажу. Вредност депозита се потрошачима враћа кад празну амбалажу врате у трговину или на другу локацију на којој је омогућен поврат амбалаже - говори Докић.

Према њеним речима, упоредо са процесом увођења депозитног система Министарство заштите животне средине ради и на унапређењу система сакупљања комуналног амбалажног отпада који не може бити у депозитном систему, а чини 85 одсто амбалаже у српским домаћинствима.

- Циљ нам је да се паралелно са унапређењем Закона о амбалажи и амбалажном отпаду и увођењем депозитног система за амбалажу од напитака драстично смање одлагања амбалажног отпада на депонијама и обезбеди економска одрживост инфраструктурних пројеката које Република Србија спроводи у циљу бољег управљања комуналним отпадом. Поред тога, очекујемо да се изменама Закона обезбеде већа улагања обвезничке индустрије у сакупљање и поновну употребу амбалажног отпада из домаћинства и угоститељства - напомиње државна секретарка.

Изазови за увођење депозитног система

Корист од увођења депозитног система огледа се пре свега у остваривању високих процената рециклаже које са собом подразумевају смањење количине отпада на депонијама пошто се на тај начин врати или пошаље на рециклажу више од 90 одсто амбалаже од напитака.

- За разлику од држава у којима овакви системи функционишу Србија има значајно већи удео малих трговина у којима је отежан прихват и складиштење амбалаже због недостатка простора, па један од ризика може бити недовољна покривеност територије Србије местима за сакупљање амбалаже у депозиту - објашњава Докић.

FOTO: Promo

Она напомиње да је упркос значају за животну средину, депозитни систем подложан ризицима од превара, односно да се више пута за исту празну амбалажу наплаћује повратна накнада.

- Могуће је да се нове флаше враћају као искоришћене или да се чак уноси отпадна амбалажа из суседних земаља како би се наплатила повратна накнада. Из тог разлога је у депозитном систему неопходно означавање и контрола сваког паковања. Из горе наведених разлога и није могуће само преузети успостављене системе из других земаља већ се треба развијати сопствени систем. Да би он био ефикасан и оптималан мора да се прилагоди нашем тржишту и менталитету потрошача у Србији - наглашава државна секретарка.

Новчана корист за грађане у Србији

FOTO: Promo

Напомиње да ће након имплементације депозитног система сви потрошачи, првенствено купци осетити економске промене.

- Увођење депозитног система поскупљује цену производа у амбалажи која се кроз њега сакупља, јер оперативне трошкове сакупљања купац плаћа кроз цену производа. Поред тога при куповини потрошачи ће платити трошак повратне накнаде коју ће добити натраг кад врате испражњену амбалажу - каже Докић.

Према томе, скупља цена производа на рафовима не би суштински значила да је дошло до поскупљења јер се тај новац купцу враћа када искоришћену амбалажу врати. Примера ради, од депозита који добијају повратком пластичних боца људи у Хрватској остварују додатну зараду, а некима је то и једини приход.

- То неминовно има економски утицај на потрошаче, али омогућава прекид досадашње праксе да се пластичне флаше бацају у животну средину или завршавају на депонијама иако су потпуно рециклабилне, чиме се постижу користи за животну средину и смањење трошкова на дужи рок - говори она.

Осврнула се и на хуманитарну страну овог система истичући да у многим државама потрошачи имају могућност да електронским путем новац од депозита донирају у хуманитарне сврхе, те да се у Норвешкој на овај начин у хуманитарне сврхе сакупи чак 5 милиона евра годишње. 

FOTO: Promo

Само ПЕТ боце од напитака у депозитном систему

Према Извештају о амбалажи и амбалажном отпаду који је Агенција за заштиту животне средине израдила за 2021. годину на тржиште Републике Србије је стављено 95.994 тона пластичне амбалаже, а од тога је ПЕТ амбалажа чинила 46.213 тона.

- Већи део ових количина представљају ПЕТ боце од напитака, а које ће бити у будућем депозитном систему. Остала пластична амбалажа неће и ми радимо на томе да решимо проблем и њеног финалног збрињавања тако да не заврши на депонијама и у животној средини - прича Докић.

Како каже Европска унија разматра обавезно увођење депозитног система, а на то да државе чланице активно раде на увођењу овог начина прикупљање амбалажног отпада позитивно је утицала ЕУ Директива о једнократној пластици. Према овој директиви до 2025. године 90 одсто рециклираних ПЕТ амбалажа мораће да садржи 25 одсто амбалаже настале од рециклата, односно већ рециклиране амбалаже, која је прикупљена путем депозитних система.

- Свуда где је уведен овај систем забележени су одлични резултати који омогућава прикупљање и више од 90 одсто амбалаже у депозиту. Међутим, имајући у виду да је у питању комплексан посао који носи одређене ризике и може изазвати проблеме на тржишту мора му се приступити са опрезом - каже она.

Како лоше примере наводи финансијске губитке због превара који су били најизраженији у Хрватској и одлагање примене због лошег планирања, што је тренутно ситуација у Румунији, јер нису обезбеђени потребни услови.

Према њеним речима, због тога Министарство заштите животне средине приступа овој теми са максималном пажњом и укључује заинтересовану јавност још у раној фази планирања, како би се овакви проблеми избегли.

- Ми желимо да овај систем у Србији буде добро дизајниран, ефикасан, економски оптималан и модеран како би у будућности Србија била пример добре праксе које ће моћи да следе државе Балкана и шире - закључила је она.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације