"ЋАЋЕ" И НАСЛЕДНИЦИ ЧУВАЈУ СВЕ ОД ЗАБОРАВА: Ливњани и Граховљани наставили традицију окупљања у Бачком Јарку

ИАКО је на две године зауставила, корона није успела да прекине традицију дружења Ливњана и Граховљана које већ 15 година траје у Бачком Јарку код Новог Сада.

Фолклор Традиционалне игре, Фото Р. Шегрт

Пауза је сусрет земљака учинила још масовнијим и веселијим и овај пут дошло је њих 230, па фолклорно коло никада није било дуже.

Крајишко "прело" на модеран начин, по узору на зборове у Иветића гају, Црном Лугу, Врбици, Губину, Боровачи и Грахову, одржано је 13. пут, увек са истим циљем: да се састану они пореклом из овог дела Босне, да се старији не забораве, да се млађи упознају, а да сви заједно "сачувају завичај од заборава". Ова мисија има велики изглед да успе, јер су први пут на завичајно вече заједно дошли очеви и синови, "ћаће" које су рођене у селима у доњем Ливањском пољу и око Босанског Грахова, и наследници, одрасли на војвођанском и србијанском асфалту. Ови млађи сада обнављају спаљене и порушене куће у злогласној операцији "Олуја", и све више осећају да и они имају два завичаја. Онај у којем су рођени и онај из којег су им дошли родитељи и потичу преци.

- Овакви скупови треба да нас повежу, да онај ко има кућу у завичају каже ономе ко нема:

"Земо, дођи, можеш код мене да преспаваш". Рођен сам у Сарајеву, али тај град нисам осећао као свој дом. Моји корени, и по оцу и по мајци, су у Пеуљима код Грахова, који су у "Олуји" спаљени до темеља. Прво сећање на то село је из 1993. године, када је пробијен коридор. Тада сам се заљубио у то место. Касније смо међу првима обновили кућу. Подигли је на старим темељима, од старог камена - усхићено прича Бошко Блешић (35) из Новог Сада.

Ђедовац и Ђуран, Фото Р. Шегрт

Пеуљани су били највеселији на завичајној вечери, песмом су поздрављали и јединог становника свог места који је тамо са стадом од 25 крава. Лети је ситуација другачија, јер се села масовно обилазе, одржавају чак и литургије у цркви, прослављају храмовне славе, окупљају се људи расејани на све стране света.

- Лети сам тамо око месец дана. У Грахову ме знају и "бене" на улици и озбиљни људи. У селу сам, у цркви, на Шаторском језеру. Познајем све од Ливна до Лике. Ја сам Динарац и у Пеуљима је моје срце - уверава нас Блешић.

Лепе и искрене емоције према завичају својих родитеља гаје и Богдан Бикић (21) из Сирига и Сања Ловрен, лепа Нугларанка из Новог Сада.

- Отац ми је из Радановаца код Ливна, а мајка од Гламоча. Очева родна кућа је запаљена, али ми сваке године одлазимо тамо у кућу нашег рођака. Имам јаке емоције према том крају и редовно идем на овакве скупове да упознам земљаке - открио је Богдан.

Стеванчевићи и Бабићи, Фото Р. Шегрт

Сања је са оцем и братом пре две године кумовала на слави цркве Св. Илије у Црном Лугу.

- Људи из тог краја имају посебну топлину. То су задржали и поред свега што су преживели - сматра Ловренова.

Осим "терацера", како су Пеуљане некада звали, јер су масовно одлазили у градове и постајали керамичари, на сусрет у Бачки Јарак дошли су и Казанчани, Сајковљани, Богдашани, Губињани, Радановчани, Бојмућани, Нугларани, Басташани. Организатори из Завичајног удружења Ливњана и Граховљана, Влајко Стеванчевић и Здравко Ињац, искуство полако преносе на млађе: Владимира Вујановића, Александра Јојића, Бошка Блешића. Они настављају мисију да завичају не треба само "пјевати", већ му и помоћи, кад год се то може.

- Претходне две године помагали смо изградњу парохијског дома у Губину. Са Удружењем "Огњена Марија Ливањска" учествовали смо у постављању расвете око цркве у Врбици.

Помажемо набавку цистерне за гашење пожара у Грахову, пружали смо савете за регистрацију имовине у БиХ. Наша стална активност јесте и обилазак завичаја и окупљање тамо - навео је Јојић у име Управног одбора удружења.

Гостопримство Ливњанима и Граховљанима указао је председник општине Темерин Младен Зец, а нови директор Покрајинског фонда за избегла и расељена лица Александар Ђедовац поручио је да су врата ове институције увек отворена за сарадњу.

Богдан Бикић (други здесна), Фото Р. Шегрт

ДЕВОЈАЧКА ПЕСМА О МОМЦИМА

ИЗ доњег Ливањског поља одувек се одлазило трбухом за "крувом". Код девојака су посебно "на цени" били момци који раде у граду или иностранству, каже Илија Ињац, родом из Казанаца, који је то и у песми описао.

- Прохтјело се доњепољској диви, хоће само у граду да живи. Неће, каже, ни за какве новце у Бојмунте ни у Радановце. У Врбицу испод брда сива, неће дива ни мртва ни жива.

Њој не паше ни село Богдаше, нема згоде, нема живе воде. А због своје пробирљиве ује, за Бастасе неће ни да чује - опевао је Ињац.

У БОСАНСКОМ ГРАХОВУ РОЂЕНО ПЕТ БЕБА

НА сусрет са земљацима, из Босанског Грахова стигао је и начелник општине Урош Ђуран. Донео је добру вест, лекар коначно у амбуланти ради свакодневно, а набављено је и санитетско возило. Међутим, живот у Грахову није лак, а статистика није весела.

- Тамо ће презимити нас око 1.100. У школи од првог до деветог разреда, има 69 ђака.

Прошле године је било 75, неки су се преселили. Ове године рођено је петоро деце. Нажалост, после 20 година из политичких разлога, нисмо успели да добијемо огрев за социјално угрожене - наводи Ђуран.

Препоручујемо

Србија

0 0

ПОДРШКА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ СЛАБИЈЕМ ПОЛУ: И женама субвенције за куповину некретнине

05. 12. 2022. у 19:50

Србија

1 4

ГОРШТАЦИМА ГОРКЕ БРАЗДЕ: Више од стотину живих од 1.500 придошлих сведочи о тешком животу у равници

28. 11. 2022. у 06:00

Политика

0 1

ВУЧИЋ СЕ СУСРЕО СА ЂОРЂОМ МЕЛОНИ: Блиска сарадња двеју земаља и позив за премијерку Италије да посети Србију (ФОТО)

06. 12. 2022. у 18:35

Друштво

1 4

ШЉИВОВИЦИ ЗАШТИТИТИ И ПОРЕКЛО: Улазак омиљеног пића на Унескову листу је и наша економска шанса

03. 12. 2022. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације