ОДЛАЗАК ЧУВЕНОГ ЛЕКАРА ВРАТИО СЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН АЛБАНАЦА: Кривокапић једини стао уз Мартиновића док су Срби срамотно ћутали

СМРТ академика, хирурга др Зорана Кривокапића, однела је са овог света једног од последњих савременика и сведока трагедије и распећа Ђорђа Мартиновића, угледног домаћина из Гњилана, којег су 1. маја 1985. тројица Албанаца набила на колац на чијем врху је била полулитарска стаклена флаша. Мартиновић је симбол страдања Срба на КиМ у доба СФРЈ.

Фото: Приватна архива

Олгица Васић, Мартиновићева кћи, каже за "Новости" да је била затечена вешћу о смрти лекара који се 1986. успротивио политички оркестрираној хајци на њеног оца и одлучио да га прати на даље лечење и операције у Лондону. А, отуда је од најбољих светских хирурга донео писани доказ да њен отац никако није могао сам себи да нанесе такве повреде, како је тврдила југословенска врхушка, предвођена Станетом Доланцом, савезним министром иностраних послова и шефом контраобавештајне службе СФРЈ.

Фото: Приватна архива

- Када су ми јавили да је академик Кривокапић умро, било ми је веома тешко, осетила сам као да ми је отишао неко најрођенији. Цела наша породица га је носила у срцима. Када је путовао са татом у Лондон, моја деца су била мала и нисмо се упознали, али је он остао у контакту са оцем и братом. Први пут сам га упознала пре четири године када сам покуцала на његова врата и одвела на преглед болесну рођаку. Рекла сам му чија сам ћерка, питао је за моју браћу. Растужио се кад сам му рекла да су преминули. Помогао је мојој рођаци, као некада мом оцу - прича Олгица, која данас живи у Крагујевцу.

А повреде Олгичиног оца биле су стравичне, као и последице које је тај страшни догађај оставио не само на породицу Мартиновић већ и на све Србе на КиМ. Колац са стакленом боцом силоватељи су му набили све до ребара, где се стакло изломило и разорило унутрашње органе. Лекари дуже од годину нису успевали да зауставе гнојне процесе и једина нада била је операција у Лондону, за коју породица није имала новца, а помоћ од државе нису могли ни да сањају. По налогу врхушке СФРЈ, Србин Ђорђе, жртва, проглашен је злочинцем који угрожава "братство и јединство". Када је добровољним прилозима сакупљен новац за пут, само се храбри др Кривокапић, тада млади хирург, усудио да угрози каријеру и крене као пратња Мартиновићу.

Фото: В. Данилов

- За готово четири деценије, колико радим и оперишем, никада више нисам видео повреде какве је он имао - говорио је за "Новости" 2012. године академик Кривокапић. - Његово пребацивање у Лондон помогли су адвокат Велимир Цветић, новинар Драган Барјактаревић и редитељ Милорад Бајић. Оперисао га је чувени светски хирург Питер Холи, а његовим налазом, који сам донео у Београд, "искључено је свако самоповређивање".

Холи је "злочин проучио са колегама после увида у комплетну медицинску документацију" и закључио да су насиље извршиле најмање три особе. Тиме је потврдио информације о злочинцима из породице Шемису из Прилепца код Гњилана, које је прикупио адвокат Цветић. Када је у затвору умро Зифан Шемсију, осуђен на 13 година због тероризма, његова браћа Хасан, Шабан и Фетах решили су да се освете Србима. Прва жртва био је Ђорђе Мартиновић, а четири дана касније браћа Шемсију су на исти начин напала Бранка Симоновића, који је успео да се спасе, али су унаказили Ђокића из Шилова код Гњилана. Полиција није реаговала, забележио је Цветић: "Симоновић је тражио од СУП-а да саслуша нападаче, али СУП није хтео да саслуша чак ни њега."

Српске вапаје са КиМ је гушио хрватско-словеначки лоби у врху СФРЈ, који је издао наредбу за кампању против Мартиновића док је он лебдео између живота и смрти. Загребачки "Вјесник" је објавио текст Надире Авдић Власи, супруге моћног Азема Власија, која је жртву оптужила за лаж и настраност. Следило је саопштење по коме се "Мартиновић упустио у хомосексуални акт самозадовољења који је кренуо по злу" по мишљењу љубљанског лекара др Јанеза Милчинског, који жртву није ни видео. Врхунац је била изјава Станета Доланца: "Моја полиција је утврдила да се сам повредио и нема судског процеса. Ђорђе је први српски самурај који је над собом извршио харакири."

Српска интелектуална елита окупљена у Удружењу књижевника Србије захтевала је од Скупштине СР Србије да испита случај јер "неразјашњеност прети да се претвори у судску лакрдију са моралним и политичким последицама неслућених размера. Академик Добрица Ћосић је упозорио: "Истином о Мартиновићу, коју треба што пре саопштити народу, истином по сваку цену, можда се спасава остатак нашег достојанства пред собом и светом." Одважни академик, сликар Мића Поповић, усталасао је јавност сликом "1. мај 1985. - Распеће Ђорђа Мартиновића", приказујући Србина као Христа кога разапињу под будним оком полиције с пендреком у руци. Тадашња републичка скупштина је донела закључак да "није недлежна у случају Ђорђа Мартиновића", чиме је иницирала масовно исељавање Срба са КиМ. Ђорђе се преселио са делом породице у Читлук код Крушевца, а синови који су остали у Гњилану придружили су се после егзодуса 1999. Ране силованих душа Мартиновића никада нису зацелиле.

- Други општински суд у Београду је почетком деведесетих година утврдио истину и наложио да се деди исплати одштета, али починиоци никада нису изведени пред лице правде. Деда је до краја остао достојанствен, добар човек, који је имао само лепу реч за људе. Са поносом чувамо сећање на њега. Чувамо и многобројне исечке из штампе, као и књиге о злочину над њим. Чувамо истину и лажи о њему. Јер, наш деда је својеврстан симбол српског страдања - говорили су за "Новости" Дејан, Стеван и Бојан Мартиновић.

Препоручујемо

Познати

0 0

ЗА СВАДБУ ИЗДВОЈИЛИ 75.000 ЕВРА: Ово је највише коштало Ђоковиће - скупље од свих места у црногорском ресторану заједно

13. 09. 2022. у 13:30

Друштво

0 0

ЈУТРОС ТРЕСЛО У БЕОГРАДУ: Само један град у Србији никад није погодио земљотрес

13. 09. 2022. у 13:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације