МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА: Савремено управљање водама - изазови и правци истраживања
У Српској академији наука и уметности у Београду одржава се међународна научна конференција: Савремено управљање водама: Изазови и правци истраживања, коју организује Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ поводом обележавања 75 година успешног рада.
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
Еминентни стручњаци из земље и иностранства на конференцији ће дискутовати о актуелним темама и научно-технолошком развоју у области управљања водама у Србији и свету, као што су: регулација река и сложени системи за одбрану од поплава, улога хидроинформационих система у управљању водама, управљање безбедношћу брана, хидротехнички аспекти уређења земљишта, интеракција вода и подземних хидротехничких конструкција, савремени системи за водоснабдевање и каналисање насеља и друге.
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
Конференцију је отворио председник САНУ Владимир С. Костић, који је том приликом рекао да Институт представља култну институцију у Србији према којој Академија има несумњиво поштовање. Учеснике су поздравили др Саша Лазовић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, др Владан М. Кузмановић, декан Грађевинског факултета у Београду и директор Института проф. др Дејан Дивац, који је истакао да су стручњаци Института у протеклим деценијама уткали своје знање и искуство у готово све значајне пројекте у области водопривреде у Србији и региону.
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
„Генерално, опредељење Института је било и остало да се помоћу науке развијају сопствени капацитети. Све што Институт ствара у дубокој је спрези са развојним активностима и ослоњено је на резултате научних истраживања. Историја Института представља и задатак и обавезу, а може се рећи и својеврсни завет за садашње и будуће генерације. Имајући то у виду, трудимо се да Институт данас, као модерна институција која се прилагођава трендовима новог доба, не заборави традицију, као ни знање и дела генерација стручњака који су градили његов углед у свету. Трудимо се да спрегнемо традицију и младост, да негујемо заједнички рад искусних инжењера и научника са бројним талентованим младим стручњацима који представљају нашу будућност. На темељима резултата рада претходних генерација, садашњим и будућим запосленима Института остаје привилегија, дужност и обавеза да наставе и унапреде научно-истраживачки рад Института у годинама и деценијама које следе”, додао је проф. др Дејан Дивац.
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
Током два дана трајања научне конференције, 76 аутора из Србије, Хрватске, Холандије, Велике Британије, Аустрије, Канаде, Кине, Турске, Грчке, Сједињених Америчких Држава и Швајцарске, презентоваће своје радове и учесницима омогућити најбољи увид у резултате актуелних истраживања, али и у правце даљег научно-истраживачког рада у области вода и потенцијалне изазове у будућности.
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
Овим поводом Институт је издао и Зборник радова са одабраних 26 радова.
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
Детаљније информације о конференцији могу се пронаћи на сајту Института: 75 година Института | Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
О ИНСТИТУТУ ЗА ВОДОПРИВРЕДУ „ЈАРОСЛАВ ЧЕРНИ“
Институт за водопривреду „Јарослав Черни” основан је 1947. година, када је у оквиру Српске академије наука формиран Хидролошки институт. Исте године је у оквиру савезног Министарства за електропривреду основана Хидрауличка лабораторија, из које је 1950. године настао Хидроенергетски завод. Убрзо су под окриљем Српске академије наука спојене ове две институције и формиран је Хидротехнички институт „Инж. Јарослав Черни". Овај Институт се 1959. године спаја са Институтом за водопривреду Народне Републике Србије и тако настаје данашњи Институт за водопривреду „Јарослав Черни“.
Институт је кроз протекле деценије увек представљао окосницу научно-истраживачког рада у области вода на територији Србије и бивше Југославије. Од када је основан, па све до данас, Институт је учествовао у развоју капиталних хидроенергетских система, пројектовању сложених инфраструктурних решења за регулацију река и бројним пројектима у области управљања квалитетом вода, хидротехничког уређења простора, управљања безбедношћу брана и др. У реализацији више хиљада студија, анализа, пројеката и стратешких докумената, Институт је увек тежио да примењује најсавременије научне методе и доступне технологије и алате, увек под будним оком водећих домаћих и иностраних стручњака уз непрекидну сарадњу са најзначајнијим институцијама широм света.
Фото: Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
Препоручујемо
СПРЕМИТЕ СЕ ЗА КИШУ И СНЕГ Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови земље први на удару (ФОТО)
07. 12. 2025. у 17:03
ЕВО КО ИМА ПРАВО НА ВЕЋУ ПЕНЗИЈУ: Ставка која не улази у стаж повећава чек
07. 12. 2025. у 14:47
СВАКИ ПРЕЛАЗАК ПРЕКО ПРУГЕ НОСИ РИЗИК: Покренута кампања „Добро пази - воз наилази“
07. 12. 2025. у 11:21
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)