НЕМАЦ ЕМИЛ САЧУВАО МОГ ДЕДУ МИЛОША: Игњатовиће из Кочиног села и Вајсанбаргере из Енченберга спојила прича о човештву у време зла

ПОСЛЕ готово осам деценија откако је његов деда Милош Игњатовић из Кочиног Села надомак Јагодине, као немачки заробљеник радио на имању Емила и Маргарит Вајсанбаргер у селу Енченберг, његов унук Милан и праунук Душан, који носи име најмлађег Милошевог сина, пре три године посетили су потомке тог газде.

Емил и Маргарит и њихово седморо деце, Фото Приватна архива

Доживљај је био неописив, јер су били у кући у којој је Милош боравио и у стаји у којој је чувао коње, а обишли су и гробље где је, поред Емила, сахрањено његово петоро деце.

А до сусрета је дошло упорношћу Игњатовића. Милан и његов син Душан интензивно су почели да трагају за породицом Вајсанбаргер када се појавио "Фејсбук". Нашли су Кристијана Кигела, који је много писао о историји села Енченберг, које не припада више Немачкој, већ Француској. Он им је помогао да их пронађу и са својом породицом присуствовао сусрету потомака Емила и Милоша.

Милош Игњатовић са децом Емила Вајсанбаргера, Фото Приватна архива

Када су упознали Емилову кћерку Лилијан, сина Рожеа и унука Ивона, Милан је схватио зашто је његов деда заволео ту немачку породицу и маштао да их посети. Нажалост, и он и његов син Душан преминули су а да нису остварили ту жељу.

- Као дечак надахњивао сам се дединим причама. И сам сам пожелео да их упознам. Када ми се жеља коначно остварила, уверио сам се у дедине приче да је и међу Немцима у то зло ратно време било племенитих људи. Емилове потомке, који такође имају добру душу, заволео сам као најближе рођаке. Причали смо како им је деда плео корпе од прућа, правио српски тип јарма за краве, а деци дрвене играчке, како је ручавао за њиховим столом и како га је Емил, не хајући за придике команде, водио у кафану, иако је то било строго забрањено. Смејали смо се док су нам препричавали како би се Милош понекад напио ракије и спавао на тавану стаје, а они га нису дирали, јер је био "ту бес". Те исте приче чуо сам од деде - прича Милан за "Новости".

Он додаје да је желео да са нама подели дедине успомене, јер га је дирнула прича, објављена је у нашем листу, под насловом "Француски херој Живорад Србима потпуно непознат". Као што су његовог деду Немци заволели и третирали као члана своје поридице, тако и Живораду Богосављевићу, погинулом дан пре ослобођења Париза, Французи сваке године одају почаст. Обојица су били припадници Југословенске краљевске војске, рођени и мобилисани исте године.

Милош Игњатовић заробљен је 12. априла 1941. године у селу Корман код Крагујевца. Када је рањен официр који их је предводио, подигли су белу заставу и цела јединица се предала.

- Пошто је било много заробљеника и како не би настао хаос, Немци су их слагали да их воде за Београд да рашчишћавају рушевине настале после бомбардовања. Они који су покушали да побегну, одмах су убијени. Остали су пешачили до Београда, па преко Алибунара до Темишвара у Румунији, а када су ушли у Мађарску, укрцали су их у воз. Кад су стигли у Немачку, сместили су их у лагер у околини Штутгарта - наводи Милан.

Душан, Кристијан Кигел,Емилов син Роже и ћерка Лилијан, и Милан (други слева), Фото Приватна архива

Његов деда Милош је са извесним Предрагом распоређен да ради на једном манастирском имању. Међутим, како је то била пустара, са лошим условима за живот и слабом храном, они су, несвесни у каквој су опасности и да као заробљеници немају никаква права, решили да се врате у лагер. На улици их је зауставила немачка патрола. Официр им је ударио по шамар и спровео их до лагера. Милош је потом распоређен у сеоско домаћинство Вајсанбаргер.

ПОКЛОНИО "ТРОФЕЈНУ" ВИОЛИНУ

КОЛИКО су Емилова деца заволела мог деду, најбоље се видело поткрај рата. Када су се Америкаци искрцали у Нормандију и преко Француске кренули ка Немачкој, Немци су све заробљенике одвели да им копају ровове, које су користили за повлачење. Један од Емилових синова сваког дана је деди доносио храну. Бициклом је прелазио и по 15 километара. Када је дошао последњи пут и рекао да су се много удаљили и да је ризично да долази, деда му је поклонио виолину коју је у кафани добио када је победио у ајнцу - сећа се Милан дедине приче.

СИНА УПОЗНАО ПО ПОВРАТКУ

КАДА је кренуо у рат са кобилом Лисом, Милош Игњатовић је код куће оставио супругу Лепосаву и кћерке Јелену (6) и Милену (3). Кобила Лиса се, када је он заробљен, из Крагујевца сама вратила у Кочино Село. По повратку из заробљеништва, први пут је видео свог сина Душана, за кога није ни знао да се родио, јер је Лепосава остала трудна непосредно пре његовог поласка.

Препоручујемо

Србија

0 0

ЛЕПОТА "ЛЕША" ЈАЧА ОД СМРАДА: Зорицу Милосављевић из Ракитова поново обрадовала ретка тропска биљка

02. 02. 2023. у 12:11

Свет

1 2

УНУК ШАРЛА ДЕ ГОЛА: Пријатељство Русије и Француске наставља се упркос сукобу

03. 02. 2023. у 23:36

Репортаже

0 3

НАЦИСТИМА ЈЕ НА СТАЉИНГРАДУ СЛОМЉЕНА КИЧМА: Осамдесет година од најзначајније битке у историји

02. 02. 2023. у 09:05

Србија

0 1

ИЗЛОЖБА У НЕГОТИНУ: О прогону Јевреја у Европи и Србији (ФОТО)

31. 01. 2023. у 16:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације