ЧЕТРНАЕСТОРО ЂАКА СТРАДАЛО НА ЕКСКУРЗИЈИ 1971: Кренули из Крагујевца на море, али никад нису стигли

ШУМАДИЈА је тог 17. јула 1971. године била огромна суза. Дан са црним флором. И заставама на пола копља. Опраштала се од четрнаесторо своје деце.

Верослава спасла Бобана Вујића, Фото И. Маринковић али за његовог брата Станка није било спаса,

Четрнаесторо ђака. Основаца. Сви из школе у Страгарима, заустављени у страшној железничкој несрећи код Сарајева. На првој екскурзији и првом путовању на море.

Опраштала се Шумадија и од свог Златомира Ивановића, народног учитеља и наставника.

Верослава Ивановић, Фото приватна архива

Био је који сат пред зору, када се догодио ужас. На путнички воз Београд - Плоче, у Семизовцу, у коме су били ђаци, сви основци, ударила је теретна композиција. Све је у трену постало јаук, постало врисак. Чуло се дозивање родитеља. Учитеља. Та језива ноћ обележила је животе преживелих и изнедрила један подвиг над подвизима.

- Име тог подвига је име наше учитељице Верославе Ивановић - с поносом, и као да је једва дочекао сусрет, каже Бобан Вујић, некадашњи њен ђак. Устао је.

- Многи од нас из тог проклетог воза јој дугујемо живот. Замислите ви, када се све то догодило, та ужасна несрећа, тај хаос, она спасава децу редом, а зна да су у једном од вагона, на крају, и њена деца Рајко и Косара. Само је на тренутак, као камен, примила вест да јој је и супруг Златомир страдао. Затекла је у једном од смрсканих вагона само Рајка.

Фото приватна архива

Косару је одвезла Хитна. Шест сати та наша учитељица се борила за сваки дах живота својих ђака. И, кад год јој неко спомене име, ја устајем. И пре ове несреће, када је дошла у нашу школу, осећале су се њена топлина и дивовска снага. Била је заиста велика, а истински скромна. Мајка храброст.

Страгари, пре који дан. Све боје јесени. Михољско лето. Прелепо место и добри људи.

Кажу нам, у центру, да се варош у протеклих пола века, променила. Раселила на разне адресе. Само је једна адреса остала иста. Адреса туге, на овдашњем гробљу, у коме почива четрнаесторо дечака и девојчица. А у врху, као у каквој учионици, њихов наставник Златомир.

- Био сам четврти разред, мој брат Станко, први - прича Вујић, а као да се обраћа невинима који су толико упорни да цветом прекрију малену хумку. - Нећу ја без њега на екскурзију, рекао сам родитељима. Он скочи, загрли ме. Хвала, брацо. Отац сакупио мало пара, мајка каже: Ајде, нек иду заједно. Он страдао. Јако мален нас напустио. Родитељи су патили и отишли за њим. Сад сам сам. А, нисам усамљен. Бол ми прави друштво.

Косара Станковић чува мајчину плакету, Фото Приватна архива

Овде живе деца хероине Верославе Ивановић, Косара и Рајко. Доброта се огледа у њиховим лицима, баш онаква доброта о којој су нам причали у Страгарима из којих су их околности помериле према центру Шумадије. Топлина се огледа у лицима њихових ћерки. И унуци су одавно стигли.

- Обрадовали сте нас, јер чувате успомену на нашу мајку - дочекала нас је Косара Станковић, однедавно пензионер "Поште Србије". Правник.

У рукама кутија са Златном плакетом за подвиг "Новости". Признање мајци која је била мајка све деце из воза смрти. Учитељица свих ђака у ужасној несрећи. Пожртвована. Посвећена позиву и до краја живота у мисији племенитости. У Црвеном крсту. У Колу српских сестара. Свуда где је било важно да се помогне другоме. А када су стизала признања, одговарала би: "Хвала вам, не треба".

- Плакета "Новости", а протекло је, ето, више од пола века, једна је од реликвија у нашој кући - прича Косара.

- Мама ју је чувала у ормару дневне собе. Није је истицала, а опет јој је била сваког дана на оку. Једноставно, она је била таква, није умела да се хвали. Кад су је, после те трагедије, "Новости" наградиле за подвиг, многи су је, из целе бивше Југославије, звали за интервју.

Син Рајко Ивановић са унуком Филипом, Фото Приватна архива

Говорила је, тада, зашто је то толико важно. Ваљда би свака мајка учинила исто. А учитељ за своје ђаке, исто. И када им није родитељ, дужан је да се за њих жртвује... Таква је била. Такав нам је био и отац. На тим вредностима смо одрасли брат и ја. Тако и нашу децу усмеравамо. Знате, много је важно када иза деце остају успомене часних и поштених људи. Честитих и ничим неукаљаних.

Док разговарамо са кћерком и сином хероине ужасне трагедије јула 1971. године, одвајајући их од "обавеза" њихових најлепших улога које остварују на сцени са својим маленим унуцима и уз које су им, признају нам, лакша сећања.

- Али, наша мама са тим болним сећањем на трагедију је живела и из живота отишла са незараслом раном - говоре деца учитељице Верославе.

- У неким приликама, када смо је молили да покуша да се ослободи тог терета, јер је учинила ипак велико дело спасавајући осталу децу, одговорила би нам: "Ви не можете ни да замислите како се ја осећам, моја деца жива, а четрнаесторо није. Чула сам ваш врисак и дозивање. Знала сам: живи сте. А, ови, који једва дишу, њима је помоћ потребнија..."

Косара Станковић чува мајчину плакету, Фото Приватна архива

Толико је, само, о овој несрећи својој деци говорила учитељица Верослава Ивановић. Од те несреће, са њеног лепог лица нестао је осмех.

- Ми смо желели тај осмех - каже Косара. - Не, није га било. Вратио јој се када су се Рајку и мени рађала деца. Али, никада онај осмех какав је био пре тог јула седамдесет прве.

Верослава спасла Бобана Вујића, Фото И. Маринковић али за његовог брата Станка није било спаса,

КУМОВАЛА НОВОМ ЖИВОТУ

НАШЕ комшије у Страгарима, док је мама још радила у школи, родитељи Драгана и Драгице Недић, обоје страдали у Семизовцу, волели су је и поштовали. Када се мајка дечице мало придигла од туге, на свет је донела девојчицу. Маму су позвали да кумује том новом животу - испричала нам је Косара.

УСПОМЕНА КОЈА СИЈА

ЗНАЧИ нам ова плакета "Новости". Колико је значила нашој мајци, а јесте, јер ју је чувала, толико значи и нама. Њеној и нашој деци. Радујемо се што ће је сачувати и наши унуци. Једно, барем, од њих шесторо, да у наслеђе преузме успомену која сија - каже Рајко Ивановић.

БОНУС ВИДЕО

ДЕСИЛО СЕ ПРЕ 36 ГОДИНА: Храбар потез Милутина због ког је добио награду Вечерњих новости

Препоручујемо

Друштво

0 8

СРЦЕМ У МАТИЦУ ЛИМА: Шесторица мештана Гостуна и Бродарева спасла 38 ђака из Бугарског аутобуса који је слетео 4. априла 2004. у Лим

18. 10. 2022. у 11:23

Друштво

0 0

ПОНОСАН САМ НА СВОГ ОЦА И "НОВОСТИ"! Радослав Стојановић, син Максима по чијем је узвишеном делу утемељен 1963. "Најплеменитији подвиг"

17. 10. 2022. у 07:40

Друштво

0 0

ЈУНАК СПАСАО СКОПЉЕ ОД НОВИХ ЖРТАВА: Ко је био Максим који је први подвижник "Вечерњих новости" (ВИДЕО)

07. 10. 2022. у 11:44

Друштво

0 0

ДЕСИЛО СЕ ПРЕ 36 ГОДИНА: Храбар потез Милутина због ког је добио награду "Вечерњих новости" (ВИДЕО)

07. 10. 2022. у 11:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације