КАД ЈЕ ТИТО ОТКУПЉИВАО ЖИТО: Ново историјско светло на све фазе и привиде југословенског пројекта

КОЈУ ГОД етапу из новије српске историје узели за тему историјског додатка "Новости", на пример из периода непосредно по ослобођењу, и из којег год угла приступали - хронолошког, тематског или неког трећег - откриће се једна заједничка, антисрпска, "линија" и суштина. Заправо, не само да ће се открити, него ће се и наметнути, као непрекидна и непрекинута, као нека врста константе и лајтмотива у том драматичном и хаотичном времену.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Иако је најчешће била прикривена и умотана у пропагандне фразе и флоскуле, помаљала се чим се мало зачепрка испод површине, кроз сва та збивања - било да је реч о Сремском фронту или о тзв. савезничком бомбардовању Београда и других градова, о обрачуну са "народним непријатељима" и опозицијом, потом и с информбировцима, о цртању граница међу републикама или о принудном откупу пољопривредних производа, чиме се и бави овај новински темат.

Није лако људима да то схвате и прихвате, а били су спремни да погину за окамењене представе о Авноју или о братству и јединству, о Титу и Партији, верујући да су се борили за идеале слободе и правде, истине и патриотизма, уместо за револуцију и пре свега за револуцију, заправо за власт, у значењу за апсолутну власт, за братоубилаштво, за свакојаке подвале и прикривене циљеве. Али чињенице су јаче од предрасуда, а коначна судбина читавог југословенског пројекта, чији је коначни слом програмиран Уставом из 1974. године, баца ново историјско светло и на све његове претходне фазе и привиде.

Управо чињенице, из претходног "Историјског додатка", на пример, о судбини "народних непријатеља" и суђењима опозицији после рата, кажу да их је ликвидирано "не мање од 60.000" у првим месецима и годинама слободе. "Треба пожурити с ликвидацијама пре него се успостави легална власт и закон, сведочи командант Првог шумадиског партизанског одреда о наредби коју је добио "одозго" у јесен 1944. године. Само једне ноћи у Зајечару је стрељано 700-750, у Бољевцу око 150, Књажевцу 90, Алексинцу 150 људи. У Пожаревцу је ликвидирано између 400 и 500 грађана, у Смедереву најмање 450; у Јагодини, Чачку и Шапцу по 1.000; у малој космајској општини Сопот - 200. Само у једну масовну гробницу у Крагујевцу било је стрпано 400 људи. У Крушевцу је масовне егзекуције вршио Марко Месић, Титов ослободилац Србије, пре тога Павелићев борац за Стаљинград...("Перо Симић - Тито и Срби").

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Чињенице говоре да су људи олако проглашавани за народне непријатеље, без доказивања и суђења, да би били стрељани по кратком поступку и без права на одбрану. Нарочито ако су богатији и образованији, и ако су Срби. Слични критеријуми су пре тога важили и за упућивање на Сремски фронт, где је, по општем уверењу, непотребно изгинуло на десетине хиљада српских младића, више него у свим "непријатељским офанзивама" заједно. Средоје Урошевић, бивши командант Друге пролетерске, који је био задужен управо за ту мобилизацију, сведочи да је имао службено упутство о три критеријума: да буду деца из богатијих кућа, из интелектуалних породица, и да су Срби.

КАД ЈЕ ТИТО ОТКУПЉИВО ЖИТО

Кад је о принудном откупу пољопривредних производа реч, који је добио народни стиховани назив "Кад је Тито откупљиво жито", чињенице су, као уосталом и у другим историјским процесима тога доба, више него сурове. Ноћни препади и упади у куће у трагању за скривеним житом били су праћени батинањем и чупањем бркова, па онда држањем голих људи у леденим подрумима, гушењем у прегрејаним просторијама (кључаонице су заптиване воском да не би улазио кисеоник), све до пржења кулачких вратова врелим гвожђем и дављења у бунарима, наводи Драгиша Божић у својој књизи "Црвени јарам", и додаје да доста "кулака" није изашло живо из руку Удбе, а скоро нико неоштећеног здравља.

Зрењанинским сељацима је говорено да народ у Зајечару гладује, а Зајечарцима да гладује Црна Гора. Осим Божића још и М. Павловић и други аутори наводе податак да је само кроз КПД Забела прошло до средине 1951. године 86.000 "житара", одакле су одвођени на принудни рад у Костолац и друга градилишта широм земље. До маја 1947. године у затвору је завршило 9.000 војвођанских сељака а, поређења ради, словеначких 93, или сто пута мање. Док је у Словенији казна износила до годину дана принудног рада, а новчана 500 до 5.000 динара, у северној покрајини Србије казна затвором је износила до пет година, а новчане казне су се кретале и до 300.000 динара.

При томе, највише је у плановима откупа оптерећивана Србија и њена покрајина Војводина. У сезони 1948/1949, на пример, дала је држави 61 посто укупно откупљеног жита. Квоте је правио словеначки двојац Борис Кидрич - Франц Лескошек, а они су и вредновали резултате принудног откупа и Србији по правилу давали незадовољавајуће оцене. Ветар је, по логици ствари, дувао "одозго", са врха државе и партије: "Кулак у Војводини је зајашио партију, а ви сте му на репу, оценио је Тито резултате принудног откупа на седници Политбироа марта 1947. године и као одговорног прогласио ЦК КП Србије: "Ваша сељачка политика је у ствари кулачка политика".

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Шеф војвођански комуниста Јован Веселинов се, како кажу неки извори, заплакао, али се зато супротставио први човек Србије Благоје Нешковић, коме, иначе, то није било ни први ни једини пут. Супротстављао се Титовим настојањима да Земун и Срем прикључи Хрватској, с обзиром ваљда да су били саставни део Ендехазије; па да се Метохија прикључи Албанији, јужна Србија Македонији, источна Србија Румунији и шта све не. У вези с принудним откупом је говорио да се на српски народ бацају велики терети, а да се другимам гледа кроз прсте. Посебно је у том смислу апострофирао Кидрича и Лескошека. "Посматрајући политику откупа, говорио је Нешковић, човек добија утисак да нека непријатељска рука хоће да пригуши српски народ који је стуб ове државе".

Како пише историчар Венцеслав Глишић, Тито је кренуо оштро, вртећи се у својим формулацијама око синтагме "линија Партије" и оптужујући ЦК КП Србије да се супротставља политици ЦК КПЈ око откупа. Када је дошао ред за смену Нешковића, а то се догодилио у две фазе - 1948. је склоњен из Србије на "више" дужности у федерацији, а 1952. је смењен са свих функција и искључен из партије - Титовим оценама се придружио Петар Стамболић, "дежурни" критичар српских политичара непослушних Титу, тј. оних који су се сетили да је њихова обавеза да заступају интересе своје републике и свог народа. Оптужио је Нешковића дежурном етикетом - за великосрпски национализам и придодао томе, за сваки случај, и шовинизам. Тако је поступио и у случају Ранковића, па затим Марка Никезића и другим.

Заправо, сам тај сукоб, а затим и случај Нешковић, био је парадигматичан не само у вези са принудним откупом жита, него, такорећи, и са читавом Титовом - како је говорио - "потуљеном антисрпском политиком". Била је то политика окривљавања и кажњавања Србије и Срба, као "угњетачке нације", што је формулација преузета од Коминтерне. То се манифестовало готово у свим приликама и неприликама за Титова живота - од Авноја до Устава из 1974. године - али и после тога. Уосталом, видимо и носимо се с наслеђем и последицама те политике и данас, по логици некада популарног пропагандног слогана "И после Тита - Тито".

Препоручујемо

Друштво

1 7

ГЛАВА СЕ ГУБИЛА ЗБОГ ПЕДЕСЕТ КИЛОГРАМА ЖИТА: Терор локалних партијских активиста приликом планског откупа

15. 02. 2023. у 17:00

Друштво

1 7

ВОЈВОДИНА ХРАНИЛА ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Прогон сељака после замерки политици КПЈ од стране совјетског руководства

14. 02. 2023. у 17:00

Познати

0 0

ОВО ЈЕ ЋЕРКА ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА: Ретко је виђамо, а краси је ИЗРАЗИТА лепота

09. 08. 2022. у 08:33

Познати

0 0

НИЈЕ ЧУДНО ШТО САМ ПОДСТАНАР Рада Манојловић очајна након преваре: "Била сам глупа"

14. 02. 2023. у 21:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације