ИЗ ОРБИТЕ МЕСЕЦА ВОДИЋЕ СЕ НОВИ РАТОВИ НА ЗЕМЉИ: Српски стручњак Драшко Драговић открива војнополитичку позадину мисије "Артемис"

НА данашњи дан, пре 50 година, амерички космонаути из модула "Аполо 17" слетели су на Месец и као последња људска посада прошетали његовом пустом површином.

Фото НАСА

Иако су ракете већ биле спремне, следеће три мисије "Аполо" су отказане, јер се није видела сврха у трошењу десетина милијарди долара да би људи слетели на Месец и донели још неколико стотина килограма стена потпуно истих као и оне које су раније донете.

После пола века нешто се суштински променило и ове године је као светска сензација из САД најављен повратак људи на Месец. Управо данас, 11. децембра, у Пацифик треба да падне пробна сонда - космички брод "Орион" - баснословно скупе мисије "Артемис". Њена прва фаза је, после неколико неуспелих покушаја због техничких проблема, најзад практично започела 16. новембра, када је са космодрома Кејп канаверал лансирана ракета СЛС, највећа која је икад направљена.

Фото НАСА

Она је у свемир понела сонду "Орион" са четири човеколике лутке опремљене мноштвом сензора који треба да дају податке како ће путовање најбржом ракетом деловати на праву посаду, нарочито током повратка и приземљења које ће бити много брже и дословно врелије него у мисијама пре пола века.

Мисија је названа по Артемиди, старогрчкој богињи лова и дивљине којој су приношене људске жртве, а званично прокламовани циљ је да 2025. на Месец врати космонауте. По том програму, они на пустом Земљином сателиту без воде и атмосфере треба да остану дуже време и почну да праве прву људску колонију, која ће се ширити доласком следећих мисија и дугорочно постати одскочна даска за одлазак људи на Марс.

У медијским панегирицима посвећеним мисији "Артемис" вешто је замаскирана чињеница да сонда "Орион", која треба да буде прво људско станиште на Месецу, није слетела на хладни Земљин сателит, иако би то било логично уколико први космонаути тамо треба да буду најмање месец дана.

Неки научници сматрају да је причом о Месецу у ствари замаскиран прави циљ првог дела мисије "Артемис".

- Њена званична образложења имају смисла колико и прича да најкраћи пут од Београда до Будве води преко Беча - каже инжењер Драго И. Драговић, аутор неколико десетина књига и хиљада чланака о астронаутици.

- Мисија "Артемис" јесте велики подухват, научно и техничко чудо. Није реч само о ракети СЛС, највећој која је икада направљена, ни о сонди "Орион" за четворочлану посаду, која има 33 ракетна мотора којима управља електроника способна да ради у ужасним условима.

Модул "Орион", Фото НАСА

Иза самог лансирања стоји невероватна логистика коју су дале хиљаде врхунских научника, инжењера, техничара и безброј математичких прорачуна. Поређења ради, јапанска мисија "Хајабуса", неупоредиво једноставнија, која је ишла да донесе узорке са астероида, имала је 10.000 израчунатих трајекторија, односно разрађене сценарије поступања за сваку могућу грешку. Свемирске мисије су огромни подухвати који изазивају дивљење и баснословно коштају, о чему медији громогласно извештавају. Та бука пак заглушује основно питање: шта је права сврха таквих изузетних напора. Суштински одговор лежи у чињеници да о покретању космичких мисија не одлучују научници већ политичари, па је и мотив мисије "Артемис" политички и наравно - војни.

Саговорник "Новости" подсећа да је трка у свемиру почела у време "хладног рата", након што су Совјети успешно лансирали први вештачки сателит "Спутњик" у Земљину орбиту. Од тада до пада Берлинског зида буџети суперсила су издвајали астрономска средства за свемирске пројекте и прототипове летелица које би биле чудо да се и данас направе.

Хладни рат је симболично и завршен једном космичком обманом. Реганова администрација пласирала је фантастичну причу "Звездани ратови" о америчким сателитима-убицама, носачима нуклеарних пројектила, а СССР је насео и улетео у трошкове изградње свог војно-космичког комплекса, што је, по неким проценама, довело до економског колапса ове суперсиле.

- Космички програми се правдају фразом о научним истраживањима, али хајде само да анализирамо међународну орбитну станицу која већ деценијама лети око Земље и у којој се 24 часа дневно обављају научни експерименти - указује Драговић.

- Деценијама се мењају посаде, инжењери, довлаче се тоне опреме... А да ли сте чули и за једно велико научно достигнуће произашло из тих истраживања? Нисте! Дакле, стотине милијарди долара су потрошене на истраживања која не дају резултате? Наравно да резултати постоје, али они нису за цивиле. Шпијунажа и контрола су основни циљ од првих дана освајања космоса до данас.

Драговић подсећа да се у јавности често цитира мање од два минута говора америчког председника Џона Кенедија, којим он најављује програм "Аполо" који ће одвести људе на Месец као национални задатак.

- У јавности се то интерпретира као мирољубиви позив да људи напусте ратове и друге глупости и окрену се науци и напретку - наглашава Драговић. - Ствари изгледају другачије када се одслуша цео говор. Реченица која се цитира је само финале тираде против Руса који су, по Кенедијевим речима, намеравали да ракетама нападну Америку, на шта су САД морале да одговоре бољим и већим ракетама. Ко пажљиво чита документацију мисије "Артемис" уочиће да је прокламована намера насељавања људи на Месецу под "можда". Под "обавезно" је изградња америчке космичке станице која ће кружити око Месеца на орбити удаљеној 90.000 километара, а њом је управо сада пролазила сонда "Орион". Право питање је - чему ће та станица служити? Зашто је постала интересантна баш сада? Конкретан повод је, по мом мишљењу, то што је кинеска сонда истом орбитом прошла пре америчке.

Модул "Орион", Фото НАСА

Та стратешки интересантна орбита на 90.000 километара од Месеца први пут је јавно у научним радовима поменута 1997, када је заустављен програм НАСА под именом "Констелејшен", који се бавио повратком људи на Месец.

- Обамина администрација је због приговора да је то узалудно трошење новца зауставила Месечев програм и покренула прву мисију "Артемис" са циљем да на ретроградну орбиту око Месеца довуку астериод - објашњава Драговић.

- Она је прорачуната као јако згодна и економична, јер у њој свемирски брод месецима може да стоји ради истраживања не трошећи гориво. Онда је смишљено да је још боље да се на сам астероид постави космичка станица, која би могла да буде и војна, а са ње би могли да се изводе летови до Месеца.

Показало се да је укидање програма "Констелејшен" довело до стратешких промена у финансирању и контроли свемирских мисија.

- Сенат и Конгрес могли су лако да прете и захтевају контролу НАСА као државне агенције, а од почетка "Артемиса" нађен је начин да се то заобиђе - објашњава Драговић.

- Војска је послове почела да поверава приватницима као што је Илон Маск. То вам је објашњење и "филантропске" приче о лансирању десетина хиљада сателита који наводно треба човечанству да обезбеде бесплатни интернет. Иза тога стоји стратешка намера да се огромном сателитском мрежом обезбеди неуништиви систем навигације за америчку војску, јер ни Руси не би могли да сруше 20.000 летелица одједном. Американци су у ову причу увукли и европску и јапанску свемирску агенцију, јер све док се оне баве америчким програмима, не могу да развијају своје. Американци су спречили Европљане да први лансирају свој, бољи ровер на Марс, јер је требало да га носи руска ракета.

- Ако се погледа шира слика, види се да су Кинези пуном паром кренули у свемир и да стижу Американце - каже Драговић. - Њима сада недостаје само време, јер су у позицији маратонца који је касније стартовао од тренутно водећег тркача, који није бржи већ је само кренуо раније. Американци осећају да им Кинези дувају за врат и да ће их кад-тад престићи. Кинески "цунами" који се дешава на космичким истраживањима је невероватан, али о томе се веома мало извештава. О томе управо сведочи чињеница да су Американци брже-боље покренули "Артемис" када су видели да су Кинези прошли стратешком орбитом око Месеца и испитали је. Мислим да нам следи време колонијалне трке у васиони, прво за орбите, а једног дана и за територије.

ДОБИТ

МОТИВ који покреће Американце да било шта раде је добитак, материјални или политички, наглашава Драшко Драговић:

- Званична прича о минералним ресурсима Месеца је обмана, јер Земљин сателит не крије никаква рудна богатства од којих би се неко обогатио. Чак и да их има, он је толико далеко да би било која експлоатација била астрономски прескупа, ништа се из свемира не може јефтино допремити на Земљу. Дакле, добитак лежи у нечему другом.

Заборављени програмски језик

ТОКОМ посете НАСА Драшко Драговић је упознао пензионисаног ветерана програма "Аполо", који је довео људе на Месец:

- Упитао сам га зашто им сада треба толико времена да припреме нову мисију на Месец, а он је одговорио да је "Аполо" направила нека друга Америка. Да су знања изгубљена, јер су инжењери помрли или пензионисани, нема више рудника из којих су вађене тадашње сировне, ни фирми које су правиле делове. Показао ми је огромну собу пуну трака носача информација са претходних путовања на Месец које су бескорисне јер су забележене данас заборављеним програмским језиком. Зато је садашња мисија на Месец кретање од нуле.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације