ПАРТИЈСКО ОСВАЈАЊЕ СЕЛА: Бунт због бруталности за време обавезних откупа после 1945. године

Новости онлајн

17. 02. 2023. у 17:00

ОСЛОБОДИЛАЧКИ и грађански рат у Југославији, а посебно у Србији и међу Србима, унесрећио је српско село и мирно стање заменио немирним и неизвесним. Са слободом, којој су највише допринели, српски сељаци као борци, скојевци или комунисти стицали су завидне положаје у партијској и државној хијерархији, (обично милицији и војсци), и били захвални за то новој власти и Титу.

ПАРТИЈСКО ОСВАЈАЊЕ СЕЛА: Бунт због бруталности за време обавезних откупа после 1945. године

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

После изведене револуције, сељаци у Србији ако не горе, живели су на нивоу предратног стања. Јели су отприлике исту количину хлеба, али мање меса и масноће, били су лошије одевени, а у неким крајевима због ратних сукоба имали су и лошије стамбене услове. Реч и појам беда била је и остала, без обзира на све промене, везана за село и сељаке. "Сељаци у Србији су обосили и оголели у мери којој је тешко наћи поређење", каже се у једној анкети. Сељацима је недостајало обуће пре свега, одеће, соли, шећера, пољопривредног инвентара и свега осталог". Сељак је тако и после револуције наставио да живи животом којим је живео пре рата.

Међутим, поред свих обећања у првој години слободе, сељаке, бар оне који су нешто имали и производили преко својих потреба, обузимао је страх и неизвесност за своју имовину, "тог дубоко укорењеног осећаја код сељака". Неспокоју душе доприносило је и раслојавање у самој породици између оца и сина, оца и кћери, као и нагло одбацивање традиционалних вредности као што су морал, поштење, славе и сл.

Ови страхови убрзо ће постати стварност. Истина не у 1945. г., али већ од 1946. г. па надаље. Удар Комунистичке партије који је уследио на село преко откупне политике убрзо ће за последицу имати масовни терор, малтретирања и хапшења дојучерашњих мирних домаћина.

Партија ће својом политиком и другим мерама на селу створити услове за масовно исказивање хулиганизма локалних активиста према сељацима. Упоредо са овим одвијаће се и "партијско освајање села" у смислу његове социјалистичке реконструкције. Ова реконструкција нарочито ће бити заоштрена после 1948. године. Те две компоненте аграрне политике КПЈ биће и два основна разлога сваковрсног супротстављања сељака партијској политици и пракси на селу. Неиспуњавање откупних обавеза с једне, и опирање да се укључе у тзв. социјалистичку реконструкцију села уласком у Сељачке радне задруге с друге стране. То су два греха сељака које Партија није опраштала у свом револуционарном ходу.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Народу су узимали жито, стоку, вуну, маст – све, од белог лука до волова и имања

У марту 1946. бележимо прва хапшења у вези са откупом. Тада је само на подручју Војводине било ухапшено 1.016 лица. Највећи број је био ухапшен због шпекулације и саботаже "али има и доста лица која нису благовремено закључила уговор са Пољопрометом због продаје житарица, углавном средњака". У извештају ПК Војводине говори се о кажњавању сељака због печења ракије од зрнасте хране или продаје пољопривредних артикала. Ту је наведено да је Народни фронт у петровградском округу у месним народним одборима истицао табле са именима оних сељака који су могли, а нису хтели да плате порез, или испуне откупну обавезу, као и табле са именима "савесних обвезника".

МОША ПИЈАДЕ ТРаЖИ АМНЕСТИЈУ ЗА ПОХАПШЕНЕ СРБЕ

Масовна хапшења због откупа жита и вуне, као и низ неправилних поступака локалних органа власти изазивали су бројне жалбе сељака Президијума Народне скупштине ФНРЈ. То је навело Мошу Пијаде, као потпредседника Президијума, да јуна упути Јосипу Брозу материјал о хапшењима по откупу и предлог да ови кривци буду амнестирани. Од укупног броја од 2.886 на Србију је отпадало 2.521 или 87%. Од изречених казни: на Србију је отпадало 69% новчаних казни, 70% на казне принудног рада, 85,7% на казне лишења слободе, 87% на казне лишења слободе са принудним радом и 80% на казне конфискације.

У даљем материјалу речено је да су приликом одмеравања казне за прикривање вишкова жита или неиспуњавање откупних обавеза, узимане у обзир и мале количине жита као нпр. 40 кг, а да су изрицане "осетне казне", или да због неизношења једног кг вуне казна буде високо одмерена (један сељак је због не изношења 10 кг вуне био кажњен са 4 год. принудног рада са лишењем слободе).

Због свега овога Моша Пијаде је предлагао да се јавном тужиоцу ФНРЈ изда директива "да се одмах обустави поступак по непресуђеним предметима и да се припреми пројекат текста за закон о амнестији тих криваца који би Влада предложила скупштини." Пијаде је сматрао да треба амнестирати све кривце "осим у случајевима где је било злонамерног уништавања предмета откупа да не би био предат држави".

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Моша Пијаде за скупштинском говорницом

Оволика хапшења сељака навела су органе државне власти, посебно Удбе, да на терену испитају злоупотребе локалних активиста у вези са откупом житарица. У једном извештају официра Удбе достављеном Благоју Нешковићу било је наведено "низ непријатељских елемената у народној власти, злоупотребе органа народне власти, опортунизам судова и тужилаштва и грешке чланова КПЈ у вези са откупом". Тако је у селу Гложану, срез Б. Паланка, секретар Месног народоног одбора (МНО) и члан комисије за откуп жита извршио намерно мањи попис жита за 40%. Он је поред тога на конференцији у селу устао и јавно рекао: "Народе, ја сам ово намерно учинио, да би вам узели што мање, а ово вам сада хоће да узме Срески народни одбор (СНО)." Због тога што је агитовао код сељака да не предају све планиране вишкове најпре је искључен из партије а потом и ухапшен.

Други пример хапшења био је случај Новака Нистора, кулака и члана МНО из Кустиља, срез вршачки, који је наговарао сељаке да пре времена сви покољу свиње и тако избегну одузимање од државе. Сељаци су га наводно послушали и поклали све свиње. Кад је Срески народни одбор тражио испоруку свиња, њих није било. Ухапшен је такође Бранко Максимовић, председник МНО из Великог Гаја, зато што је "саботирао откуп у свом селу и заштићивао кулаке од откупа", говорећи да народ не даје кукуруз држави зато што га нема, да у својој кафани "напија неке типове и припрема их да наступају на конференцијама против откупа", као и да брани кулаке од СНО.

У извештају се даље каже да су кулаци нарочито активни у срезу земунском и сремско-митровачком, шидском, где су говорили да откупљени вишкови не иду у пасивне крајеве него да се извозе у Русију. На терену старопазовачког и земунског среза појавиле су се нове непријатељске песме: "Друже Тито, љубичице бела, поздавља те из Лондона Пера, поздравља те лепа Мариола, да се селиш из њихова двора", или "друже Тито, ми те сви волимо, ми желимо да те обесимо".

У даљем набрајању непријатељских иступа навођени су конкретни примери. Тако је нпр. Миле Живић из Суботишта, срез Рума, отворено говорио да је данашња власт гора него што је била власт усташа и Шваба, и да наше комисије које иду и врше попис вишкова житарица, исто су што су били фашистички полицајци, који су пљачкали народ. За све те појаве, рекао је, да долазе отуда што су данас Хрвати на влади и што је и сам Маршал Хрват"; или Илија Цурчић из истог места који је носећи 2 мтц. жита да преда МНО гласно викао "доле слобода, живела господа" и при томе псовао комисију; или Марко Мирковић из Јакова који је говорио да се жито узима због тога што је рат неодложив и да се шаље у Русију, а не у пасивне крајеве "јер када Ови побегну у Русију да тамо имају шта јести; или Евица Кушира и њене пријатељице које су певале непријатељску песму: Ко са нама неће да пије хрватског вина ми се никад нећемо слагати са њима, јер волимо младог краља, с нашом земљом да управља, а нећемо друга Тита нашом земљом да се скита".

Поред тога, уочен је и "неправилан" став среског суда у Руми, који је Марка Прелића из Никинаца, који није хтео да извезе вишкове кукуруза и који је псовао мајку маршалу Титу, псовао државу и народну власт, осудио на свега месец дана затвора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (1)

БОРИША СИМАНИЋ ШОКИРАО СВЕ! Ево шта је изјавио репрезентативац који је изгубио бубрег играјући за Србију (ВИДЕО)