ПОБУНА НАРОДА ЗБОГ ОБАВЕЗНОГ ОТКУПА: Затворске казне и принудни рад као снажан одговор државе

Новости онлајн

18. 02. 2023. у 17:00

У ИЗВЕШТАЈУ КОЈИ ЈЕ достављен Благоју Нешковићу, наводи се да су понегде предузете мере биле преоштре, а да ипак нису постигле циљ. Као пример навођено је хапшење 5 лица у округу пожаревачком која су осуђена на 2-3 год. присилног рада и на конфискацију од 3-4 ха земље, и због тога откуп у срезу моравском није успео. Или нпр. суд у Новом Кнежевцу осудио је једног кулака на 13 год. лишења слободе са принудним радом зато што није предао кукуруз, или у срезу алибунарском хапшен је велики број сељака и потом пуштан а да нису предавани суду.

ПОБУНА НАРОДА ЗБОГ ОБАВЕЗНОГ ОТКУПА: Затворске казне и принудни рад као снажан одговор државе

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Извештавајући о отвореном отпору и непријатељству кулака као узнемирујући пример навођено је да су у селу Каменици, срез и округ нишки, сељаци Вељко Милојковић, Чедомир Ранчић, Бранко Нешић и Ратко Ђорђевић разбили су врата на просторији у којој су били притворени неки сељаци који нису хтели да предају жито. Пошто су ове затворенике ослободили, разбили су врата где је било смештено откупљено жито, које су потом разделили сељацима. Поводом овог случаја било је ухапшено седам лица од којих је Бранко Нешић осуђен на смрт и конфискацију имовине, а осталих шест на лишење слободе од три до 15 год. и конфискацију имовине.

Као даљи примери отвореног непријатељства кулака наводи се пребијање једног активисте на збору у селу Прахову, срез неготински, од стране кулака, кад је он викнуо "да у селу има жита и да се одређени разрез може испунити". Организовани отпор кулака уочен је и у селу Стењевцу, срез деспотовачки, где су сељаци, који су наводно били нахушкани, ометали збор на коме се разговарало о откупу узвикујући пароле "доле, доле, хлеба, хлеба,"и псовали мајку говорницима, а после тога их и претукли, због чега је било приведено 10 сељака. У срезу моравском, округу пожаревачком, појавио се организован отпор кулака против откупа кукуруза на тај начин што је једна група дошла организовано пред СНО у Жабарима носећи у торби храну и "обратила се СНО: дошли смо да нас затворите јер немамо кукуруза", у селу Свињареву, неки сељаци су говорили "даће Бог, скоро ће озеленити шума", а у селу Породину "нека узимају неће ни ово дуго трајати".

У срезу трстеничком, округу крушевачком, констатовано је да је отпора има не само код кулачких елемената већ и код средњих сељака. "Општа парола је не дајмо жито нерадницима", "држава нам одузима последње зрно жита и оставља нас без ичега", а Младен Таврић, кулак из Пољне, говорио је пред већим бројем људи да се жито откупљује ради извоза у иностранство, а Драгутин Миленковић, кулак из истог села говорио је недамо жито Црногорцима и нерадницима." Обојица су били ухапшени а уз њих још око 40 лица. У извештају Удбе се наводи да су готово у свим окрузима у Србији ишле мање или веће групе кулака и жалиле се вишим органима власти на високе откупне обавезе. Председник МНО у срезу Оџаци је говорио како није право што власт наваљује на оне произвођаче жита који су обрађивали своју земљу поштено и имају кукуруза, док онима који нису обрађивали поштено, "овде мисли на колонисте народна власт опрашта и не тражи ништа." Он је сматрао да је требало одредити сваком да преда исту количину житарица по хектару и да сви подједнако дају кукуруз без обзира што колонистима није родило као и мештанима.

Терор и масовна хапшења на селу навели су Контролну комисију Србије да упути Титу један допис у коме су му предочили неке околности услед којих произвођачи нису били у могућности да удовоље својим обавезама у откупу белих жита. Ти разлози су били груписани у три тачке: грешке у задужењу, утицај елементарних непогода и положај наполичара. Грешака у задужењу било је две врсте - прве су биле грешке код којих је произвођач задуживан већим количинама него што би требало да буде по уредби. Као пример наведен је Драгољуб Аничић из Коренице, срез Мачва, који је имао 4 члана породице и обрадиву површину од 1 хектара. Њему је процењен принос за пшеницу у износу од 148 кг, а у кукурузу 300 кг. Задужење у пшеници износило му је 50 кг, а у кукурузу 163 кг. Како је испоручио задужених 50 кг пшенице њему је недостајало за семе 100 кг жита.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Војвођанско село у време откупа

Контролна комисија је сматрала да овај произвођач није требао бити задужен јер његов укупан принос није задовољавао потребе исхране и семена. Златан Милетић из Ражња био је задужен са 5.741 кг белих жита што је и испоручио, премда му је укупан принос износио 6.331 кг, а потребе за семе преко 1.000 кг. Сем тога он је имао и 12 чланова породице за коју уопште није имао пшенице за исхрану.

Сем наведених примера, било је и случајева код којих је произвођачима при обрачуну рачунато да имају више обрадиве земље него што су је заиста имали, на основу чега су им обавезе биле високе и неостварљиве.

ТУКЛИ МАЈКУ И ЊЕНЕ ДВЕ ЋЕРКЕ ЗБОГ СВИЊЕ

Узнемиреност на селу, масовна хапшења сељака, извештаји о малтретирањима и нехуманим поступцима локалних партијских и државних органа као и учестале жалбе сељака на неправилне поступке локалних органа приморале су руководиоце у КПЈ да се позабаве овим проблемом и да издају директиву у којој се предвиђају казне за оне чланове комисије који су направили грешке у откупу белих житарица. Према извештајима из среских комитета, види се да су на читавом простору Војводине чланови партије предњачили у малтретирању сељака. Тако је нпр. у МНО Опово орган Удбе Дејан Михајловић и члан Партије малтретирао поједине произвођаче, али није био кажњен од стране Среског комитета (СК), сем што је дат предлог "да се исти одстрани са те-риторије среза Панчева".

У месту Уздину, активисти из Ковачице и Идвора агитовали су за предају обавезних вишкова ноћу, у један сат, тако што су по селу пуцали, насилно упадали у куће, узимали жито и носили у "Житопромет". Притом су 12 сељака претукли. У месту Мала Босна делегат ГК-а Суботица Ђука Маровић је у споразуму са секретаром МНО вршио откуп житарица ноћу и пуцао кроз село. Приликом саслушања он је кривицу порицао. У месту Товаришеву секретар МНО је смањивао план откупа житарица без ичијег знања и одобрења због чега је кажњен строгим укором. У месту Меленцима, СК Бечеј Дејан Исаков, члан МНО и Никач Рада, члан екипе за откуп претукли су Ристифора Лончарског и Биљану Ичук због непредаје обавезних вишкова житарица. Случај је био по партијској линији испитиван.

У месту Павловци орган Удбе, за срез румски, Милан Бурумyија везивао је и тукао песницом Душана Божина, из Карловаца, хватао за гушу и чупао му бркове и држао га везаног у притвору сат и по. Због овога је био искључен из КП и био премештен у Оyаке. У месту Селенчи милиционери су злостављали сељаке хапсећи их, затварајући и премлаћивајући. Како је само један од њих био кандидат за члана партије, он је био раскандидован. У Каћу је премлаћен Жива Бјелић од Лазе Живанова, благајника Сеоске задруге зато што није хтео да постане задругар. Срески комитет Новог Сада је закључио да благајника не треба ни кажњавати. Милан Егић, из околине Бечеја, био је испребијан од стране два агитатора при чему је била разбијена глава. Због овога је Небојша Чипоч, један од агитатора, био кажњен строгим укором пред искључење.

У Добановцима, приликом откупа дебелих свиња, чланови комисије, омладинци, тукли су једну жену и њене две кћери зато што су ометале да они "отправљају нађену дебелу свињу". Срески комитет у Руми је закључио да ова жена и њене кћерке нису биле тучене него само "одгурнуте како би комисија свињче истерала напоље". У месту Бочару председник МНО-а позвао је ноћу Шандора Шавина да испоручи пшеницу, јечам и овас. Он је испоручио целу количину пшенице и јечма и уместо овса нудио је јечам али је МНО то одбио. После тога 10 лица из МНО дошла су код Шандорове куће и извукли га на улицу, оборили на земљу и тукли. Том приликом извадили су му новчаник у коме је било 3.600 динара, а када му је новчаник, враћен остало му је само 600.

(Делови из текста М. Павловића, објављеног у "Српском наслеђу", у марту 1998; Неопходна скраћења и опрема су редакцијска)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (3)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили