СРБИЈИ ПРЕТИ БЕСНИЛО: Још једна зараза паразитом лисице, због намножених звери и рата на удару човек и домаће животиње

У СРБИЈИ је потврђен нови случај мултилокуларног ехинококуса, болести коју преносе лисице, а код човека расте као тумор и може да буде фатална ако се не открије на време.

FOTO: Arhiva novosti i pasterov zavod

Као и први случај заразе, и овај нови откривен је такође код жене у Срему. То, међутим, није једина опасност која нам прети од намножених лисица - и беснило је све ближе границама наше земље.

Да је регистрован нови случаја мултилокуларног ехинококуса, која се преноси преко земљишта контаминираног лисичјим паразитом, као и да постоји реална опасност од беснила, потврдио нам је професор Медицинског факултета у Новом Саду др Душан Лалошевић, са Катедре за хистологију и ембриологију.

Управо је др Лалошевић радио патолошку анализу заражене јетре 67-годишње пацијенткиње из Сремске Митровице, код које је први пут у нашој земљи, почетком ове године, откривена ова болест. Резултате је представио јуче, на Првом форуму Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Потврду заражености дала је др Наташа Тасић, микробиолог и паразитолог из Ниша.

FOTO: Pasterov zavod

У међувремену је испитиван и други случај сумње на исту болест, за који је сада стигла потврда. Карактеристично је да се лисичја пантљичара шири као канцер, може да метастазира, човек може да је пренесе на кућне љубимце... Осим лисица, овог паразита преносе и шакали.

FOTO: Shutterstock

болести због непостојања ветеринарске контроле, а међу њима и беснила. Овај смртоносни вирус већ је регистрован у Румунији и Мађарској, и то не само код дивљих, већ и код домаћих животиња, што представља опасност по човека, а врло брзо би могао да стигне од северно-источних суседа и на границе са нашом земљом. Како се види на мапи са локацијама бесних животиња, које свакодневно ажурира "Пастеров завод" у Новом Саду, у Мађарској је регистрована једна бесна лисица, а у Румунији, на три локације, укупно седам лисица, 13 крава и два пса.

Према речима професора Лалошевића бесне животиње се брзо крећу, уједајући све испред себе, и за час могу да пређу 100 километара. Уколико би беснило ушло у Србију, посебна опасност прети заражавању домаћих животиња, са којима човек има контакт. Познат је случај из 1947. године у Црној Гори, када је на тај начин девет људи преминуло. Три бесна вука су 2000. године изуједала више људи, али су ови успешно заштићени серумом.
Код нас је нарочито ризичан број намножених лисица, а у последње две године оне нису вакцинисане (преко мамаца).

Фото: В. Ц. С.

- Целу деценију је Управа за ветерину, уз финансијску помоћ ЕУ, врло успешно спроводила вакцинацију лисица против беснила и акција је дала изванредне резултате, па је беснило готово искорењено - каже проф. Лалошевић. - Међутим, не би требало да се опустимо јер се популација лисица премножила, што видимо по великим губицима зечева и фазана. Раније их је, између осталог, десетковало и беснило. Због сталне потенцијалне опасности не можемо прекинути вакцинацију људи.

Последњи случај бесне лисице у Србији регистрован је 2018. године, а бесног пса 2011. Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод, као национална референтна лабораторија за беснило, редовно прати стање у земљи, као и у окружењу, потврдила је др Драгана Газибара, директорка Завода:
- Беснила годинама има код животиња у Мађарској и Румунији. У току 2022. и ове године регистровани су случајеви у тим земљама на североистоку, на граници са Украјином, што је још далеко од нас. Епизоотиолошка ситуација по питању беснила у Србији је повољна, захваљујући добром и савесном раду ветеринарске и здравствене службе. Код људи ову болест немамо више од 40 година, док је последњи случај код животиња забележен око Крупња, 27. јула 2018, а међу домаћим животињама код једне мачке, у близини Пожаревца, 2012.

FOTO: Arhiva novosti i pasterov zavod

Према речима директорке, Пастеров завод поседује довољан број вакцина и серума за заштиту грађана од ове болести.
- У свих 27 антирабичних станица, које редовно снабдевамо вакцинама и серумом против беснила, ради стручан кадар епидемиолога и инфектолога и, под надзором Завода, пружа адекватну заштиту свима којима је потребна - каже др Газибара.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СТИЖУ КИША И ПЉУСКОВИ: Падавине ће погодити ове делове Србије, пред нама време неуобичајено за овај период године

10. 03. 2026. у 07:10

Друштво

0 4

ПРОЛЕЋЕ И ОЛУЈНА КОШАВА, Ево докле ће да траје: Временска прогноза за уторак, 10. март

10. 03. 2026. у 00:00

Друштво

0 1

(МАПЕ) ТЕМПЕРАТУРА ИДЕ И ПРЕКО 20 СТЕПЕНИ: Тачно овог дана све се мења

09. 03. 2026. у 19:01

Фељтон

0 1

ХУМАНИ И ОБАВЕШТАЈНИ РАД У ЈУЖНИМ ПOКРАЈИНАМА: Надежда дубоко умешана у ширење националне свести и припреме за оружани отпор

09. 03. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације