СРЦЕМ У МАТИЦУ ЛИМА: Шесторица мештана Гостуна и Бродарева спасла 38 ђака из Бугарског аутобуса који је слетео 4. априла 2004. у Лим

ЧАМАЦ у коме су мештани помоћу конопца пребацивали децу са крова аутобуса на обалу Лима одједном је кренуо низ матицу, па се задржао на суседној стени и преврнуо.

Хуле Кајевић, за Златном плакетом "Новости", Фото Д. Гагричић

Видим једно дете понесе матица, беспомоћно је. Потрчим поред реке, скинем бунду и скочим.

Пресече ме ледени талас воде и учини ми се да нећу мрднути ни метар. Храбрим себе да издржим, стижем до дечака, хватам га за раме и крећем према обали, а матица нас вуче...

Допливах до гране једне јове над Лимом, ухватим се да предахнем, дотрча група људи и помогоше нам да изађемо на обалу...

Овако је педагог Основне школе у Бродареву, Хуле Кајевић, који је тада имао 44 године, 4. априла 2004. у Гостуну, у таласима хладног Лима, други пут у животу положио испит педагога. Био је у чети храбрих и одважних мештана Гостуна и Бродарева који су спасли 38 ђака из бугарског града Свиштова, чији је аутобус по повратку са екскурзије у Дубровнику слетео у Лим. За њихових 12 другарица и другова, нажалост, није било спаса.

На додели плакета у Скупштини града Београда, Фото О. Радошевић

Вест о несрећи затекла је Кајевића у кафићу у Бродареву. Са групом мештана, као и многи други, првим колима похитао је у 11 километара удаљени Гостун.

- Набујао Лим, ноћ, ситна киша, измаглица и слаба видљивост упркос фаровима наших аутомобила, који су са магистралног пута Бијело Поље - Пријепоље осветљавали место удеса. Али, у треницима кад су секунде одлучивале, пресудни су били срчаност, пожртовање, изузетна храброст, а посебно присебност појединаца. Колико се само пута сетим те изузетне храбрости неких људи, па оног "ланца" руку на обали... Један фудбалер је по двоје деце на рукaма извлачио на обалу - присећа се Хуле догађаја од пре 18 и по година.

Кајевићу су неколико дана касније рекли да је из загрљаја смрти отео дечака од 12 година.

Зухдија Ахметовић, Фото Д. Гагричић

Данас наш херој има 67 година и педагог је у Дечјем вртићу у Пријепољу. Подсећа да је срећна околност што је одрастао на обалама Лима и што је добар пливач. Потом је дубоко уздахну и додао:

- Не дај боже сличне "прилике", али не бих се двоумио да неком спасавам живот. Учинио сам само оно што ми је савест налагала. Моји синови Армин и Арвил и супруга Илка поносни су на мој поступак. Морам рећи и то да нам је, од тада, па ево до дaнас у животу све текло најбоље: саградили смо кућу, синови завршили факултете, запослили се. Онај одозго - све види!

У дому Кајевића на почасном месту је Златна плакета "Новости" за најплеменитији подвиг, коју је добило и још пет мештана Гостуна и Бродарева. Пре коју годину тешка болест узела је чамџију и ћумурџију Зухдију Ахметовића, док су се четворица јунака из таласа Лима у потрази за зарадом и бољим живом одселили у Немачку и Аустрију.

У данима док су се преплашени и промрзли ђаци из бугарског аутобуса опорављали у болницама у Пријепољу и Бијелом Пољу, рониоци су покушавали да стигну до тела ђака из аутобуса и претраживали су Лим, а тешка дизалица, уз кидање сајле, покушавала је да извуче аутобус. "Новости" су бележиле приче јунака.

Родитељи чекају вести ронилаца, Фото Д. Гагричић

Само је, кажу, двоје путника аутобуса знало да плива: један од двојице возача и један младић, који су савладали реку и истрчали на магистралу. Вест о слетању аутобуса стигла је до пола километра удаљене кафане. Из ње се, као и суседног мотела, јавка о удесу пронела попут муње кањоном од Бродарева до Бијелог Поља.

- Чуо сам само хук Лима и вриску деце на крову аутобуса. Скочим у реку и запливам, али ме матица однесе педесетак метара ниже. Вратим се на обалу, изујем ципеле, свучем до појаса, па поново кренем - казивао је Есад Коштреба (21), незапослени водоинсталатер из Бродарева, који је први стигао и донео конопац наде и спаса у леденој ноћи у кањону Лима.

Еско, како га сви зову, за несрећу је сазнао док се испред бифеа на контролном пункту у Бродареву одмарао од плуга и орања њива целог дана.

- Први страх осетим кад се аутобус заљуља, поче да поиграва од удара таласа... Деца вриште, а ја се уплаших да не оде низ матицу... Једну девојчицу повратих вештачким дисањем, а у чамац сам спуштао оне који нису смели да сиђу са крова аутобуса. Кад се чамац преврнуо, похитам на обалу да видим зашто не бацају конопац - присећао се Еско појединости из ноћи језе и ужаса на Лиму.

Када су мрак и брзаци однели чамац, највећу наду и ђака и спасилаца, настао је нови чин драме - мук на обали, са крова аутобуса дозивање у помоћ... Док је дрхтавица тресла престрашене и заробљене ђаке, а спасиоци на обали и горе, уз магистрални пут Бијело Поље - Пријепоље, тражили новог одважног пливача, из мрака је избио и бацао одећу Изо Пушија (37), радник бензинске пумпе у Бродареву.

- На уму ми је била само једна мисао: ако ме бог послао, што то да не урадим. Ма какав страх, кад о томе да се мисли. На крову аутобуса било је још од 12 до 15 путника у кукњави и паници. Храбрио сам их, говорећи да ће бити спасени и да се држе за руке како не би склизнули у реку - причао је Изо Пушија.

- Кад је мој друг Сафет Балићевац допливао са појасом и конопцем, нико од путника није имао храбрости да га везаног спустимо у таласе.

Есад Коштреба, Зајим Ахметовић, Изо Пушија и Сафет Балићевац, Фото Д. Гагричић

Мештани познају Лим из летњих дана, кад се купају у вировима и окупе на спрудовима. И тада је ћудљив, а камоли тих пролећних дана, кад подивља од топљења снега на црногорским планинама. У одсудном часу спасиоце није уплашио његов хук, 38 путника отели су из загрљаја смрти уз помоћ групе полицајаца, ватрогасаца, возача који су пролазили магистралом...

- Свака част! Имали сте срце... Браво!!! - уз стисак руке изговарали су познаници и комшије у сусрету са појединцима из храбре чете спасилаца, уз неизмерну тугу што је река однела 12 живота.

За испољену изузетну храброст и пожртвованост, ови одважни људи, као и тројица јунака из Бијелог Поља - Жељко Божовић, Сафет Нишић и Миле Вуковић, који су такође учествовали у спасавању малишана из Бугарске, добили су 2004. Златну плакету за колективни подвиг у нашој традиционалној акцији "Најплеменитији подвиг године".

Фото Архива Новости

СТРАХ ПОСЛЕ ПОЛА САТА

ХРАБРОСТ ме издала тек после пола сата, кад смо све путнике пребацили на обалу, а ја остао сам на крову аутобуса. Како ћу сад у воду!? А пре тога није било страха, већ само помисао како смирити путнике, како помоћи при слабом осветљењу, у почетку само фарова једног џипа са магистрале - причао је за "Новости" дан после несреће Сафет Балићевац (20), тада незапослени лимар.

СПАСОНОСНИ ЧАМАЦ ОЦА И СИНА

НА две стотине метара узводно од удеса био је чамац оца и сина Зухдије (46) и Зајима (18) Ахметовић, којим са друге обале превозе ћумур. Кад су им јавили за несрећу, дотрчали су на реку.

- Мрак, а река никад тако далеко... Један од васпитача је држао весло да нас матица не однесе док смо децу уносили у чамац - причао је Зухдија у данима после несреће.

- У првој групи превезли смо осморо деце, а у трећој чамац са петоро нисмо успели да задржимо уз конопац, па је ударио у подводну стену и преврнуо се. Док људи са обале извлаче децу из реке, ја сам морао да спасавам сина да се не утопи јер је задобио ударац у леђа и колено.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОНОСАН САМ НА СВОГ ОЦА И "НОВОСТИ"! Радослав Стојановић, син Максима по чијем је узвишеном делу утемељен 1963. "Најплеменитији подвиг"

17. 10. 2022. у 07:40

Друштво

1 1

ИСПОД КОПИТА ПОМАХНИТАЛИХ КОЊА ИЗВУКАО ЈЕ ДВА ДЕЧАКА: У Шапцу са сином и унуком Душана Благојевића и њиховим успоменама на оца и деду

11. 10. 2022. у 07:20

Друштво

6 4

ЧИСТА ПЕТИЦА НА ЧАСУ ХРАБРОСТИ: Наставник Милутин Прашчевић, из Плава, у децембру 1986, из набујалог, хладног Лима спасао девојчицу

04. 10. 2022. у 07:20

Друштво

1 1

МОЈ УНУК НОСИ ИМЕ ПРАДЕДЕ МАКСИМА: Радослав Стојановић из Сиднеја, син првог јунака у нашој традиционалној акцији, говори за "Новости"

27. 09. 2022. у 11:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације