ВОЈВОДИНА ХРАНИЛА ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Прогон сељака после замерки политици КПЈ од стране совјетског руководства

Новости онлајн

14. 02. 2023. у 17:00

ВЕЋИ БРОЈ КАЖЊЕНИХ лица због откупа није само последица ригорозније политике откупа у Србији, већ и објективно највећег степена оптерећености ове републике. Војводина је била база откупа. Србија је у укупном плану откупа белих житарица за 1947. била задужена са скоро 70% од целе количине, а Војводина је сама давала готово две трећине жита у Србији или близу 47% на нивоу Југославије.

ВОЈВОДИНА ХРАНИЛА ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Прогон сељака после замерки политици КПЈ од стране совјетског руководства

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

 У санкционисању је такође предњачила Србија, односно Војводина. Током 1946. (април-децембар) у ужој Србији је осуђено 3.283 лица, Војводини 1.612 и на Косову 142. Нешто другачија је слика била 1947. када је само до маја у Војводини прошло кроз затворе близу 9.000 кулака и 1.008 њих осуђено, а у исто време у централној Србији ухапшено је готово 2.000 лица, осуђено 677, док је на Косову било осуђено свега 133 лица (у исто време у осталим републикама осуђено је неупоредиво мање - од 22 у Македонији до 320 у Словенији). Рестриктивнија казнена политика у Србији, а посебно у Војводини, изгледа да је условила већи степен испуњавања откупног плана (којим партијске структуре ипак нису биле задовољне).

У Војводини план откупа је до маја 1947. испуњен са 20%, Србији 16,8% (иако је планирано 14%), док је у осталим републикама испуњење износило 2-6% и било далеко испод очекиваног. Казне су се у Војводини и Србији кретале од 6 месеци до 5 па и више година уз присилни рад, а у Словенији и Македонији само до једне године присилног рада. Новчане казне су такође биле најстроже у Војводини, између 40.000-300.000 динара, у Македонији 500-10.000 и Словенији 500-5.000 динара. Ни међу срезовима у Војводини казне нису биле уједначене и умногоме су зависиле од класног или политичког фактора, као и карактера судија (у новокнежевачком, вршачком, сремскомитровачком и ковинском срезу често су изрицане казне и преко пет година и биле су оштрије од оних у панчевачком и кикиндском где су казне биле упола мање). Низак број осуђених од оних који су пошли кроз затворе (12%) говори о томе да се власт више бринула да ове мере сасвим не угрозе привредни развој и да је често прибегавала амнестији (нарочито у време пољских радова), а много мање за независност и легалитет судства.

Прогон сељака због откупа се нарочито заоштрио после сукоба са ИБ и замерки политици КПЈ према селу и кулацима од стране совјетског руководства. У ФНРЈ је током 1949, према статистици Министарства правосуђа ФНРЈ, укупно на суд изведено 11.795 сељака и у првом степену осуђено 10.932. Највећи број осуђених опет је био у Србији 5.321 (49%), тј. Војводини 2.590 (29%).

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

План откупа жита по републикама за 1947. годину

Класни приступ при гоњењу сељака добио је апсолутни приоритет. Социјална структура осуђених говори да су од 2.300 лица у Војводини њих 1.795 (78%) били кулаци, 466 (20%) средњи и ситних само 45 (2%). Истовремено у Србији је осуђено, 1.002 кулака (37% од свих суђених). Од готово 11.000 поцесуираних у ФНРЈ највише је кажњено због неиспуњена откупа белих жита - 6.035 (58%), неиспорученог кукуруза - 1.134, непредате стоке - 2.102 и осталог - 864 лица. Судови су изрицали знатно оштрије казне (за исте прекршаје) него претходних година, често и преко 3 године. То важи и за споредну казну конфискације, којих је укупно те године у ФНРЈ изречено 5.429, потпуних 4.498 а непотпуних 931. У Војводини је административно кажњено 1.065 сељака (на поправни рад 693 и новчано 372), а на конфискацију имовине, најчешће потпуну, осуђено је 336 лица. Административном казном, поправним радом и новчано од стране среских и градских одбора у ФНРЈ у овој години кажњена су 6.343 лица, што укупно са кривично гоњеним износи око 17.343 лица само у току 1949. године.

НЕЗАПАМЋЕНА СУША И "ГОДИНА ГЛАДНИХ ПАЦОВА"

У незапамћеној сушној 1950 ("години гладних пацова") сељаци су били додатно изложени великом притиску, како од стране партије и власти тако и од стране судова и тужилаштава ради испуњења квота. Само у периоду октобар-децембар 1950. у Војводини је правоснажно осуђено 945 лица. Највећој репресији је био изложен Банат - 523 лица, Бачка - 293 и Срем 129. Било је много случајева да је сељак, не могавши да удовољи обавезама, био принуђен да докупљује одређену количину.

До попуштања према сељацима и откупу долази тек 1951. године. У Југославији су судови те године оптужили 8.168 лица, двоструко мање него претходне. На смањење је утицао нови курс у аграрној политици који је испољен већ 21. фебруара 1951, када је на седници Савета за промет робом и Савета за пољопривреду Владе ФНРЈ закључено да промет пољопривредних производа иде линијом њиховог "ослобађања и оживљавања". Судови су, међутим, и после 4. пленума и реферата Александра Ранковића о јачању правосуђа и законитости наставили "независно" да спроводе линију партије и чувају интегритет земље и изградњу социјалистичке демократије како су је они схватали, гонећи растураче сељачких радних задруга и штитећи државни сектор у привреди.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Парада пољопривредне механизације у Станишићу поводом прославе 1. маја 1947

Укупно је за кривична дела против народне привреде, према званичној статистици, у периоду 1947-1953. осуђено: 1947 - 47.126, 1948 - 40.200, 1949 - 28.263, 1950 - 24.353, 1951 - 19. 926, 1952 - 29.773, 1953 - 15.889 лица. У том периоду је осуђено у ФНРЈ 205.530 лица или ако узмемо у обзир просек (јер недостају статистички подаци) више од 250.000 од завршетка рата - то је најмања процена, од чега је удео осуђених због кривичних дела против народне привреде у Србији свакако близу 150.000. Број "кукурузара" се на основу наведених извора кретао 5.000-8.000 годишње у периоду 1945-1951. што је укупно 30.000-40.000. Том броју треба додати и упола толико кажњених административном казном.

Највећи број казни је уследио због делимичног извршавања откупних обавеза. Само у Војводини 1945-1952. на казну конфискације је осуђено 2.295 лица - највише у Зрењанинском срезу (243), Сенћанском (242), Панчевачком (220), новобечејском (152), Суботичком (199) итд. Када је реч о Војводини, већи степен репресије испољен је у појединим банатским срезовима (Алибунар, Вршац, Јаша Томић, Ковин и др.) као и бачким (Суботица, Бечеј, Врбас, Сента и др.), а нешто мањи у сремским. Занимљиво је да су Бачка и Банат релативно више куглица убацили у ћораву кутију на изборима 1945, што може бити показатељ снаге кулачког елемента. "Отишли Немци дошли Сремци" говорило се после рата, јер су Сремци били натпросечно заступљени у партији и Удби.

Временске казне житари су издржавали по затворима у Пожаревцу, Сремској Митровици, Петроварадину, Косовској Митровици, Крушевцу, Нишу, или на копању руде у рудницима, каменоломима, подизању хидроцентрала, путева и других објеката. Постојало је и неколико радних логора, а најпознатији је био у околини манастира Дечани. Почетком 1947. на 600 метара од манастира изграђена је барака, као прво прихватилиште, а касније три километра према Проклетијама још једна.

Постојала су још два логора у Кожњеру и шумама планине Јуник. На лошој храни затвореници су по цео дан крчили пут према Албанији и калдрмисали га камењем из реке Бистрице. Логораши су углавном били житари, мада је било и политичких. Довозени су вагонима до Пећи, а до Дечана су ишли пешке. У једној бараци било је и до 600 затвореника. Будући времешни и слаби често су умирали, а сахрањивани су у околини без икаквих обележја. Кроз логор је у периоду 1947-1952. прошло близу 1.000 осуђеника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили