ОД БиХ ЈОШ ТРАЖИМО 219 НЕСТАЛИХ ОСОБА: Судбина "изгубљених" у ратном вихору није разрешена ни две деценије после сукоба

В. Црњански Спасојевић

03. 01. 2023. у 09:33

СРБИЈА од Босне и Херцеговине тражи одговор о судбини 219 особа, несталих на подручју ове земље током ратова деведесетих.

ОД БиХ ЈОШ ТРАЖИМО 219 НЕСТАЛИХ ОСОБА: Судбина изгубљених у ратном вихору није разрешена ни две деценије после сукоба

Фото принтскрин РТС

На том списку је и 59 грађана Србије и припадника бивше ЈНА, који су нестали током њеног повлачења из Сарајева и Тузле 1992. године, као и на подручју Источне Босне, Купреса, Мостара, Бихаћа... С друге стране, на гробљима у Србији има још 189 посмртних остатака чији идентитет није утврђен, а претпоставља се да су жртве страдале током рата у БиХ.

Заједничка извиђања места могућих гробница и примопредаја идентификованих посмртних остатака даљи су кораци у овим поступцима, који су договорени на недавно одржаном трилатералном састанку Комисије за нестале Владе Србије са телима за тражење БиХ и Црне Горе, у Београду.

Сарадња између свих земаља у региону морала би да буде боља, јер је то предуслов да се открије судбина око 10.000 људи, о којима се ништа не зна већ дуже од две деценије.

- Србија има легитиман интерес за решавање судбине и 160 несталих, углавном грађана БиХ, имајући у виду да највећи број њихових породица као избеглице живе овде и преко Црвеног крста наше земље поднели су захтеве за тражење - каже Маја Васовић, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ, из Комесаријата за избеглице и миграције Србије. - На српској листи налази се и 31 особа нестала на територији БиХ, током оружаних сукоба у Хрватској. Њихов нестанак углавном је везан за логор Лора у Сплиту, али и Мостар, Купрес...

Фото Танјуг

Према сведочењима, поједини логораши из Лоре убијени су и сахрањени у БиХ. За све нестале у вези са тим логором, каже наша саговорница, има довољно прикупљених узорака за ДНК анализу, а ови људи су на листама тражења Србије, БиХ или Хрватске.

До сада је, наводи, кроз сарадњу са надлежним телима за тражење у БиХ решено 213 случајева и преузети су посмртни остаци 40 људи са листе тражења Србије. У питању су припадници бивше ЈНА (група Доње Колибе, тзв. Никшићка група и Шавничка група, као и војника страдалих у нападима на колоне ЈНА) и цивила погинулих у Сарајеву и Горажду. Органима у Сарајеву предати су пак посмртни остаци 173 особе, сахрањене у Србији и ексхумиране на гробљима Лешће, Нова Бежанија и Орловача у Београду, Сремској Митровици, Шапцу, Новој Вароши, Прибоју и Крушевцу.

- Ексхумацијама Н. Н. лица сахрањених на градским гробљима у Србији обухваћени су сви који су на тим подручјима покопани од 1991. до 1995. године, било да су посмртни остаци допловили рекама, било да су преминули у болницама, или су пак мртви довезени ради идентификације и обдукције у надлежне медицинске установе - каже Васовић. - Укупно је ексхумирано 488 људи, од којих је 299 идентификовано и предато заинтересованим странама или породицама у Србији. Ради транспарентности процеса приликом ексхумација омогућен је мониторинг представницима Хрватске, БиХ, међународним и невладиним организацијама.

ЗАСТОЈ У САРАДЊИ С ХРВАТСКОМ

ПРЕДСЕДНИК српске Комисије за нестале Вељко Одаловић предложио је, на билатералном састанку са радним телом Владе Хрватске за нестале у Домовинском рату, у октобру 2020. године, одржавање трилатералног састанка, који би укључио и Сарајево. Теме би биле евидентирање свих несталих, решавање 4.000 случајева неидентификованих посмртних остатака у мртвачницама широм региона, али и извиђање локација масовних гробница. До састанка није дошло, а сарадња са Хрватском је у застоју.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!