СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Пандемија је и даље претња за хронично оболеле

ВИРУС короне више није део свакодневних разговора као пре годину или две, маску готово и не можемо видети на лицима људи, никакве мере заштите скоро да и не постоје. За већину становништва пандемија ЦОВИД-19 као да је готова, али не и за оне који болују од онколошких бубрежних, кардиолошких, ендокринолошких, ретких, аутоимуних и других болести. То и званичне бројке потврђују, а у последњих месеце дана од последица инфекције коронавируса преминло је близу 150 људи.

Јаков Симовић

У Србији проценат позитивности се од почетка новембра 2022. године одржава просечно на око 9,5 одсто дневно, показују подаци Института за јавно здравље "Батут". Није прелазио 17 одсто и није падао испод шест одсто.

Ових дана се проценат позитивности креће између 10 и 11 процената. С обзиром на праксу масовног тестирања може се рећи да се надзором над овом болешћу региструје највећи број случајева, међутим учесталост асимптоматских случајева и случајева са благом клиничком сликом који се не јављају лекару и даље је непознат. Такође, у истом периоду се и број хоспитализованих одржава на стабилном нивоу са просечним бројем од 240 укупно хоспитализованих на дневном нивоу.

Иако се ради о смањењу броја оболелих и смртних случајева у поређењу са претходним годинама, што се увелико приписује науци која је донела вакцине, нове терапије и протоколе лечења, након три године пандемије ово је и даље превелик број како оболелих, тако и умрлих.

- Пандемија се није завршила, не само административно, него се ни суштински није завршила зато што се приличан број људи разбољева. Сходно томе кад имате толики број новоинфицираних за очекивати је да код неких болест крене негативним током. То је разлог зашто је и даље епидемија активна. Што се тиче лечења, практично од краја друге половине 2021. године, кад су нам сви стандардни лекови постали доступни, не постоји нека битна разлика у начину лечења. Особе које имају клиничку слику која је развијена, а који не испуњавају критеријуме за болест типа 3, се лече амбулантно. Особе које имају факторе ризика за развој лошег тока болести, односно компликованог тока имају и лакше форме болести се, у зависности од ризика и клиничке слике лече амбулантно или болнички. На располагању имамо антивирусне лекове, који су у употреби тренутно у свету, који су доказано ефикасни, те их можемо применити код кога је то потребно. На располагању имамо лекове који се дају орално, али и парентералне резервисане за најтеже болеснике.

Једина терапијска разлика је настала код примене моноклонских антитела, која су у једном тренутку била изузетно ефикасна, али са генетским изменама самог вируса, полако су изгубила на својој ефикасности. Од краја 2021. се терапијски приступ не мења, пошто је доказао своју ефикасност. Наравно нови лекови су у развоју па ћемо видети шта доноси будућност - објашњава проф.др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне болести УКЦС.

Стручњаци апелују да је потребно да се додатно повећа вакцинални обухват, односно да се људи вакцинишу против ковида, као што би требали да се вакцинишу и против грипа, без обзира да ли је неко у ризику да се разболи са тешком клиничком сликом, или се ради о младим и здравим, који опет могу да заразе неког другог.

- Осетљивост људи према инфекцији ЦОВИД-19 вирусом није више општа, односно већина нас је стекла одређено имунолошко искуство било раније прележаном инфекцијом или вакцинацијом, или на оба начина. Болест је непрекидно присутна у популацији, али се код највећег броја оболелих испољава са блажом до средње тешком клиничком сликом и не захтева болничко лечење. Ипак, као и код других респираторних инфекција, код особа са посебним факторима ризика постоји могућност настанка компликација и смртног исхода.

Бројна истраживања спроведена последњих година указују на ефективност вакцинације у смислу спречавања тешких форми болести,

хоспитализације и смртних исхода. Подаци из домаћих истраживања и из света указују на то да највећу корист од вакцинације имају управо особе са највећим ризиком, односно старији од 60 године и особе са хроничним болестима и стањима ослабљеног имунитета без обзира на узраст. У таква стања спадају шећерна болест, хроничне болести срца и крвних судова, укључујући и хипретензију, болести бубрега, малигне болести и друге.

Такође, истраживања указују и да имунски одговор код значајне већине особа, без обзира на то да ли је стечен природним путем или вакцинацијом, опада испод заштитног нивоа након 3-6 месеци. Стога, свим особама које имају наведене или друге факторе ризика препоручујемо вакцинацију против ЦОВИД-19 уколико је од последње дозе вакцине или инфекције прошло најмање три месеца. Сада су нам на располагању и бивалентне вакцине, прилагођене актуелним, циркулишућим омикрон варијантама САРС-ЦоВ-2 вируса.

Довољне количине вакцина су доступне у свим домовима здравља у Србији, као и у Институту за јавно здравље Србије " Батут" -  истиче проф. др Верица Јовановић, директор Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације