ТУГА И САМОЋА НАЈТЕЖЕ ПАДАЈУ ЗА ПРАЗНИКЕ: Како да се старији који живе сами боре против депресије

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

01. 12. 2022. у 21:20

УМОР и нерасположење, губитак интересовања за уобичајене активности, потиштеност и меланхолија, гојазност, претерана поспаност, слаба концентрација, раздражљивост - све су ово симптоми зимске депресије.

ТУГА И САМОЋА НАЈТЕЖЕ ПАДАЈУ ЗА ПРАЗНИКЕ: Како да се старији који живе сами боре против депресије

Фото Shutterstock

Појављује се у јесен, појачава током зиме, а најкритичнија је у јануару. На срећу, нестаје у пролеће. Чешће се јавља код жена и то обично први пут између 20. и 30. године живота.

- У психолошкој пракси често се наилази на појаву да се стање људи који се већ не осећају добро погоршава током хладнијих месеци у години. Реч је о месецима током којих смо мање физички активни и не дружимо се на свакодневном нивоу, мање времена проводимо напољу и на дневном светлу, раније падне мрак и већину времена смо у затвореном простору - објашњава доц. др Николија Ракочевић са Факултета за спорт и психологију ТИМС.

Она каже да се ово одражава на психичко стање свих људи, независно од њиховог узраста.

Ипак, бројна истраживања су, каже, показала да старији могу бити психички снажнији од млађе популације управо због свог накупљеног емоционалног искуства, које их штити у неповољним околностима и које представља део здравог психичког развоја.

- Зато старије не треба посматрати као нестабилније, рањивије и подложније хроничном нерасположењу условљеном периодом у години, с обзиром на то да је реч о појави која се може негативно одразити на психички статус свих - додаје наша саговорница.

Различита су тумачења зашто промене времена утичу и на расположење и понашање, а неке теорије апострофирају управо недостатак дневног светла и мањи број сунчаних сати током зиме. Међутим, нема одговора на питање зашто одсуство светлости има јачи ефекат на неке људе, а на друге не.

Оно што се дешава код оних који пате од сезонске депресије, укључујући и оне старије од 65, јесу промена лучења и односа мелатонина и серотонина, као и поремећај ритма будности и спавања. Због смањеног излагања сунчевој светлости, лучење хормона је спорије зими. Нервни центри у мозгу, који су одговорни за дневни ритам и расположење, стимулисани су светлошћу коју примамо преко очију. Током зиме организам не добија довољан окидач за лучење ових хормона.

Старији људи који живе сами или у геронтолошким центрима, посебно су осетљиви у време новогодишњих и божићних празника.

- Ови датуми везују се за породична окупљања и заједничко време са блискима - каже Ракочевић.

- Припадници старије популације под највећим су ризиком да управо ове датуме обележе сами и да се у већем проценту осећају усамљено. Усамљеност се дефинише као доживљавање непријатних емоција услед тога што особа жели, али не остварује блискост са другима. Надолазећи празници зато имају потенцијал да појачају превасходно тугу.

Зато наша саговорница препоручује да људи у ризику у свом окружењу имају особе истог или сличног узраста са којима могу да осмишљавају заједничко време и колико је год могуће буду физички активни - друже се, шетају, баве неком активношћу. Ако имају могућности, старије особе могу овладати и савременим технологијама.

Стојана Глигорић Миладиновић из дома за старе у Књажевцу каже да је ковид прилично изменио навике и очекивања њихових корисника, посебно у време када нису смели ни да примају посете, а камоли да празнике проводе са породицом.

- Сада одлазе код својих блиских, али и ми гледамо да организујемо више активности током празника, управо да бисмо предупредили празничну тугу. Зато ћемо имати Деда Мраза, поклоне, божићни ручак. Многима буду занимљивији празници у групи, него у уском кругу фамилије. Прелазни месеци ка зими нарочито утичу на промене расположења код оних који имају више удружених болести, а највише код оних који имају психичка обољења. Код шизофреније време може бити окидач, па се ангажује и стручна медицинска помоћ - каже Стојана Глигорић Миладиновић.

Потиштени се најчешће поверавају цимерима у соби, али и психолозима, социјалним радницима, неговатељима и медицинским сестрама. Многима искрен разговор олакша и улепша дан.

 

ПОПИЈТЕ КАФУ УЗ ВИДЕО-ПОЗИВ

ВИДЕО-ПОЗИВИ су препоручљивији од телефонских, с обзиром на то да захваљујући њима можете са неким свакога дана да попијете кафу.

- Иако период празника може да произведе празничну тугу и незадовољство сопственим животом код свих оних усамљених, независно од њихових година, важно је имати на уму да усамљеност код старијих нарушава њихово психичко и физичко здравље. Зато је обезбеђивање адекватне социјалне подршке најбржи начин да усамљеним људима помогнемо и побољшамо квалитет њиховог живота - објашњава доц.др Ракочевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

РУСИ У ШОКУ: Евакуисали 1.500 такмичара из Крокуса, ниједан није страдао од терориста, а сад се буне: Што нас нисте спасили раније? (ВИДЕО)