ЕВРОПА ЈЕ РОЂЕНА У СРБИЈИ: Зашто је стручна јавност у свету веома заинтересована за археолошка открића у нашој земљи

СВЕТСКУ научну јавност највише интересују археолошка открића у Србији, показала су недавна истраживања академских мрежа.

Налазиште у Витковачком пољу у Жупи сведочи о животу пре око 7.000 година, Фото С. Бабовић

О томе сведочи и податак да Србији, која није чланица ЕУ, она радо даје новац из својих фондова за финансирање истраживања, а нарочито за представљање и интерпретацију њихових резултата.

Европски значај сведочанства прошлости у Србији најупечатљивије је илустровала навала страних стручњака и дипломата на српске археолошке локалитете после 2000, када су укинуте међународне санкције које су подразумевале и тоталну научну изолацију. То је у српској јавности изазвало недоумице, шта то "цивилизовани" Запад тражи на нашем делу Балкана, за који упорно тврди да је легло нецивилизације?

Ситуација је подсећала на период између два светска рата, када су се у Србији сударили британски, амерички и немачки археолози. Њих су привукла сензационална открића оца српске археологије, др Милоја Васића, који је у Винчи открио трагове највеће неолитске европске цивилизације. Странци, пре свих Американци и Енглези, радо су спонзорисали ова и друга ископавања, схвативши да је Србија археолошка ризница свих епоха, а заузврат узимали предмете непроцењиве вредности.

Драгослав Срејовић, Фото САНУ

Да се на простору Србије крије кључ разумевања европске цивилизације, доказало је ископавање које је 1965. започео археолог Драгослав Срејовић на дунавској тераси покрај Лепенског вира. Испод насеља првих земљорадника и сточара из раздобља око 5.300-4.800 година старе ере, археолози су 1967. наишли на седам великих, сукцесивно подизаних насеља риболоваца, ловаца и скупљача хране.

- Пронађена су бројна плански грађена станишта, гробови који документују чудне погребне ритуале, мајсторски израђене алатке од камена, кости и рога, разноврстан накит, плочице с урезаним знацима сличним писму и монументалне камене скулптуре. Све ово била су остварења од пре 5300 година старе ере, а то је значило да су риболовачко-ловачке заједнице Лепенског Вира прве у Европи успоставиле сложене привредно-друштвене односе, прве оствариле архитектуру особеног стила и прве моделовале монументалне скулптуре - забележио је Срејовић.

Лепенски вир је био доказ да је Европа имала сопствену "неолитску револуцију", која је подразумева припитомљавање животиња, култивисање биљака, прелазак људи на седелачки живот и прву поделу рада у друштву, што је било могуће само уз револуционарни напредак људског ума и стварање апстрактног мишљења. Академик Срејовић је доказао да цивилизација у Европу није стигла с Истока, већ из српског Подунавља.

Средином 6. миленијума пре нове ере, култура Лепенског вира се преобразила у културу првих подунавских земљорадника и сточара, виталну и демографски снажну. Та култура са метрополом у Винчи стабилизовала се на територији Србије око 5300. године пре нове ере.

- Од тог времена па све до пред крај четвртог миленијума ова област била је налик на велику кошницу у којој све ври од динамичних кретања и разноврсних активности. Током овог дугог раздобља тло Србије често је примало досељенике с југа Балканског полуострва, а још чешће је било матица која је насељавала суседне области: Средњу Европу, Влашку низију и Македонију - бележи Срејовић.

Док је он ископавао у Ђердапској клисури, археолог Борислав Јовановић је истраживао планине у њеном залеђу. У Рудној глави открио је најстарији рудник бакра у Европи.

Истраживања су доказала да су први европски металурзи радили на простору Србије.

- Србија је племенита, човеку благонаклона земља. Њена територија обележавала је у неколико махова средиште цивилизованог света, а често је била и родитељка људи и идеја које су пресудно утицале на привредну, културну или политичку историју Европе.

Познавала је Србија и тренутке пустошне студени, "кад светлости нема на видику целом", али су њих, на срећу, увек ништила дужа или краћа, величином људског духа озарена раздобља, пуна доказа непресушне стваралачке снаге и човечности - записао је Срејовић.

Налази на локалитету Бело брдо, Фото С. Миљевић

Његова истраживања и закључке и сада желе да оспоре или маргинализују "научни малограђани" који "европејство" доказују одрицањем од баштине тла на коме је Европа рођена. Визионари чија су открића потресла научни свет у последњих неколико деценија доказују да је Срејовић био у праву.

- С територије Србије потичу нека од најзначајнијих светских цивилизацијских тековина јер је ово простор континуитета живота, где цивилизације не нестају, већ се само претапају једна у другу. На нашој територији је рођено чак 19 римских императора, који су у време највеће кризе светског царства својим умећем спасли Римску империју и удахнули јој нови живот. Константин, који је рођен у Нишу, променио је цивилизацијско лице наше планете прихватањем хришћана као равноправних. Простор Србије је најдубље уткан у темеље европске цивилизације. Овде културно наслеђе није ствар научне литературе и музејских поставки, већ је живо у људима - каже проф.  др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ и руководилац научног пројекта "Виминацијум".

ДОСТОЈНИ БАШТИНИЦИ СТАРИЈИХ КУЛТУРА

АКАДЕМИК Срејовић је указивао да су Срби на Балкану били достојни баштиници великог духа мноштва старијих култура које су им претходиле: "Утемељење нове словенске, односно српске културе потрајало је пуних пет столећа. У раздобљу од 7. до 12. века није на културном плану много новог и особеног створено јер се дуго војевало с Бугарском, Византијом и Угарском за опстанак и самосталност српске државе. Од тренутка кад је то постигнуто, отпочиње блистави успон културе на тлу централног Балкана, који је обележен споменицима највиших вредности и светског значаја - Студеницом, Милешевом и Сопоћанима."

ЈОШ МНОГО НЕИСТРАЖЕНОГ БЛАГА

СРПСКА археологија дала је од почетка 20. века толико сензационалних открића да је створен утисак како је сваки педаљ наше земље истражен. Научници, пак, кажу да ти велики резултати потичу с врло мало истраженог простора Србије и да немамо довољно археолога ни да раде на "начетим" локалитетима, а камоли да отварамо све за које знамо, као и да на великом делу Србије још није завршено ни извиђање терена.

Препоручујемо

Култура

0 1

НАОЧАРЕ "ВИДЕ" АТ И ВАТИН ИЗ ПРАИСТОРИЈЕ: Два локалитета део су будуће велике европске туристичке руте "Дунавски археолошки е-пејзажи"

24. 08. 2022. у 11:24

Друштво

0 7

МОРАВСКИ КОРИДОР ПУТ КРОЗ ИСТОРИЈУ: Важна археолошка налазишта уз трасу будућег ауто-пута у општини Трстеник (ВИДЕО)

10. 08. 2022. у 12:30

Култура

0 5

ТАЈНА БЛАГА ГОРЊАЧКЕ РИЗНИЦЕ: У септембру почињу археолошка истраживања на једном од најинтригантнијих локалитета (ФОТО)

10. 08. 2022. у 11:00

Друштво

0 4

БАГЕРИ "ЗАПОСЛИЛИ" И АРХЕОЛОГЕ: Испод асфалта новог ауто-пута Кузмин - Сремска Рача остаће пронађени остаци утврђења и манастира

25. 07. 2022. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације